"Bajden je pojeo naš čips": Ljudi se sećaju njegove poslednje posete Irskoj, nije jedini koji se diči poreklom

Foto: Tanjug/AP

Aktuelni američki predsednik Džo Bajden stigao je u posetu Irskoj za koju je posebno vezan, ali on nije jedini šef Bele kuće irskog porekla.

Loren i Emili Bluit bile su male, ali ipak dovoljne stare da znaju da je tadašnji potpredsednik Džo Bajden ozbiljno prekršio tradiciju tokom ručka.

Preporučujemo

"Jeo je naš pomfrit", rekla je Loren (10) a na licu joj se videlo oduševljenje i zgražavanje. I 12-godišnja Emili seća se toga.

"Kad je izneto lepo posluženje, on je poželeo pomfrit i hrskavu piletinu", rekla je ona.

Bajden je posetio Irsku pre sedam godina kada je i obišao gradić Balinu u okrugu Majo. Emili i Loren još uvek s oduševljenjem pričaju o ručku sa Bajdenom, koji je dalji potomak njihovog dede i posebno su uzbuđene zbog njegovog povratka u tu zemlju.

Ova Bajdenova poseta Irskoj biće više pod budnim okom javnosti nego prethodna kada je Bajden razgovarao sa decom i iznenadio meštane.

Residents in Ballina, U.S. President Joe Biden's ancestral hometown, are busy preparing for his arrival. Biden is scheduled to visit next week, part of a four-day trip to Ireland and neighboring Northern Ireland. https://t.co/qYGDAZpbYL pic.twitter.com/FNKJzrXRgt— The Associated Press (@AP) April 9, 2023

Danas su lokalni žitelji svesni agenata tajne službe.

Bajdenov čukun čukun deda Edvard Bluit jedan je od više miliona ljudi koji su napustili Irsku u 19. veku posle gladi i emigrirali u SAD gde su se naselili na severoistoku Pensilvanije a gde je današnji predsednik SAD i rođen.

Porodica Bluit razgovarala je sa ekipom CNN ispred velikog murala sa Bajdenovim likom na trgu u Balini. Mural je naslikan tokom Bajdenove predsedničke kampanje 2020. godine i pokazuje kako ovaj grad sa 10.000 stanovnika slavi predsednika SAD kao svog rođenog sina.

Irski porodični identet čvrsto se držao više od 100 godina, kao što članovi porodice Bluit koji su ostali u Balini tvrde, a Bajden nije izuzetak.

"Njegova porodica ima duboke korene u irskoj tradiciji", rekla je Lorita, sestra Džoa Bluita za CNN i dodaje da predsednik SAD često ističe svoje irsko poreklo.

Kenedijeva poseta  

Endrju Džekson, Ronald Regan i Barak Obama samo su neki od američkih predsednika koji vode poreklo od ranih irskih emigranata u Americi.

Ali Bajden važi za "najirskijeg" Amerikanca koji je seo u Ovalnu sobu od Džona F. Kenedija.

Kenedi, praunuk proizvođača bačvi Patrika Kenedija iz Nju Rosa u okrugu Veksford, posetio je Irsku 1963. godine a tu posetu svojevremeno je nazvao "najboljih četiri dana u svom životu".

Mark Minihen koji je tada imao 16 godina ispričao je za CNN da je Kenedi bio prvi predsednik koji se deklarisao kao Irac.

"Svih njegovih osam prababa i pradeda bili su Irci. Zaista je bio vezan za Irsku", rekao je on.

Stanovnici Nju Rosa su željno očekivali Kenedijevu posetu, kojoj je prethodila žurba za kupovinom televizora, "jer je najavljeno da će televizija zabeležiti posetu", priseća se Vili Keilti. Stanovnici su ubrzo bili oduševljeni upoznavanjem svog potomka.

Mininen, tada 16-godišnji dečak primetio je osmeh na Kenedijevom licu i savršeno skrojeno odelo. Predsednik je bio "tako dobro obučen u poređenju sa svima nama u masi", rekao je on.

