Vest koja je podigla ogromnu prašinu: Posle Pentagona i Peking demantovao da otvara špijunsku bazu na Kubi

Foto: Shutterstock

Nakon Pentagona i zvanični Peking je demantovao da Kina sa Kubom pregovara da na tom karipskom ostrvu otvori centar za špijuniranje SAD.

Kina je, kako je juče javio "The Wall Street Journal" (WSJ) pozivaјući se na dva visoka američka zvaničnika, u pregovorima sa Kubom kako bi tamo uspostavila uporište za špijuniranje Sjedinjenih Država što je provokativan potez koji se poredi sa Hladnim ratom.

Preporučujemo

Zvaničnici, koji su anonimno pričali o izuzetno osetljivom obaveštajnom pitanju, rekli su da je Kina u direktnim razgovorima sa Kubom da uspostavi bazu u toj ostrvskoj državi samo 170 kilometara od Sjedinjenih Država. To bi omogućilo Pekingu da prikuplja obaveštajne podatke o jugoistočnim delovima Amerike, gde se nalaze mnogi vojni objekti i velike industrije. Dokazi o pregovorima izašli su na videlo poslednjih nedelja, rekli su zvaničnici.

Pentagon je ove navode demantovao.

Takav pakt između Kine i Kube mogao bi da zapreti da poremeti napore Bajdenove administracije da "odmrzne" odnose sa Pekingom. Očekuje se da će državni sekretar Entoni Blinken posetiti Kinu u narednim nedeljama, pošto je putovanje odloženo u februaru nakon što su SAD oborile kineski špijunski balon nakon što je preleteo Severnu Ameriku. Diplomatija sa Kinom se nastavlja uglavnom na ekonomskom i trgovinskom nivou, dok razgovori između dve vojske praktično ne postoje.

WSJ, koji je prvi izvestio o otvaranju špijunskog centra na Kubi, rekao je da su Peking i Havana postigli "tajni sporazum" prema kojem Kina plaća Kubi milijarde dolara za objekat. Dvojica zvaničnika su izjavila za "Politico" da ne mogu da potvrde da postoji finalizovan dogovor, samo da Kina razgovara sa Kubom o špijuniranju Sjedinjenih Država.

U četvrtak ujutru, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi nije potvrdio bilo kakve pregovore između Kine i Kube, ali je rekao da administracija pažljivo prati kretanje Kine u regionu. Nakon objavljivanja, Kirbi je za "Politiko" rekao da izveštaji "nisu tačni" bez preciziranja koji su detalji pogrešni. On je dodao: "Ostajemo uvereni da smo u stanju da ispunimo sve naše bezbednosne obaveze kod kuće i u regionu."

Senatori "duboko uznemireni"

Senatori Mark Vorner i Marko Rubio, dva prva člana Senatskog obaveštajnog komiteta, rekli su u saopštenju od četvrtka popodne da su "duboko uznemireni" izveštajima.

"Bilo bi neprihvatljivo da Kina uspostavi obaveštajni objekat u krugu od 170 kilometara od Floride i Sjedinjenih Država. Pozivamo Bajdenovu administraciju da preduzme korake da spreči ovu ozbiljnu pretnju našoj nacionalnoj bezbednosti i suverenitetu", saopštili su oni.

Zamenik ministra spoljnih poslova Kube Karlos Fernandez de Kosio naveo je u saopštenju da je priča WSJ puna "potpuno lažnih i neosnovanih informacija" i da Kuba odbacuje prisustvo strane vojske širom Latinske Amerike i Kariba. Kubanska ambasada nije odgovorila na pitanje o bilo kakvim razgovorima sa Kinom o dogovoru o špijuniranju Sjedinjenih Država.

Izveštaj dolazi u trenutku kada SAD pokušavaju da obnove redovnije vojne kontakte sa Pekingom. Direktor CIA Vilijam Berns tajno je putovao u Kinu prošlog meseca kako bi održao otvorene linije komunikacije između Vašingtona i Pekinga. Predsednik Džo Bajden poslao je šefa špijuna u nadi da će oživeti razgovore na višem nivou između dve sile.

Zvaničnik Ministarstva odbrane rekao je da je Pentagon svestan pokušaja Kine da investira u infrastrukturu širom sveta, uključujući zapadnu hemisferu, koja može imati vojne svrhe i da će nastaviti da prati te napore.

CIA ćuti, kineska ambasada "ne zna za slučaj"

CIA je odbila zahtev da komentariše razgovore. Stejt department nije odmah odgovorio na zahteve za komentar. Kineska ambasada u Vašingtonu odbila je da komentariše ovo pitanje, rekavši u saopštenju da "ne znaju za slučaj".

Ovo otkriće je već izazvalo zabrinutost članova Kongresa zbog odjeka poslednjeg rivalstva velikih sila Amerike.

Kongresmen Majk Galager rekao je da bi Bajdenova administracija trebalo da razmotri uzvratne akcije uključujući "ukidanje izvoznih dozvola za 'Huavei', ograničavanje izlaznih ulaganja u ključne sektore Kine... i sprečavanje kineske Komunističke partije da kupuje zemljište u blizini vojnih baza", dok je kongresmen Majk Volc izjavio da Blinken ne bi trebalo da putuje u Kinu nakon otkrića i nedavnog uznemiravanja američkih brodova i aviona u regionu Indo-Pacifika.

"Komunistička partija Kine sprovodi planove Sovjetskog Saveza", rekao je Valc, član odbora Predstavničkog doma za obaveštajne poslove i oružane snage.

Novi Hladni rat

Sovjetski Savez je upravljao svojom najvećom obaveštajnom lokacijom u Lurdu, nedaleko od Havane, objekta koji je zatvoren posle 2001. "Ako Kina namerava da ga ponovo otvori, to će ponovo biti najveća špijunska baza", rekao je Valc. "Ako to nije dovoljan dokaz da smo u novom hladnom ratu, ne znam šta jeste."

Godine 1962. Sjedinjene Države su otkrile sovjetske projektile na Kubi, što je dovelo do zloglasne krize koja je svet dovela do ruba nuklearnog rata.

Neki republikanci su rekli da je razvoj događaja znak da Bajdenovi napori da smiri tenzije sa Kinom propadaju.

"To je katastrofa za Bajdenovu administraciju. To pokazuje da ono što pokušavaju, njihova politika uopšte ne funkcioniše, agresija Kine se nastavlja", rekao je senator Džoš Houli i dodao da je to znak da je Kongres pogrešio svoje prioritete podržavajući borbu Ukrajine protiv Rusije.

"Siguran sam da ćemo uskoro glasati o još jednom dodatnom paketu pomoći Ukrajini. U međuvremenu, Kina je sada bukvalno u našem dvorištu", rekao je Houli. "Ne znam kada će se ljudi na Kapitol Hilu probuditi zbog ovoga, ali možda će biti potrebno da padne Tajvan, za koji sam siguran da će biti sledeći."

(Telegraf.rs)