Uništenje brane Kahovka donosi nove smrtonosne opasnosti: Poplave su tek prvi deo pakla

Foto: Tanjug/AP

Uništenje velike brane Kahovka iz sovjetskog doba na reci Dnjepar u ukrajinskom gradu Nova Kahovka u utorak je oštetilo kuće i predstavlja pretnju za stanovnike, životinje, useve i javnu infrastrukturu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao je rušenje brane, koje je pripisao Rusiji, "ekološkom bombom masovnog uništenja".

Brana je deo hidroelektrane Kahovka u ukrajinskoj oblasti Herson, koju je Rusija okupirala. Reka Dnjepar je linija fronta između ruskih i ukrajinskih snaga, piše "Yahoo News".

Preporučujemo

Vlade Rusije i Ukrajine okrivljuju jedna drugu, američke agencije navodno imaju obaveštajne podatke koji sugerišu da je Rusija krivac, a visoki zvaničnik NATO-a rekao je za "NBC News" da će Rusija, a ne Ukrajina, imati koristi od katastrofe.

Brana je visoka 30 metara i duga nešto više od tri kilometra, a rezervoar koji je stvorila držao je 18 milijardi kubnih metara vode.

Ispuštanje tolike vode imaće ogromne posledice.

Poplava i materijalna šteta

Ukrajinska vlada kaže da je više od 40.000 ljudi duž Dnjepra u opasnosti od poplava. I ruska i ukrajinska vlada naredile su evakuaciju.

"Snimci iz Hersona pokazuju da krovovi plutaju niz reku i druge kuće napola potopljene, a očekuje se da će poplavne vode dostići vrhunac do srede", izvestio je "Yahoo News".

Gradonačelnik Nove Kahovke, grada od oko 45.000 stanovnika, kog je postavila Rusija, rekao je da je njegov grad pod vodom, preneli su državni mediji.

"Stanovnici sede na krovovima svojih domova i čekaju da budu spaseni", rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na Telegramu.

Očekuje se da će nivo vode dostići vrhunac u sredu ujutro.

Pretnje po zdravlje ljudi

Pored rizika od utapanja, poplave stvaraju niz opasnosti po zdravlje. Pošto poplavne vode sakupljaju ostatke iz zgrada koje plave, one "sadrže mnoge stvari koje mogu naštetiti zdravlju", upozoravaju iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

To uključuje oborene strujne vodove, ljudski i životinjski otpad, opasne hemikalije iz industrijskih objekata i oštre ili teške predmete. Kontakt sa bilo čim od ovoga može dovesti do rana, osipa na koži, gastrointestinalnih bolesti i tetanusa.

Poplavna voda takođe može da kontaminira bunare, vodonosne slojeve i rezervoare, čineći vodu za piće nebezbednom za upotrebu.

"Svakog sata dolazi sve više vode. Veoma je prljavo", rekla je za Rojters Jevgenija, žena iz Nove Kahovke.

"Očekuju se zagađene zalihe vode i šire posledice po životnu sredinu kao rezultat incidenta", primetio je časopis "Time".

Oštećenje ključne infrastrukture

Prema CNN-u, ukrajinsko ministarstvo energetike je saopštilo da je "gotovo 12.000 ljudi u oblasti Herson izgubilo struju zbog poplava i da ’možda bude problema sa vodosnabdevanjem‘".

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da će u celom regionu birti velikih problema sa pijaćom, čak i tamo gde nema poplave.

Zatim je tu obližnja nuklearna elektrana Zaporožje, koja se oslanja na vodu iz reke Dnjepar za hlađenje svojih hitnih dizel generatora i reaktora, piše "Time", konstatujući da nivo vode opada i da će je za te potrebe biti još najmanje nekoliko dana. Međunarodna agencija UN-a za atomsku energiju napisala je u saopštenju da "ne postoji neposredan rizik po bezbednost elektrane."

Tu je i vodosnabdevanje poluostrva Krim koje dolazi iz reke.

"Uništenje brane rizikuje da snizi nivo vode Severnokrimskog kanala iz sovjetskog doba, koji je tradicionalno snabdevao Krim sa 85 odsto njegovih potreba za vodom", preneo je Rojters. "Većina te vode se koristi za poljoprivredu, nešto za industriju poluostrva, a oko jedne petine za vodu za piće i druge javne potrebe."

Životinje i usevi

Zbog proboja brane već se utopio nepoznat broj domaćih životinja i kućnih ljubimaca. Prema objavi grupe za spasavanje životinja UAnimals na Fejsbuku, svih 260 životinja u zoološkom vrtu Kazkova Dibrova u Novoj Kahovki pod ruskom okupacijom umrlo je u poplavi, osim labudova i pataka.

Ukrajina je veliki izvoznik pšenice, a očekuje se da će poplave oštetiti useve. Kao rezultat toga, fjučersi na pšenicu i kukuruz su porasli na čikaškoj berzi.

"Kratkoročni uticaj je oštećenje silosa za žito i druge opreme koja se nalazi na niskim obalama reke", rekao je Sergej Feofilov, šef "UkrAgroConsult"-a, za "Bloomberg News". "Tačno koji silosi, da li su žitarice u silosima i koliko zrna može truliti, trenutno je nejasno. Dugoročni uticaj će biti mnogo dramatičniji."

(Telegraf.rs)