Litijum: Budućnost za Nisko Karbonske Ekonomije?

Foto: Pexels

Zbog svojih jedinstvenih osobina, litijum je jedan od najvažnijih sastojaka baterija koje napajaju električna vozila, laptopove, pametne telefone i mnoge druge moderne uređaje. Obzirom da je svet u prelaznom periodu ka budućnosti koja se odlikuje niskim emisijama, očekuje se da će potražnja za litijumom biti velika a Evropa je u dobroj poziciji da prihoduje od ovog rastućeg tržišta.

Kako se Evropska Unija fokusira na zeleniju budućnost, tako se ubrzava prelaz ka sve većem korišćenju električnih automobila. Obzirom na cilj da se električna vozila učine široko-dostupnim do 2035. godine, potražnja za ključnim metalima kao što je litijum će biti izuzetno velika. Obzirom da samo nekoliko zemalja trenutno dominira ovim tržištem, Evropa je zainteresovana da se uključi u trku tako što će iskoristiti sopstvene podzemne resurse.

Evropska komisija je prepoznala mogućnost da će doći do nestašice kritičkih sirovina s obzirom na nadolazeću recesiju reagovala još 2020. tako što je uključila litijum na svoju listu.

Kapaciteti za skladištenje energije 

Prelazak na ekonomiju sa niskim emisijama ugljenika zahteva značajna ulaganja u infrastrukturu obnovljive energije i povezane tehnologije. Ovo uključuje izgradnju resursa za proizvodnju obnovljive energije i sistema za skladištenje energije. Međunarodna agencija za energiju (IEA) predviđa da će kapacitet za proizvodnju obnovljive električne energije dostići preko 4800 MV do 2026. godine, i naglasila hitnu potrebu za efikasnom i delotvornom efektivnom energetskom mrežom. Pored toga, postoji potražnja za skladištenjem litijumskih baterija velikog kapaciteta koje mogu da podrže proizvodnju obnovljive energije i obezbede pouzdano snabdevanje energijom u masovnim razmerama.

Litijum-jonske vrste dostupnog sistema za skladištenje energije koji trenutno najviše obećava. Izuzetno su efikasne, mogu da skladište velike količine energije i mogu da se koriste kako u malim uređajima poput pametnih telefona do velikih mrežnih sistema. Nekoliko zemalja je već implementiralo velike projekte skladištenja litijumskih baterija, kao što su Tesla baterija u Južnoj Australiji i Hornsdejlu Pover Reserve. Ovo su projekti koji su pokazali izvodljivost i efikasnost ove tehnologije

Ka zelenoj ekonomiji

Neke od najvećih rezervi litijuma u ​​svetu se nalaze u zemljama u razvoju poput Bolivije, Čilea, i Argentine, i te zemlje su iz tog razloga videle pozitivan ekonomski rast. Vlada u Čileu je uložila značajna sredstva u rudarenje litijuma kao jedan od načina da razvije ekonomiju u različitim smerovima i smanji zavisnost o izvozu fosilnih goriva. Čile je iskusio značajan ekonomski rast zbog rudarenja litijuma koje je kreiralo preko 12.000 poslova i obezbedilo zemlji preko dve milijarde dolara prihoda godišnje.

Čileanska vlada takođe ulazi u razvoj kapaciteta za pripremu litijuma. Planira se izgradnja nove rafinerije u regiji Antofagasta, od koje se očekuje da još više doprinese ekonomskom rastu zemlje. Ekonomske koristi od rudarenja litijuma nisu ograničene samo na Južnu Ameriku. Evropske rezerve litijuma su uglavnom koncentrisane u Portugalu, Španiji, Finskoj, Nemačkoj i Češkoj. Ove zemlje su već iskusile značajan pomak u svojim ekonomijama kako potražnja za litijumom raste, a postoji i potencijal za još veći ekonomski rast.

Prema nedavnom izveštavanju Evropske Komisije, potražnja za litijumom u Evropskoj Uniji će se izvesti desetostruko do 2050. godine, i većina ove potražnje je zahvaljujući baterijama za električna vozila. Portugal je jedna od zemalja koja je doživela najveći ekonomski rast od proizvodnje litijuma. Tu se nalazi jedan od najvećih rudnika litijuma, u severnom regionu Traos os Montes. Rudnik je u funkciji od 2017. i od tada je značajno doprineo ekonomskom razvoju tog dela Portugala. Proizveo je preko 2.000 tona litijuma u ​​2019. godini, što je donelo preko 100 miliona evra prihoda privredi zemlje.

Počevši od 1990-ih, Česka je postala snažna ekonomska sila u istočnom delu Evrope. Ona je takođe iskusila pozitivne efekte rezervisanja litijuma koje iskopava iz dva rudnika koji trenutno rade. Najveći rudnik se nalazi u zapadnom delu zemlje i proizveo je preko 2.000 tona litijuma u ​​2020. godini. Doneo je preko hiljadu lokalnih poslova širom Karlovih Vari i preko 23 miliona evra prihoda češke ekonomije.

Foto: Pexels

Ekologija u fokusu

Francuska trenutno ispituje inovativne pristupe ekstrakciji litijuma koji su poznati kao "zeleni litijum", koji bi mogli biti jedno od rešenja za francusku zavisnost od stranih rezervi. Za razliku od tradicionalnih tehnika rudarenja litjuma koje uključuju ekstrakciju iz stena ili slanih ravnica, "zeleni litijum" se dobija iz geotermalnih izvora koji koriste metod bušenja sličan onom kod bušenja bunara.

U francuskom regionu Alzasa, projekat EuGeLi je vodeći u ovoj novoj oblasti nakon što je kroz ovaj proces uspešno obezbeđeno nekoliko kilograma litijuma. Međutim, uprkos obećavajućem potencijalu, cena ove tehnike ostaje previsoka za komercijalnu upotrebu, prema Hockuard izvoru.

Drugi pristup je prečišćavanje litijuma, a ne njegovo rudarenje. Nemačka je najavila novi projekat u junu, a kompanija Viridian Lithium sa sedištem u Strazburu planira da pokrene prvu francusku fabriku litijumskih baterija do kraja 2025. Kompanija namerava da proizvede 100.000 tona litijum hidroksida do 2030. godine, koji bi se dobijao iz Latinske Amerike. "Iako ovo možda neće rešiti pitanje zavisnosti, stvoriće radna mesta i stručnost", naveo je Vidal.

Ovaj pristup bi takođe ponudio ekološku korist, jer se većina svetskih litija trenutno transportuje u Kinu na preradu.

Jedno od rešenja su i planovi Evropske Unije za uspostavljanje tri "gigafabrike" za proizvodnju baterije.

Da zaključimo

Dok prelazimo na novi način života svesni emisije ugljen-dioksida, ovaj proces ima obećavajući potencijal za zeleno rudarstvo u bliskoj budućnosti. Opšti konsenzus je da pozitivne strane prevazilaze negativne kada je u pitanju ekstrakcija litijuma, jer će njegov dugoročni uticaj na smanjenje nižih emisija CO2 doneti dugovečnost i prosperitet u svakodnevnom životu miliona građana.

Sa pravim investicijama i uspostavljenim politikama, evropski litijum će biti ključni pokretač tranzicije ka ekonomiji sa niskim sadržajem ugljenika, obezbeđujući hiljade radnih mesta za lokalnu zajednicu i održive izvore energije za generacije koje dolaze.

(Telegraf.rs/PR)