U ovoj državi samo Rusi nose markirano, a nije Rusija: "Novac ništa ne vredi, gladujemo, prostitucija buja"

Foto: Tanjug/AP

I posle 30 godina od sticanja nezavisnosti od Sovjetskog Saveza, Moldavija je ostala na gotovo istom nivou na koju su je Rusi survali u komunističkom razdoblju, piše Jutarnji list.

U Kišinjevu vreme kao da je stalo. Avion Turkiš Erlajnsa, u suštini, funkcioniše kao šatl u najdarežljiviju fazu sovjetskog ekonomskog kolapsa.

Preporučujemo

Trgovine, muzeji, ulice i škole su od istog materijala iz sovjetskog poerioda, a putevi decenijama nisu videle lopatu za asfalt, navodi se u reportaži Jutarnjeg lista.

Svaki je, kako se navodi, pomilovan gadnim inženjerskim promašajima, a čim padne kiša i najobičnija se šetnja pretvara u triatlon.

Slika glavnog grada, tek sporadičnim osvrtanjem, izgleda kao vapaj upomoć. Tek na gradskim periferijama, uzduž masivnih, popucalih avenija, stidljivo se razabiru nagoveštaji nasumičnih zapadnjačkih ulaganja.

Gradom se voze dva tipa vozila - ili sovjetske proizvodnje, po život opasna gvožđurija na točkovima, ili izložbeni primerci iz najluksuznijih evropskih autosalona. Vozni je park upravo stravično odlepljen od realne ekonomske situacije.

"Da, tamo gde vidiš Majbah, odmah znaš da u njemu sedi Rus ili Jevrejin", pojašnjava novinaru Jutarnjeg mi Vitalie, dugogodišnji medijski profesionalac, jedan od retkih "preživelih" koji za hleb zarađuje pecajući u moldavskoj medijskoj močavari.

"Za Moldavce su rezervirane krame", kaže pokazujući u minijaturni "Zaporožec", muzejsku starudiju koja je svoju mladost po putevima Sovjetskog Saveza proživela tokom 70-ih i 80-ih.

Sumornu sliku glavnog grada upotpunjuju meštani koji su ostali kod kuće. Mnogi od njih preživljavaju uz trotoar, trgujući s onim što imaju. Satovi, farmerke, maske za mobilne telefone, voće, povrće, košulje i koferi.

Tržištu je atraktivno štagod da se nađe na tavanu, u šupi, ili "poispada" iz kamiona na nekoj od brojnih krijumčarskih ruta. Mihai, ulični trgovac na Stradi Puskin prodaje kubanske cigarilose "Montecristo". Kune se da su prave. Pedeset komada - 10 evra.

Socioekonomska situacija u Moldaviji, koja je već pre rata bila loša, pogoršala se. Da bi u celosti shvatili političku sudbinu ove zemlje dovoljno je pogledati u sudbinu dvaju njihova oligarha, dva čoveka koji su u totalu uništili ovu zemlju - Vlado Plahotnius i Ilan Šor.

Inflacija od 34,6 posto

U oktobru je ovde godišnja inflacija dostigla 34,6 posto, četiri puta više nego pre godinu dana. To je daleko najviša stopa u Evropi.

Moldavija ima 2,5 miliona stanovnika, od kojih čak 13 posto živi s manje od pet evra dnevno. Četiri osobe emigriraju iz Moldavije svakog sata. Zemlja je to bez očeva i majki. Mlađi roditelji ostavljaju decu svojim roditeljima, najčešće penzionerima s penzijama od 70-ak evra. Oni sami lete na Zapad.

Aleksandre i Silviu ni majku ni oca nisu videli dve godine. Otišli su u Frankfurt i šalju doznaku iz inostranstva bez kojih bi ova zemlja skapala od gladi.

Evri "sa strane" čine čak 30 posto ekonomije Moldavije. "Ko bi hteo da odgaja svoju djecu ovde?!", pita Silviu. "Hrana, benzin, lekovi, sve poskupljuje! Inflacija je krajem novembra dostigla 35 posto. Novac koji je do juče nešto vredeo, danas je apsolutno beskoristan. Kod nas su još jedino cenovno pristupačni otrovi, alkohol, cigarete..."

"I žene", dodaje njegov brat Aleksandru. Prostitucija je u Moldaviji široko rasprostranjena. U malim je mestima dobro skrivena, zakamuflirana pod "pristojne aktivnosti" kako ne bi provocirala tračeve među stanovnicima koji se, barem naizgled poznaju.

Uostalom, što je veća udaljenost od glavnog grada i manji grad, to su cene seksualnih usluga niže.

