Ukrajina u NATO? Prst u oko Rusiji koja zbog toga preti trećim svetskim ratom

Foto: Tanjug/AP

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je danas da će Ukrajina postati članica NATO.

"Pozicija NATO je da će Ukrajina postati članica Alijanse. I ta se pozicija nije promenila. Ali znamo da moramo da uradimo neke stvari da bismo to učinili mogućim. Jedna je da osiguramo da Ukrajina opstane kao samostalna i nezavisna država. Besmisleno je pričati o Ukrajini kao članici Alijanse, to mora da bude bazirano na tome da je Ukrajina demokratska, nezavisna država u Evropi. To je ono što je sada pred izazovom, čemu se preti brutalnom ruskom invazijom", rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Preporučujemo

Još pre rata u Ukrajini odnos NATO i Ukrajine najveći je trn u oku Rusije od raspada SSSR.

Koliki je to problem za Rusiju najbolje se vidi u tome što su brojni zvaničnici iz Kremlja nebrojeno puta kao mantru ponavljali da bi "članstvo Ukrajine u NATO značlio rat između Rusije i Alijanse".

Taj stav je često isticao i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

"Ako Ukrajina bude članica NATO i pokuša silom da vrati Krim, doći će do vojne konfrontacije između Rusije i Alijanse", izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom dve nedelje pre početka rata u Ukrajini.

Osim Putina, i drugi ruski političari su listom ponavljali isto, upozoravajući čak da bi to vodilo u neizbežan sukob između najvećih svetskih sila, koji bi samim time dovelo do nuklearnog rata.

Ono što je do rata kočilo ulazak Ukrajine u NATO, odnosno zašto je Alijansa odbijala da je pozove pod svoje skute, bili su problemi s korupcijom u toj zemlji, nedostaci u njenom odbrambenom establišmentu i slabe kontrole nad svojim međunarodnim granicama.

Doduše, bilo je i više članica Alijanse koje su se do ruske invazije protivile proširenju na istok baš da ne bi bila isprovocirana neželjena ruska reakcija.

Interesantno je da je članstvo Ukrajine u NATO prošle godine podržalo devet članica Alijanse, nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski predao zahtev za članstvo.

Lideri Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Severne Makedonije, Crne Gore, Poljske, Rumunije i Slovačke objavili su tada zajedničku izjavu u kojoj se navodi:

"Podržavamo Ukrajinu u obrani od ruske invazije te tražimo da Rusija hitno povuče sve svoje snage s okupiranih teritorija. Uz to, pozivamo sve saveznike da značajno povećaju slanje vojne pomoći Ukrajini."

Međutim, da bi Ukrajina bila primljena u NATO, svih 31 članica mora odobriti taj zahtev.

S druge strane, velike države poput Nemačke i Francuske u to vreme su se čvrsto protivile toj ideji.

I vlasti u Kijevu i njihovi zapadni saveznici od početka rata više puta su istakli da je Ukrajina "de fakto" već članica NATO, s obzirom na to da joj članice Alijanse od početka rata pružaju ogromnu vojnu, obaveštajnu, diplomatsku, humanitarnu i svaku drugu pomoć.

Ta pomoć od početka rata iznosi najmanje 80 milijardi dolara.

Ostalo je samo da se ta saradnja podigne na viši nivo, a jedini koji je ostao u opticaju jeste direktno članstvo Ukrajine u zapadnom vojnom savezu.

Izjava generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da će se to desiti možda je najava tog poslednjeg koraka.

NATO je danas takođe pozvao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na samit Alijanse, koji će se održati u julu u Viljnusu.

Posle sastanka ministara spoljnih poslova NATO kojem je prisustvovao šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je saopštio:

"Radujemo se susretu sa gospodinom Zelenskim na našem samitu u Vilnjusu u julu".

Istorija i širenje NATO

NATO, akronim za Severnoatlantski pakt, najveći je svetski vojni savez.

Osnovalo ga je 1949. godine 12 država članica – Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugalija, Velika Britanija i SAD – sa ciljem obuzdavanja sovjetske ekspanzije i podsticanja političke integracije u Evropi.

Između 1950. i 1999. još sedam zemalja – Grčka, Turska, Zapadna Nemačka, Španija, Češka, Mađarska i Poljska – pridružilo se savezu.

Širenje se nastavilo 2004. godine, kada se vojnom bloku pridružilo sedam istočnoevropskih država – Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija. Od toga, sve države osim Slovenije bile su dio Varšavskog pakta – odbrambenog ugovora stvorenog 1955. između Sovjetskog saveza i sedam satelitskih država.

Danas NATO čini 31 država. Poslednja koja se pridružila je Finska, a uskoro se očekuje da članica postane i Švedska.

(Telegraf.rs)