Brutalno ubistvo manekenke šokiralo svet i podsetilo na druge zločine: Nije prva koja je iskasapljena

Foto: Tanjug/AP

Kad neko pomene Hongkong, uvek nam je u glavi prizor blještavih nebodera, luksuznih restorana i biznismena u odelima.

Ali poslednjih nedelja, međunarodni finansijski centar ponovo je bio na naslovnim stranama zbog mračnijih tema. Naime, smrt manekenke Ebi Čoi, čiji su raskomadani delovi tela pronađeni zajedno sa sekačem za meso i električnom testerom u jedinici za iznajmljivanje prošlog meseca, bilo je glavna tema u brojnim svetskim medijima.

Preporučujemo

Smrt 28-godišnje majke ne samo da je užasnula grad koji se rangira kao jedan od najbezbednijih na svetu, već je punila stupce svetskih medija jezivim detaljima njenog ubistva.

Stanovnike Hongkonga smrt Ebi Čoi podsetila je na prethodne slučajeve jezivih ubistava u gradu. Žrtve su uglavnom bile mlade žene, a počinioci - u većini slučajeva - muškarci.

Mnogi su se setili tzv. "Hello Kitty" ubistva, koje se dogodilo 1999. godine, kada je kriminalna grupa otela Fan Man Ji (23), a potom su je mučili mesec dana pre nego što su njeno telo isekli na delove. Njena lobanja pronađena je zašivena u plišanoj Hello Kitty lutki.

Prisetili su se i ubistva četiri žene, najmlađa je imala samo 17 godina, koje je ubio taksista koji je držao njihove raskomadane delove tela u teglama pre hapšenja 1982.

Zatim se dogodilo ubistvo 16-godišnje Vong Ka-mui, koja je zadavljena i raskomadana 2008. a njeni ostaci bačeni su u wc šolju.

Sve potresao i zločin iz 2013. godine, kada je Glori Čau i Mun Sija ubio i raskomadao njihov 28-godišnji sin.

Lokalni i svetski mediji su sa velikom pažnjom pratili svako ubistvo, ali stručnjaci ističu da su takvi slučajevi izuzetno retki u Hongkongu, gradu sa neverovatno niskom stopom nasilnog kriminala za 7,4 miliona stanovnika.

U Hong Kongu se svake godine dogodi samo nekoliko desetina ubistava, u poređenju sa nekoliko stotina u Njujorku. I prošle godine je zabeležio samo 77 pljački – u poređenju sa više od 17.000 u Njujorku i 24.000 u Londonu, piše CNN.

Zašto onda veliko interesovanje za ovih nekoliko prethodnih slučajeva? Njihova retkost, u kombinaciji sa njihovom brutalnošću, jedan je od faktora, kažu stručnjaci.

Ali možda postoji još faktor jedan u igri: ono "zakopano" ispod svih mračnih detalja smrti je neobičan uvid u život u jednom od najgušće naseljenih gradova na svetu.

Nema gde da se sakrije telo

Roderik Brodherst, profesor kriminologije na australijskom Nacionalnom univerzitetu koji je ranije bio smešten u Hongkongu, procenio je da je u gradu bilo desetak slučajeva rasparčavanja u poslednjih 50 godina.

Filip Beh, penzionisani forenzički patolog, koji je ranije radio sa policijom Hongkonga, dao je nešto nižu procenu, rekavši da bi mogao da se seti manje od 10 takvih slučajeva u svojoj 40-godišnjoj karijeri.

Oba stručnjaka su istakla da je Hongkong i dalje veoma bezbedan, te da su te brojke relativno niske. Zaista, reputacija Hongkonga za bezbednost značila je da je nekoliko slučajeva koji su se desili ostavili jači "otisak" na grad, rekao je Broadhurst.

Ali obojica takođe ukazuju na jezivu prirodu ovih slučajeva – posebno, rasparčavanje udova – što odražava realnost života u Hongkongu.

Jednostavno rečeno, mnogo je teže sakriti telo u gusto zbijenom gradu, u kojem se nalaze mali stanovi i neki od najgušće naseljenih kvartova na svetu.

Neko ko pokušava da odloži telo u ruralnim oblastima Australije, Kanade ili Sjedinjenih Država ima "veoma dobre šanse da se izvuče", zahvaljujući dovoljnom prostoru i otvorenom terenu, rekao je Beh.

U Hongkongu to nije slučaj.

I zidovi imaju uši

Ubica u Hong Kongu će verovatno živeti u krugu od samo nekoliko metara od desetina ljudi koji bi mogli da ih uoče kako pokušavaju da se otarase leša – što je navelo neke da raskomadaju žrtve na manje delove radi odlaganja.

"Većina ljudi živi u stambenim blokovima. Nemamo pojedince sa kućama i baštama gde možete izaći i iskopati rupu i pokušati da zakopate telo. Nikad nisi zaista sam. Vaši susedi su iznad vas, ispod vas, pored vas. Sve što je neobično će privući nečiju pažnju", rekao je Beh.

Brodherst se slaže sa Behom i ističe da bi u stambenim zgradama ubica možda morao da uđe u lift koji deli više od 100 domaćinstava samo da bi izašao napolje.

Nekoliko prethodnih slučajeva uključivalo je ubice koje su kuvale delove tela – detalji koji su užasnuli javnost, a verovatno podstaknuti nepotkrepljenim glasinama oko slučajeva poput ubistava iz 1985. u susednom Makau. Čovek je ubio desetočlanu porodicu, uključujući i vlasnike restorana i, kako kaže urbana legenda (i film koji je inspirisao), navodno ih je servirao u lepinji.

Ali objašnjenje je u većini slučajeva "daleko svakodnevnije", rekao je Beh.

"U suptropskoj, vlažnoj klimi Hongkonga, miris tela veoma brzo privuče pažnju", rekao je Beh i dodao da bi zato neke ubice mogle da pokušaju da uklone miris kuvanjem raskomadanih delova.

Nema puno zamrzivača

Mnogi se pitaju i zašto ove ubice nisu koristile metode uobičajene u drugim zemljama – držanje tela u zamrzivaču, bacanje u vodu kasno uveče... Razlog je to što velika naseljenost u Hongkongu predstavlja još jednu poteškoću.

Na njegovom ozloglašeno skupom tržištu nekretnina, stanovi su obično premali i skučeni za veliki nameštaj ili kuhinjske uređaje.

"Vrlo malo pojedinaca ima velike frižidere kod kuće. Još manje njih ima zamrzivače. Ne možeš čak ni da zadržiš telo da želiš“, rekao je Beh.

Dodao je da se ista oskudica odnosi i na automobile – a samim tim i na istu poteškoću u diskretnom transportu tela.

Naime, u Hongkongu vemalo mali broj stanovnika poseduje vozilo, jer su zgrade sa mestima za parkiranje na ceni. Naime, 2019. godine parking je prodat za skoro milion dolara, što je rekord – a grad ionako ima opsežan, efikasan sistem javnog prevoza.

Ovi kombinovani faktori mogli bi da objasne različite slučajeve tokom godina u kojima su ubice koristile bizarne, groteskne metode da bi se rešili tela svojih žrtava. CNN podseća na slučaj žene, koju je ubio njen muž 2018. i njeno telo držao u koferu, ili kako je telo ubijenog mladića pronađeno u bloku cementa 2016. godine.

"Živimo na mestu gde u suštini, ako ste nekoga ubili, vaše sledeće veoma hitno pitanje je: Šta radite sa telom?“, rekao je Beh i dodao da "postoji vrlo malo opcija".

(Telegraf.rs)