Nova otkrića iz procurelih tajnih dokumenata: Rusija tvrdi da je Kina pristala da joj da tajno oružje

Foto: Tanjug/AP

Kina je odobrila "obezbeđivanje smrtonosne pomoći" Rusiji u njenom ratu u Ukrajini ranije ove godine i planirala je da prikrije vojnu opremu kao civilne predmete, navodi se u američkom presretnutom ruskom obaveštajnom izveštaju otkrivenom u tajnim dokumentima koji su nedavno procurili u javnost, javlja "Vašington post".

Ovo presretanje informacija, očigledno dobijeno američkom prisluškivanjem ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR), uključeno je u strogo poverljivi sažetak od 23. februara nedavnih "proizvoda" u vezi s Ukrajinom i Rusijom koji je sastavila Kancelarija direktora Nacionalna obaveštajna služba. To je bio jedan od brojnih ranije neprijavljenih dokumenata koje je "Vašington post" dobio iz mnoštva slika poverljivih datoteka postavljenih na privatnom serveru u aplikaciji za ćaskanje "Discord".

Preporučujemo

Prema "obaveštajnim podacima o signalima", navodi se u sažetku obaveštajnih podataka, SVR je izvestio da je kineska Centralna vojna komisija "odobrila inkrementalnu nabavku" oružja i želela da se ono čuva u tajnosti. U izveštaju nije naveden izvor informacija SVR-a.

Dokument pod nazivom "Izveštaj o posmatranju" i koji je proizvela kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe (ODNI) kao "sažetak nedavnih izveštaja i odabranih stavki iz obaveštajne zajednice", označen je kao strogo poverljiv sa veoma ograničenom distribucijom. Informacije o Kini su navedene pod podnaslovom "PEKING NAVODNO ODOBRAVA SKRIVENE POŠILJKE SMRTONOSNE POMOĆI RUSIJI".

"Nismo videli dokaze da je Kina prebacila oružje ili pružila smrtonosnu pomoć Rusiji. Ali i dalje smo zabrinuti i nastavljamo da pažljivo pratimo", rekao je visoki zvaničnik administracije.

Visoki zvaničnik odbrane se složio sa tom ocenom. Obojica zvaničnika govorili su pod uslovom anonimnosti.

Izveštaj pruža najdetaljnije dokaze do sada o tome šta je dovelo do naleta javnih i privatnih upozorenja Bajdenove administracije Pekingu počevši od kraja februara.

Kina, koja tvrdi da je neutralna po pitanju rata u Ukrajini, osudila je te američke izjave i rekla da nikada neće prihvatiti prinudu ili "upiranje SAD prstom" kada Vašington ubacuje ogromne količine oružja u rat.

Ali dokument koji je procurio proširuje uvid u produbljivanje odnosa Rusije sa Kinom, koja je sada glavni strani prijatelj Moskve, jer rat u Ukrajini ostavlja Rusiju sve izolovanijom, navodi "Vašington post". Iako se činilo da je kineski predsednik Si Đinping učvrstio odnos sa Putinom tokom trodnevne posete Moskvi prošlog meseca, Kina se uzdržala da u potpunosti podrži napore ruskog lidera u Ukrajini, već pokušava da se pozicionira kao potencijalni mirotvorac.

SAD i NATO su skeptično odgovorili na pozive Pekinga na prekid vatre i mirovni plan od 12 tačaka, rekavši da nijedno rešenje ne bi trebalo da dozvoli Rusiji da se "odmara" i "prenaoruža". Ukrajina, u međuvremenu, zahteva da bilo kakvo dogovoreno rešenje poštuje svoje međunarodno priznate granice, što bi zahtevalo od Rusije da se povuče sa Krima i drugih okupiranih oblasti Ukrajine.

U zasebnoj proceni američkih obaveštajnih službi iz istog perioda, koja je deo šire rasprostranjenije grupe "diskordskih dosijea", procenjuje se da bi Peking smatrao "značajan" ukrajinski napad na Moskvu upotrebom oružja SAD ili NATO-a "kao indikativan da je Vašington direktno odgovoran za eskalaciju sukoba i možda kao dodatno opravdanje za Kinu da Rusiji pruži smrtonosnu pomoć."

