Alarmantna situacija u ovim evropskim državama zbog zimske suše posle toplog leta: Izrađuju se krizni planovi

Foto: Tanjug/AP

Posledice zimske suše najverovatnije će se osetiti u Nemačkoj i nižim regionima Austrije u nadolazećim mesecima jer manje snega znači manje otopljene vode za napajanje reka središnje Evrope u toplijim mesecima.

Iz evropskih država stižu alarmantne vesti o suši koja je ove zime izazvala kritičnu nestašicu vode zbog nedostatka padavina i toplotnih talasa.

Preporučujemo

Jezero Montbel u jugozapadnoj Francuskoj je više od 80 odsto prazno, a brodovi su nasukani. U severnoj Italiji turisti mogu pešice otići do malog ostrva San Bjađo, do kojeg se obično dolazi samo brodom, u Alpima je palo 63 odsto manje snega nego inače, u Nemačkoj plitka reka Rajna otežava saobtaćaj teretnim brodovima, a Barselona je prestala da zaliva svoje parkove, nabraja britanski Guardian koji upozorava na posledice zimske suše nakon najsušnijeg leta u 500 godina, prenosi Večernji list.

Naučna studija koju je u januaru objavio Tehnološki univerzitet u Gracu u Austriji pokazala je da se Evropa nalazi u razdoblju suše od 2018. i da je situacija s vodom "vrlo neizvesna".

"Nikad ne bih mogao zamisliti da će voda biti problem ovde u Evropi, posebno u Nemačkoj ili Austriji. Ovde zapravo imamo problema s vodosnabdevanjem", kazao je Torsten Majer-Gir, jedan od autora studije.

Alarmantno u Francuskoj i Španiji

Karta trenutnih suša u Evropi iz programa EU-a Copernicus pokazuje upozorenja za slabu količinu padavina ili vlažnost tla u područjima severne i južne Španije, severne Italije i južne Nemačke, a pogođena je gotovo cela Francuska koja je zabeležila više od 30 dana bez značajnih padavina, što je najduže razdoblje od 1959. godine.

U toj je državo palo 75 odsto manje kiše nego što je uobičajeno za februara pa je lokalnim vlastima u svih sedam velikih rečnih slivova u zemlji naređeno da počnu da sprovode restrikcije vode dok vlada radi na kriznom planu za rešavanje nestašice.

Cela Španija je u suši od januara 2022., ali zalihe vode u Kataloniji toliko su pale da su vlasti uvele zakone koji uključuju smanjenje 40 posto vode za poljoprivredu, 15 posto za industrijske potrebe i smanjenje prosečne dnevne količine po stanovniku od 230 do 250 litara.

Nivo reke Po 61 odsto niži

Nivo reke Po u Italiji bio je 61 posto niži od norme za februar, a ministar zaštite okoline i energetske sigurnosti Đilberto Piketo boji se da će u nekim područjima možda trebati uvesti racionalizaciju vode.

U pokrajini Tirol u Austriji gradovi Landek i Rojte izmerili su najsušniju zimu u istoriji, dok su u delovima Švajcarske opštine ponovno morale da pozivaju građane da štede vodu, kao što su to činili prošlog leta. Posledice zimske suše najverovatnije će se osetiti u Nemačkoj i nižim regijama Austrije u nadolazećim mesecima jer manje snega znači manje otopljene vode za napajanje reka središnje Evrope u toplijim mesecima.

"Februar je obeležilo dugačko sušno razdoblje, koje je na većini stanica započelo u zadnjoj dekadi januara, pa su prevladavale umereno sušne i vrlo sušne prilike, a ponegde u drugoj polovini februara čak i ekstremno sušne prilike. Ipak, padavine zabeležene u zadnjim danima februara ublažile su sušnost meseca. Stoga su padavine u februaru ocenjene kao normalne na području cele Hrvatske, izuzev južne Dalmacije i ostrva Visa gde je bilo umereno do vrlo sušno", ističu u Državnom hidrometeorološkom zavodu Hrvatske.

Analiza rezultata združenog globalnog klimatskog modela za područje Evrope od 2041. - 2070. predviđa porast prizemne temperature vazduha u odnosu na temperaturu od 1961. do 1990. Zimi će otopljenje biti najveće u severoistočnoj Evropi, i to za više od tri stepena Celzijusa, a leti na području južne Evrope, na Pirinejskom poluostrvu, gde temperature mogu biti više i za četiri stepena.

(Telegraf.rs)