Najveći broj masovnih ubistva u Americi od sedamdesetih: Bilo ih je tri puta više u proteklih 10 godina

Foto: Tanjug/AP

Broj masovnih ubistava u SAD povezanih sa ekstremizmom u proteklih deset godina bio je najmanje tri puta veći od ukupnog broja ubistava u bilo kom drugom desetogodišnjem periodu od sedamdesetih, navodi se u izveštaju američke Lige za borbu protiv klevete.

U izveštaju, dostavljenom agenciji AP takođe je utvrđeno da su sva ekstremistička ubistva identifikovana 2022. godine povezana sa desničarskim ekstremizmom, a veliki broj se dovodi u vezu sa belim supremacizmom. To obuhvata masovnu pucnjavu u supermarketu u Bafalu, u saveznoj državi Njujork, u kojoj je ubijeno 10 crnaca, te napad u kojem je ubijeno pet osoba u LGBT noćnom klubu u Kolorado Springsu, u Koloradu.

Preporučujemo

"Nije preterano reći da živimo u doba ekstremističkih masovnih ubistava", navodi se u izveštaju Centra za ekstremizam pri Ligi, preneo je Glas Amerike.

Od dva do sedam masovnih ubistava vezanih za domaći ekstremizam događalo se svake decenije od 70-ih do 2000-ih, ali je posle 2010. taj broj skočio na 21. Trend se od tada nastavlja sa pet ekstremističkih masovnih ubistava 2021. i 2022. godine, koliko ih je ukupno bilo u prvoj deceniji novog milenijuma. Broj žrtava je takođe povećan, pa su tako između 2010. i 2020. godine, 164 osobe poginule u masovnim ubistvima vezanim za ekstremiste, navodi se u izveštaju. To je mnogo više nego u bilo kojoj drugoj deceniji osim devedesetih, kada je u eksploziji bombe u federalnoj zgradi u Oklahoma Sitiju stradalo 168 osoba. Nekoliko faktora zajedno je dovelo do rasta brojki između 2010. i 2020. godine.

Bilo je pucnjava inspirisanih usponom grupe Islamska država, kao i nekoliko čije su mete bili policajci posle civilnih pucnjava i drugih koje su bile povezane sa sve većom promovisanjem nasilja od strane onih koji se zalažu za nadmoć bele rase, kaže Mark Pitkavidž, viši istraživač u Centru za ekstremizam.

Centar prati ubistva povezana sa raznim oblicima ekstremizma u Sjedinjenim Državama i objedinjuje ih u godišnjem izveštaju. Praćeno je 25 pucnjava vezanih za ekstremizam prošle godine, što je smanjenje u odnosu na 33 ubistva 2021.

U 2022. godini 93 odsto ubistava je počinjeno vatrenim oružjem. U izveštaju se takođe navodi da ekstremisti prošle godine nisu ubili nijednog policajca, prvi put od 2011. godine. Sa padom grupe Islamska država, glavna pretnja u bliskoj budućnosti verovatno će biti beli supremacisti, zaključuje se u izveštaju. U međuvremenu, povećanje broja masovnih ubistava jedan je od najalarmantnijih trendova poslednjih godina, rekao je potpredsednik Centra za ekstremizam Oren Sigal. "Ne možemo to da ignorišemo i prihvatimo to kao novu normalu“, zaključio je Sigal.

(Telegraf.rs)