Veruje se da je Ukrajina sponzorisala ili podržala brojne napade unutar Rusije, a američki zvaničnici kažu da su upozorili Kijev da ne koristi oružje koje je isporučilo SAD ili NATO za bilo koju operaciju van ukrajinske teritorije.

Otkrića dolaze u vreme pojačanih tenzija između SAD i Kine i zategnute komunikacije između Pekinga i Vašingtona, posebno oko Tajvana.

Planirani put državnog sekretara Antonija Blinkena u Peking početkom februara otkazan je u poslednjem trenutku nakon što je kineski balon za nadzor primećen iznad vojnih objekata u kontinentalnom delu Sjedinjenih Država. Balon je potom oborio iznad Atlantskog okeana od strane američkog borbenog aviona, što je odgovor koji je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji nazvao "histeričnim" i "naporom da se skrene pažnja sa domaćih problema".

Dana 19. februara, dan nakon što se sastao sa Vangom na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, Blinken je rekao za CBS News da je nedavno porasla dugogodišnja zabrinutost administracije da bi Kina mogla da pruži podršku ruskim ratnim naporima. "Videli smo da pružaju nesmrtonosnu podršku Rusiji za upotrebu u Ukrajini", rekao je Blinken. "Zabrinutost koju sada imamo zasnovana je na informacijama koje imamo da oni razmišljaju o pružanju smrtonosne podrške, a mi smo im jasno stavili do znanja da bi to izazvalo ozbiljan problem za nas i u našoj vezi."

Upitan šta znači "smrtonosna" podrška, Blinken je rekao: "Oružje. Oružje. ... Čitav niz stvari koje se uklapaju u tu kategoriju, sve od municije do samog oružja."

Visoki zvaničnici administracije, koji nisu bili ovlašćeni da se pozabave ovim pitanjem javno, kasnije su rekli da su pošiljke koje se razmatraju uključivale artiljerijsku municiju koja je Rusiji očajnički potrebna. Blinken je rekao da je delio zabrinutost SAD sa Vangom.

U odgovoru, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je da Vašington "treba da razmisli o sopstvenim postupcima. Sjedinjene Države, a ne Kina, beskrajno isporučuju oružje na bojno polje."

Direktor CIA Vilijam Džej Berns, u intervjuu za CBS od 26. februara, rekao je da je administracija "uverena da kinesko rukovodstvo razmatra nabavku smrtonosne opreme". On je ukazao da je objavljivanje te informacije javno, ako ne i njen izvor, imalo za cilj da odvrati Peking. I Blinken i predsednik Bajden, rekao je Berns, "smatrali su da je važno da se vrlo jasno kaže kakve bi bile posledice toga ."

Nakon što su prošlog meseca kružili izveštaji da je Si voljan da telefonom razgovara s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, savetnik Bajdena za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da bi Sjedinjene Države pozdravile takav razgovor.

"To bi bila dobra stvar, jer bi to potencijalno donelo više ravnoteže i perspektive u načinu na koji Kina pristupa ovome", rekao je Salivan. "I nadamo se da će to nastaviti da ih odvraća od odluke da pruže smrtonosnu pomoć Rusiji, na šta smo očigledno upozoravali."

Poziv između Sija i Zelenskog još se nije dogodio. Ali u Moskvi, 21. marta, Si i Putin su potvrdili "strateško usklađivanje" svojih zemalja i pozdravili "novu eru" partnerstva.

"Mislimo da bi bila velika greška da Kina to uradi", rekao je Saliven, aludirajući na mogućnost da Peking pruži smrtonosnu pomoć, "jer Rusija koristi to oružje da ubija civile i čini ratne zločine. I Kina ne bi trebalo da želi da ima ništa s tim."

U nekoliko nedavnih navrata, Bajden je rekao da nema dokaza da smrtonosne zalihe iz Kine idu u Rusiju.

"Slušam poslednja tri meseca o tome da će Kina obezbediti značajno oružje Rusiji", rekao je Bajden na konferenciji za novinare 24. marta u Otavi sa kanadskim premijerom Džastinom Trudoom. "Još nisu - ne znači da neće - ali još nisu."

(Telegraf.rs)