"Obećavao je previše, a postigao vrlo malo": Kako je rat u Ukrajini "spasio" Zelenskog

Foto: Profimedia/Abaca Press

U nedeljama pre početka rata u Ukrajini, opozicioni političari i bivši ministri bili su vrlo frustrirani. Molili su ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se s njima sastane i razgovara o tekućim problemima, nešto što on nije učinio još od predsedničkih izbora.

Takođe su mesecima od njega tražili da poveća finansiranje oružanih snaga zemlje, pogotovo nakon što je SAD upozorio da bi Rusija mogla da pokrene napad. Želeli su da naprave detaljan plan ratovanja; uključujući izradu i objavljivanje naredbi za civilnu zaštitu, tako da ljudi znaju šta da učine ako dođe do oružanog sukoba, piše Politico.

Preporučujemo

"Ukrajina je u pat-poziciji s vođom koji ne razmišlja na strateški način. Mislim da će ga kasnije okriviti za takav stav. Nije stvar u tome da neko treba da bude upućen u sve. Radi se o tome da on odbija da ima stručnjake koji znaju da postave prava pitanja ili da uzme savetnike koji će mu protivrečiti. Mi bismo mogli da platimo cenu za to", rekla je pet dana pre invazije Lesia Vasilenko, zastupnica iz političke stranke Holos.

Propusti Zelenskog, kako su to videli Vasilenko i mnogi drugi opozicioni zastupnici, ovih dana su oprošteni, ali nisu zaboravljeni. A ti pogrešni koraci čine temelj zabrinutosti za posleratnu Ukrajinu. Opoziciju brine obrazac ponašanja koji može da postane još problematičniji kada utihnu puške.

Politico navodi kako rat nije ublažio nestrpljivost Zelenskog prema institucijama koje se ne menjaju tako brzo koliko bi on to želeo. Preferira čitavu sliku, zanemaruje detalje i oslanja se na unutrašnji krug pouzdanih prijatelja. Mada ga sada hvale gotovo sve zapadne zemlje, a u Ukrajini se smatra svojevrsnim herojem, Zelenski se pre početka rata nije preterano iskazao u ulozi predsednika.

Pad podrške javnosti

Obećao je puno, verovatno previše, a postigao je malo, smatraju neki stručnjaci.

"Ukrajina ima dva glavna problema: rat u Donbasu i strah od ulaganja u zemlju", rekao je Zelenski ubrzo nakon pobede na izborima.

Međutim, njegovi napori u borbi s korupcijom su došli do slepe ulice, dok je obećanje da će rešiti problem Donbasa ostalo neostvareno. Retki su smatrali da će biti ponovo izabran 2024. godine, jer su ankete pokazivale da mu pada podrška javnosti.

Neki su kritikovali i njegove napore za sklapanje mirovnog sporazuma s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je to odbio, jer je Zelenski navodno imao previše poverenja u svoju harizmu i sposobnost uveravanja.

"Mislio je da će lako postići mir i da samo treba da pogleda Putina u oči i iskreno s njim razgovara. Postao je predsednik bez ikakvog političkog iskustva ili bilo kakvog iskustva u upravljanju državnim strukturama", rekao je ukrajinski poslanik Mikola Kniazckji.

"Mislio je da je jednostavno voditi državu. Donesete odluke i one moraju da se sprovedu. A kad su stvari krenule po zlu, njegova reakcija je uvek bila ta da su za sve krivi prethodnici koji su trebali da završe u zatvoru", dodao je.

Šta će biti kada se rat završi?

Međutim, sve je fascinirala njegova transformacija nakon ruske invazije na Ukrajinu. Čak su mu i opozicioni političari, koji su ga ranije kritikovali, skidali kapu zbog njegove vrhunske sposobnosti komunikacije i sa ukrajinskim građanima i sa Zapadom.

"Postao je uverljiv vođa. Dobar je u usmeravanju javnog mnjenja. Sada je još učinkovitiji jer je zemlja ujedinjena po pitanju svog identiteta, interesa i ciljeva. Još je ista osoba kakva je i bio, glumac i izvođač, ali to ga čini idealnim ratnim vođom jer je u stanju da stav javnosti sprovede u delo", rekao je Adrian Karatnjicki iz Atlantskog veća.

Međutim, kada je u pitanju mejnstrim politika, a javnost nije ujedinjena, Zelenski je nedosledni vođa koji menja scenaro i priču kako bi se prilagodio stavovima javnog mnjenja, smatra stručnjak.

"Kad je svrha jasna, on ima veliku snagu, a u ratnim vremenima, on iza sebe ima i apsolutnu moć države. Kada se kočija ponovo pretvori u bundevu, moraće da se nositi sa sasvim drugačijim svetom", navodi Karatnjicki.

A taj svet zapravo nije nestao, piše Politico.

Raste kritika na domaćem terenu. Zastupnici u parlamentu se žale kako ih vlada zanemaruje ili u potpunosti izbegava. Otkako je Rusija napala Ukrajinu pre godinu dana, Zelenski se samo jednom sastao s najvišim opozicionim političarima.

"Ratno vreme zahteva brzo donošenje odluka i skraćene procedure. To je donekle razumljivo. Ali vidimo da su odluke sve više centralizovane i da ih donosi sve manji broj ljudi, a to utiče na ravnotežu političkih snaga, šteti sistemu upravljanja i jačanju naših demokratskih institucija u skladu sa kriterijumima koje je postavila EU", rekla je opoziciona poslaniva Ivana Klimpuš.

(Telegraf.rs)