Eksplozija prostitucije

"U manjem gradu uvek možete susresti koleginicu iz razreda, komšinicu ili prijateljicu, pa mnoge od ovih devojaka odlaze u Kišinjev, gdje ih niko ne poznaje", priča Viktoria novinar Jutarnjeg. Viktoria je cvećarka sa, kaže, uspešnim prometom na jednoj od glavnih gradskih avenija. Trgovinu je otvorila s još dve devojke, Alinom i  Arsenie.

"Mi smo prvenstveno drugarice", smeje se. "A novac delimo pošteno, pazeći na svaki cent!"

Uz oklevanje priča da su im plate na nivou prosečne moldavske, nije mnogo, ali da mogu da prežive.

Njena bliska prijateljica koja studira na Univerzitetu u Kišinjevu, nekad je deo svojih mesečnih troškova podmirivala prostitucijom, priznaje, a usluge je naplašivala od 20 do 30 evra.

Viktoria je mlada žena, prekrivena tetovažama koja je, kao i mnogi Moldavci deo svog života provela u Rumuniji. U Bukureštu je uspela da uštedti nekakav sitniš, radeći kao konobarica u dve smjene, pokrivajući se deljenim smeštajem sa još nekoliko prijateljica koje su iz Kišinjeva otišle trbuhom za kruhom.

I danas povremeno konobariše u noćnom klubu. Razgovor veoma brzo prelazi na rat u Ukrajini, kao i sa većinom Moldavaca. Rat je permanentni subjekt u svakom razgovoru, koliko god se razgovor činio neobvezan, piše Jutarnji.

Samoinicijativno organizuju pomoć izbeglicama, a u Moldaviju je dosad stiglo više od 400.000 ljudi iz Ukrajine.

Nestvarne cene

Svet koji je ovde ostao pritisnut je siromaštvom, bedom i permanentnom teskobom. Najtužnija su lica onih koji bi negde otišli, a nemaju kuda. Cena svakodnevice u Moldaviji apsolutno je perverzna sa stajališta zapadnjačkog, čak i hrvatskog standarda, navodi novinar Jutarnjeg.

Ulaskom u trgovine bombardovani ste artiklima čije su cifre nestvarne u odnosu na raspon cena u Moldaviji. Litar mleka je oko 50 centi, jednako kao i hleb i kilogram krompira. Jaja koštaju 1,80 evra, a kilogram pilećeg filea četiri.

Kilogram jabuka iznosi 60 centi, domaće pivo najviše 90, a buteljku svetski priznatog, vrhunskog moldavskog vina platićete najviše 5 evra. Kutija žutog Camela iznosi 2 evra i 20 centi, kafa košta 60 centi, a poželite li se ukrcati na taksi i odvesti u drugi deo grada kilometar vožnje platićete tek 25 centi.

Odlazak u šoping u Kišinjevu budi osećaj kao da pljačkate, navodi se u tekstu. Brza tura po tržnom centru "Shopping Malldova" otkriva sve razmere takve situacije. Recimo, farmerke Levis koštaju oko 30-ak evra, a Šanelovi parfemi jedva prebacuju nekih 60 evra.

Rusi u markiranoj odeći

Rusi se po gradu prepoznaju po markiranoj odeći. Na primer, patike Najk prilagodile su se cenama koje se očekuju na Zapadu, oko 80 evra što je mesečni iznos prosečne penzije ili trećina prosečne plate u Kišinjevu.

"Kada stignete u Kišinjev, shvatite da su ovdašnje noći mnogo mračnije; ulična rasveta gotovo je pa nepostojeća, a brendovi komercijalnih punktova više ne svetle kao pre. S prozora se vidi sve manje svetla, najčešće utrnulog, em meštani štede, em u gradu nema ljudi kao nekad. Energetskoj su krizi posvećene i brojne rasprave na lokalnim forumima: raspravlja se o tome kako najisplativije grejati kuću ili stan, ko ima, a ko nema tople vode. Nedostatak ulične rasvete doveo je i do povećanja broja saobraćajnih nesreća. Prosto rečeno, svaki je dan na ovim ulicama nova prilika da negde ostavite ili osakatite život", navodi autor teksta Đino Kolega.

Uz sve ekonomske traume, gradom se provlači i puzajuća avet rata. Destabilizacija Moldavije i njeno privlačenje u rusko krilo mogla bi za režim u Kremlju biti pobeda koja mu izmiče u Ukrajini. Praktični na obroncima grada u ratnoj je gotovosti kontingent od 7.000 ruskih vojnika.

U suštini, to znači ples po žiletu koju oštri sused tankih živaca i debelog obraza. A koji, uz to, ludilo vlastite teritorijalne vizije predstavlja kao egzistencijalnu ugrozu.

"Bojiš li se?" bilo je jedno od prvih pitanja koje je novinar Jutarnjeg postavio svom moldavskom domaćinu.

"Navikao sam", priznaje. "Znaš kako kažu Rusi? Onome kome je suđeno da ga obese, neće se utopiti."

(Telegraf.rs)