"Mi smo nosili šešire a on je bio kao filmska zvezda. Kad je progovorio, za 10, 20 sekundi je pridobio celo mesto", rekao je on.

Snimak Kenedijevog govora na obali reke pokazuje kako hiljade ljudi oduševljeno kliču "jednom od svojih".

"Zemlja je bila ponosna što predsednik SAD ima veze sa Irskom", rekao je Minihen.

Preobražujući efekat Kenedijeve posete nigde nije vidljivije nego na imanju koje je njegov predak napustio krenuvši za Boston pre više od jednog veka.

Njegova rođaka Meri Rajan proslavila se nevoljno kada mu je u dvorištu priredila čajanku. A pošto je Kenedi otišao, farmu su počeli da obilaze turisti.

"Ujutro bi izašla da pomuze krave, ali bi je pratila masa ljudi, pa bi se onda vratila u kuhinju“, kaže njen unuk Patrik Grenan. "Penjali su se preko kapija, da vide mesto", rekao je Rajan.

Probao je da nekako reši problem dolaska nepozvanih ljudi pa je otvorio malu sobu u staroj kući za posetioce, ali su se "pojavile rupe u zidovima jer su ljudi tražili suvenire", ispričao je on.

Obamina benzinska stanica

Grenan sada rukovodi farmom i otvorio je centar za posetioce u blizini porodičnog imanja. Posetioci Nju Rosa takođe mogu da zastanu kod replike broda kod Danbrodija koji je odveo na hiljade irskih emigranata u Severnu Ameriku sredinom 19. veka.

Ali najpopularnije priznanje nekom američkom predsedniku nalazi se na putu između Dablina i Limerika i odnosi se na Baraka Obamu.

Na irskom autoputu M7 podignute su statue 44. predsednika SAD i njegove prve dame koji mašu vozačima u nadi da će ih navesti da zastanu na lokalnu benzinsku stanicu koja nosi njegovo ime.

Barak Obama Plaza postala je viralna na TikToku. Turisti se snimaju kako poziraju sa stutuama Obame, kupuju suvenire sa njegovim likom i svraćaju u centar za posetioce gde se može videti snimak njegove posete.

Foto: Nikolsky Alexei / TASS / Profimedia

Obamin dalji rođak, operativni direktor pumpe Henri Hili ponosan je na to. Uz osmeh se priseća Obamine posete 2011. godine.

"Bilo je to kao da gledam kako filmski junak izlazi iz TV ekrana", rekao je on za CNN.

Obamin čukun čukun deda sa majčine strane, obućar po imenu Falmut Kirni, napustio je Manigal 1850-ih, a sam Obama je svog rođaka Kilija nazvao "Henri Osmi" jer mu je rođak po osmom kolenu.

Obama je bio ganut kad je video teške početke svojih predaka.

"Kad smo ušli u staru porodičnu kuću, predsednik se malo sapleo i udario nogom o drveni pod. Rekao je da je deda njegovog dede odatle. Mogli smo da čujemo emocije u njegovom glasu. Tamo nije bilo kamera", ispričao je Obamin rođak.

Amerika je uvek bila veliki san

Bajden je pokazao osećanja prema domovini svojih predaka.

"Ukrcati se na brod da biste otišli u zemlju o kojoj niste mnogo znali. Trebalo je ogromna hrabrost za to, i mora da je bilo neopisivo tužno", rekao je Bajden u govoru u Dablinu 2016. godine.

Čak 4,5 miliona Iraca stiglo je u Ameriku između 1820. i 1930. godine, a imigracija nije prestala ni nakon dva svetska rata.

Na pitanje da li bi želeli da posete predsednika u Americi jednog dana, Loren i Emili odgovaraju potvrdno.

"Amerika je uvek veliki san" kaže njihova tetka. "To je tako uzbudljivo jednom Ircu - Amerika, sjaj i glamur. To su filmovi! U Irskoj postoji takva vrsta romantičnog pojma o Americi. Toliko Iraca je otišlo tamo i napravilo dobar život", rekla je ona.

(Telegraf.rs)