"Ljudi stoje u redovima za ruske pasoše": Kako izgleda život u Mariupolju pod kontrolom Moskve

Foto: Tanjug/AP

U Mariupolju, gradu na jugoistoku Ukrajine, pre ruske okupacije živelo je oko pola miliona ljudi. Prema procenama UN-a, 90 posto stambenih zgrada je oštećeno ili uništeno, a 350.000 ljudi je bilo prisiljeno da ode nakon početka rata u februaru 2022.

Novinar BBC-ja Vitalij Ševčenko jedva je našao stanovnike u Mariupolju koji bi s njim razgovarali o tome kako je sada živeti u tom gradu pod ruskom okupacijom. Ruske snage stavile su stanovnike Mariupolja pod užasnu višemesečnu opsadu pre nego što su grad zauzele prošlog maja.

Preporučujemo

"Mislim da ste ruski novinar. Neće vam se svideti šta imam da kažem. Ljudi poput vas ubijaju ako im kažete istinu", rekao je novinaru jedan korisnik na društvenim mrežama koji je tvrdio da je iz Mariupolja.

Tri osobe iz Mariupolja ipak su na kraju razgovarale s novinarom BBC-ja - lokalni gradski većnik, penzionerka i inženjer. Svi oni govorili su pod uslovom anonimnosti i lažnih imena jer ih je strah odmazde lokalnih vlasti koje je postavila Rusija. Rusi u gradu sprovode skupu kampanju kako bi pridobili stanovnike i obnovili grad koji su do neprepoznatljivosti oštetile ruske trupe.

Teško je proceniti tačan broj poginulih u granatiranju Mariupolja, ali ukrajinske vlasti tvrde da je tamo poginulo preko 20.000 ljudi. Vlasti koje je postavila Rusija u Mariupolju kažu da tamo sada živi oko 300.000 osoba. Stanovnici koji su razgovarali s BBC-jem govore da je Mariupolj bio preplavljen građevinskim radnicima iz cele Rusije, kao i iz središnje Azije.

Oleg Morgun, gradonačelnik Mariupolja, kojeg je postavila Rusija, navodi da je u gradu trenutno 70.000 građevinskih radnika i pripadnika ruske vojske. Pojavile su se nove zgrade, a nestale su mnoge zgrade oštećene tokom bombardovanja. Na primer, ruska vojska je izgradila potpuno novu četvrt od desetak stambenih blokova u zapadnom delu Mariupolja.

Četvrt se zove Nevski, po reci Nevi, na kojoj se nalazi rodni grad ruskog predsednika Vladimira Putina - Sankt Peterburg. Prema ruskim državnim medijima, Sankt Peterburg je glavni pokrovitelj obnove Mariupolja.

"Na autobusu piše da su Sankt Peterburg i Mariupolj pobratimljeni gradovi. Svuda su parole koje nam govore da smo sada deo Rusije. Sviđale su mi se stvari kakve su bile pre. Sad živimo u strahu. Nemamo pojma šta da očekujemo", rekla je penzionerka Marija za BBC.

U kućama koje su nakon meseci žestokih borbi prošle relativno neoštećene, Rusi menjaju prozore, radijatore, a ponekad i cevi za grejanje i kanalizaciju. Snabdevanje grejanjem, tekućom vodom i električnom energijom uglavnom je uspostavljena. Autobusi ponovno voze i puni su putnika, iako električna trolejbuska i tramvajska mreža još uvek nisu u pogonu.

Ponovo su otvorene i mnoge škole, bolnice i prodavnice, iako brojni trgovci svoju robu prodaju na ulici. Marija kaže da je impresionirana obnovom jedne škole. Prema njenim rečima, broj dece u Mariupolju sada je veći nego što škole trenutno mogu da primer, pa se nastava odvija u dve smene: jedna prepodne, a druga popodne.

