Guardian: "Srbija je reagovala posle dve masovne pucnjave, a Amerika ništa posle 200 ove godine"

Foto: Nikola Tomić, Mileta Mirčetić

Regionalni i svetski mediji i dalje izveštavaju o dve tragedije koje su prošle sedmice potresle Srbiju. Danima je svetska vest broj jedan bio masakr u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", gde je ubijeno osam đaka i radnik obezbeđenja i ranjeno još sedmoro. U medijima na zapadu našla se i vest o krvavom piru kod Mladenovca gde je, kako se sumnja, Uroš B. ubio osam i ranio još 14 ljudi.

Nedelju dana nakon tragedije u Ribnikaru, Guardian piše o zločinima koji su potresli našu zemlju.

Preporučujemo

"Srbija, nacija koja se vezuje za treću najvišu stopu posedovanja oružja u svetu, potresena je ovim nasiljem. Za razliku od nas kod kuće, masovna streljanja tu nisu svakodnevna pojava", navodi se u tekstu Krisa Brauna.

On je pohvalio mere koje je Srbija preduzela.

"Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nije trebalo dugo da preduzme brzu akciju. Samo dan nakon ovih besmislenih pucnjava, Vučić je najavio nekoliko mera koje će sprečiti dalju tragediju. Mere uključuju zabranu novih dozvola za oružje, strože kazne za ilegalno posedovanje oružja, psihološke provere vlasnika oružja i amnestiju za predaju ilegalnog oružja. Srbiji je trebalo samo dva dana nakon stravičnih događaja da reaguje. Zašto, posle više od 200 masovnih pucnjava samo u ovoj godini, sad nisu preduzele slične mere, nekakvu akciju?", navodi Braun.

Autor navodi da SAD, dan za danom, doživljavaju besmisleno oružano nasilje, i ističe da je opšteprihvaćeno da će zakonodavci učiniti malo da spreče sledeću masovnu pucnjavu.

"Uprkos tome što su Amerikanci jasno dali do znanja da ne žele prazne stolice za svojim stolovima i ne žele da njihova deca dele iskustva i traume sa ratnim veteranima. Jednostavno rečeno, većina Amerikanaca želi da se preduzmu mere protiv oružanog nasilja", kaže Braun.

On je potom istakao razlike između mera koje je preuzela Srbija i onoga što su uradile Sjedinjene Države.

"Razlika između akcije Srbije i nedelovanja SAD svodi se na politički uticaj industrije oružja. SAD ne mogu da preduzmu sveobuhvatne akcije koje favorizuje većina Amerikanaca, uključujući čak i univerzalne provere prošlosti, jer je mala, ali moćna manjina poslanika, prihvatila protivljenje lobista delikatnim zakonskim odredbama kada je reč o oružju. Oružarski lobi – a ne samo Nacionalno streljačko udruženje (NRA) – proveo je decenije čineći ovo mogućim usmeravajući donacije političkim kandidatima, kao i stvaranjem ekstremističkog pogleda na Drugi amandman koji je antagonistički prema svim ograničenjima i zaštitnim merama vatrenog oružja", navodi Braun.

Braun dalje navodi da taj lobi želi da Amerikanci veruju da više ne postoji zakonodavni ili regulatorni lek za oružano nasilje.

"Oni najglasniji govore Amerikancima da se 'ne mole dovoljno' da prestanu masovne pucnjave. Krive mentalno zdravlje. Upiru prstom u sve i svakoga osim u stvaran uzrok oružanog nasilja u SAD. Dok čine sve da skrenu pažnju sa toga, jedna stvar je jasna - pokolj je uzrokovan širokim i lakim pristupom oružju. Kako znamo da je to? Jer kada vlade, posebno državne vlade, uspostave zdravorazumske mere zaštite, vidimo manje ubistava, manje smrti i manje trauma", navodi Braun.

Braun je naveo da poput su i druge zemlje, baš kao i Srbija, pokrenule akcije odmah nakon ovakvih tragičnih događaja.

"Bila je potrebna samo jedna masovna pucnjava u Australiji da bi vlada zabranila jurišno oružje, i to u decenijama kada je stopa smrtnosti od vatrenog oružja opala u zemlji. Velika Britanija nije doživela masovnu pucnjavu od 1996. godine, kada je zabranila određeno oružje nakon pucnjave u kojoj je ubijeno 16 đaka i jedna odrasla osoba u Danblejnu. Nakon pucnjave u Krajstčerču na Novom Zelandu, vlada je ponudila program otkupa i uklonila iz prometa skoro 60.000 komada vatrenog oružja", navodi Braun.

U svom tekstu u Guardianu navodi da se vide određeni pomaci u Kaliforniji, Koloradu, Merilendu i Mičigenu...

"Te države su preduzele korake da 'popune rupe' koje su ostavili zakonodavci na federalnom nivou. Ove države shvataju da, kada se jurišno oružje koristi u javnoj masovnoj pucnjavi, skoro 14 puta više ljudi je povređeno, a dvostruko više ljudi je ubijeno. Čineći to, učinili su svoje države bezbednijim, ali nedostatak savezne akcije ih i dalje čini ranjivim na oružje koje je doneto iz drugih država. Uprkos tome, Kalifornija sada ima sedmu najnižu stopu smrtnosti od vatrenog oružja u zemlji, dok su države sa slabijim zakonima o oružju, kao što su Misisipi, Luizijana i Novi Meksiko, među najvišima. Ovo nije slučajnost. Kada države uvedu strože mere zaštite, manje ljudi umire od vatrenog oružja", navodi autor.

"Srbija je jasno zabeležila uspehe ovih drugih nacija koje stavljaju ljude iznad oružja. Šta će biti potrebno da američki zakonodavci koji su zaduženi za novac i uticaj lobista za oružje da urade isto? Ne mora biti ovako. Amerikanci ne moraju da žive paralizovani u strahu da li će naše škole, naše bogomolje, naše zdravstvene ustanove ili naši tržni centri biti pozornica sledeće nacionalne tragedije. Američka vlada zapravo može da zaustavi nasilje oružjem kao i druge zemlje, ali samo ako naši kreatori politike počnu da odgovaraju ljudima, a ne industriji. Druge nacije su iskusile masovne pucnjave, ali u SAD previše naših zakonodavaca zavisi od donacija industrije oružja i podrške da preduzmu hrabre akcije potrebne za spasavanje života", zaključuje Braun.

(Telegraf.rs)