U ovoj zemlji žena je sve manje, za kupovinu mlade izdvajaju i po 20.000 evra: Država pokušava da reši problem

Politika jednog deteta koja se decenijama sprovodila u Kini dovela je do smanjenja ženske populacije, a primetan je i manji broj brakova.

Mladoženje sada moraju da plate za običaj kupovine mlade, što sve više nailazi na otpor.

Kako piše New York Times, u gradu Daiđapu nedavno je održana manifestacija promovisanja braka bez običaja kupovine mlade.

Zvaničnici ovog grada na jugoistoku Kine, okupili su žene sa namerom da se javno odreknu prakse "visoke cene neveste“, odnosno običaja venčanja po kojem muškarac daje novac porodici svoje buduće žene kao uslov za veridbu. Lokalna vlada nada se da će ljudi napustiti takve zaostale običaje.

Kako se Kina suočava sa sve manjim brojem stanovnika, zvaničnici se bore sa drevnom tradicijom darova za verenice kako bi pokušali da promovišu brakove, čiji broj opada.

Vrednost novca za kupovinu mlade naglo je porasla širom zemlje poslednjih godina, u proseku se u nekim provincijama izdvaja i po 20.000 dolara, što čini brak sve nedostupnijim. Uplate obično plaćaju mladoženjini roditelji.

Da bi suzbile ovu praksu, lokalne vlasti su pokrenule propagandne kampanje kao što je događaj u Daiđapu, navodeći neudate žene da se ne takmiče jedna sa drugom u traženju više novca. Neki gradski zvaničnici se čak uključuju u pregovore između porodica.

Međutim, kako se stavovi u društvu menjaju, tradicija nailazi na sve veći otpor javnosti. Obrazovaniji Kinezi, posebno oni u gradovima, smatraju taj običaj patrijarhalnom relikvijom koja tretira žene kao imovinu koja se prodaje drugom domaćinstvu.

U ruralnim oblastima gde je običaj prisutniji, otpor je još veći jer siromašni poljoprivrednici moraju da štede nekoliko godina ili da se zadužuju da bi se venčali.

Uprkos tome, vladina kampanja je izazvala kritike jer, kako se čini, jača seksističke stereotipe o ženama. Kineski mediji, opisujući problem povećanja takozvanih bračnih isplata, opisuju često žene koje traže velike sume kao pohlepne.

Mnogi se pitaju, sa druge strane, zašto je teret rešavanja problema pao na žene. Neki korisnici na društvenim mrežama pozivaju zvaničnike da sazovu slične sastanke za muškarce kako bi ih naučili kako da budu ravnopravniji partneri u braku.

"Kao i kod većine državnih politika u vezi sa brakom, u Kini su žene centralna meta“, rekao je Gonzalo Santos, profesor antropologije koji proučava ruralnu Kinu na Univerzitetu Koimbra u Portugalu. "To je paternalistički apel ženama da održe društveni red i harmoniju, da ispune svoje uloge supruge i majke", dodaje on.

Politika jednog deteta dovela do nesrazmernog odnosa polova

Tokom četiri decenije politike jednog deteta, roditelji su često preferirali sinove, što je rezultiralo nesrazmernim odnosom među polovima koji je pojačao nadmetanje za žene.

Neravnoteža je najizraženija u ruralnim sredinama, gde sada ima 19 miliona muškaraca više nego žena. Mnoge žene na selu radije se udaju za muškarce u gradovima da bi dobile dozvolu za prijavu boravišta u gradu ili pristup zdravstvenoj zaštiti.

Zvaničnici priznaju ograničenu mogućnost da eliminišu običaj koji je za mnoge porodice simbol društvenog statusa. U seoskim sredinama, komšije recimo ogovaraju žene koje bivaju isprošene "po nižoj ceni" i pitaju se šta nije u redu sa njima, pokazuje istraživanje običaja kupovine mlade.

Ova tradicija povezana je i sa mišljenjem o ulozi žena kao onih koje se staraju o porodici. U seoskim sredinama, obezbeđivanje visoke cene za kupovinu mlade siromašnije porodice vide kao način da dođu do ušteđevine. A kako je životni vek roditelja sve duži, neke žene traže više cene kao nadoknadu za to što neguju stariju generaciju.

Sociolozi smatraju da je najefikasniji način da vlada prekine ovakvu tradiciju ako uloži više sredstava za decu i zdravstvenu brigu o starijoj populaciji.

Širom zemlje gradovi u međuvremenu nastoje da popularizuju ideju venčanja bez novca, pa je tako nedavno u Nančangu održano besplatno masovno venčanje za sto parova na velikom sportskom stadionu.

(Telegraf.rs)