Rusija je nametnula vlastiti nastavni plan i program na ruskom jeziku u okupiranim područjima - komplikujući napore da se deca vrate u školu. Brza obnova Mariupolja izazvala je zavist u Donjecku, glavnom gradu regije koji su okupirale proruske snage 2014. U poređenju s Mariupoljem, Donjeck je zanemaren.

Denis Pušilin, čelnik samoproglašene Narodne Republike Donjeck kojeg je postavila Rusija, morao je da demantuje glasine da će glavni grad regije biti Mariupolj.

Različiti su načini na koje Rusija stavlja svoj pečat na Mariupolj. Na primer, lokalni stanovnici su pod pritiskom da dobiju ruske pasoše. Ivan, gradski većnik Mariupolja s kojim je razgovarao BBC, rekao je da su meštani često čekali u velikim redovima kako bi dobili ruske pasoše.

Ruski pasoši su im potrebni ako žele formalno da se zaposle, posebno u državnim telima ili u javnom sektoru, rekao je on. Takođe, omogućili su putovanje u Rusiju bez dodatnih strogih provera poznatih kao "filtracija", dodao je.

"Dakle, oni su namerno stvorili situaciju u kojoj imate problema ako posedujete ukrajinske papire. Tada morate da se nosite s birokratijom i morate da čekate. S druge strane, ako dobijete ruski pasoš, tu vaši problemi prestaju, postajete jedan od njih. Stvari postaju jednostavnije ako dobiješ ruski pasoš", rekao je Ivan.

Mariupolj takođe postaje deo ruskog finansijskog sistema. Ukrajinska valuta grivna postupno je ukinuta i sada je ruska rublja jedina valuta koja se prihvata u prodavnicama.

Rusija usmerava ogromne količine novca u isplate penzija za stanovnike Mariupolja. Upoređujući sadašnje penzije s onim što su penzioneri u Mariupolju dobijali od ukrajinskih vlasti pre rata, penzije koje im daju Rusi su veće.

Tako stanovnici Mariupolja mogu dobiti dve penzije - jednu iz Rusije, drugu iz Ukrajine. To je situacija kojom su zadovoljni mnogi domaći penzioneri. Ruske penzije još su jedan razlog zašto stariji stanovnici čekaju u redovima kako bi dobili ruske pasoše jer mnogi penzioneri veruju da će dokumenti biti potrebni u budućnosti kako bi nastavili primati uplate iz Rusije.

Mnogi sadašnji stanovnici Mariupolja tamo su jer nisu mogli da napuste grad kada su Rusi napali. Neki nisu otišli zbog bolesti ili starosti, a neki jer pozdravljaju prisutnost Rusije u gradu.

Brza kampanja obnove i rezultirajući osećaj obnovljene normalnosti, velikodušne isplate penzija i intenzivna medijska kampanja usmerena na ljude u Mariupolju podstiče širenje proruskih osećaja u gradu, prenosi BBC.

"Muka mi je od sve te propagande u novinama. Počeli su to objavljivati od prvog dana, govoreći nam kako stvari dobro idu. Osećam se kao da ne živim u svom gradu. Ljudi su drugačiji, moj grad je drugačiji", rekao je inženjer Juri za BBC.

Oni koji su još uvek u Mariupolju možda će biti srećni što će videti određeni stepen normalnosti koja se vraća u njihov grad, ali postoje oni koji sumnjaju da Rusija ima skrivene motive.

Popularni ukrajinski novinar Denis Kazanski tvrdi da Rusija koristi nove kuće koje gradi u Mariupolju kako bi odvratila pažnju od svog razaranja koje je prouzrokovala u gradu i drugde u regiji Donjeck.

"Ako su uništili 10 bolnica, a onda obnovili jednu - to nije obnova. To nije nešto na čemu im se može zahvaliti. Možete da budete srećni koliko god hoćete zbog obnove škole, ali šta je s hiljadama ljudi koje je Rusija ubila? Ne možete da ih obnovite, ne možete da ih vratite", rekao je ukrajinski novinar.

(Telegraf.rs)