Bivši šef mafijaške porodice Lukeze traži da bude pušten na slobodu zbog bolesti, poziva se na Trampov zakon

Foto: Shutterstock

Vitorio "Mali Vik" Amuso, 88-godišnji bivši šef mafijačke porodice Lukeze, kaže da mu se zdravlje raspada u saveznom zatvoru, a njegovi advokati ga opisuju kao promenjenog čoveka "koji se suočava sa svojom smrtnoćšu".

Sudski podnesak prošle nedelje opisuje loš oporavak u saveznom zatvoru u Butneru, Severna Karolina — njegov hronični artritis je tako loš da ne može da se kreće bez invalidskih kolica, vid mu je zamagljen i pogoršava se, izgubio je sve zube, a na molbe za medicinsku pomoć se ne odgovara odmah.

Preporučujemo

Da bi dobio pomoć koja mu je potrebna, često mora da uputi pismene zahteve, poput onog u martu koji glasi: "Treba mi injekcija kortizona u kuk i koleno i jako me boli, molim te, ako ima Boga, pomozi mi s ovim pošto imam 90 godina i imam teške bolove."

Amuso je najnovija u nizu ličnosti organizovanog kriminala koji su podneli zahtev za oslobađanje iz saosećanja u skladu sa Zakonom o prvom koraku iz 2018. Rezultati su različiti.

Amusov pravni tim ukazao je na njegov savršeni dosije u zatvoru, njegovu katoličku veru i njegovu posvećenost da bude mentor svojoj deci i unucima.

"Iako je krivično delo u osnovi ozbiljno, g. Amuso nije isti optuženi koji je stajao pred sudom pre više 30 i više godina", napisao je njegov advokat Entoni DiPjetro. "Njegove okolnosti su se dramatično i materijalno promenile, pošto je on sada stariji i veoma bolestan čovek od 88 godina koji se suočava sa svojom smrtnošću."

On je 1992. godine osuđen za ubistvo i reketiranje na suđenju u Federalnom sudu u Bruklinu gde su ga tužioci povezali sa devet ubistava i tri pokušaja ubistva. Njegova presuda iz juna 1992. usledila je samo dva meseca nakon što su federalci obezbedili priznanje krivice protiv legendarnog mafijaškog šefa Džona Gotija.

Slučaj koje je dovelo do njegovog pada počeo je 1990. godine, kada je optužen za mafijašku šemu za nameštanje ponuda u gradskoj industriji za zamenu prozora. Slučaj je takođe izložio optužbe za korupciju u industriji transporta, vazdušnog transporta, građevinarstva i prevoza smeća.

Amuso je bežao do jula 1991, kada je uhvaćen u tržnom centru u Dikson Sitiju, Pensilvanija.

Prestupnici mafije Piter Čiodo i nekadašnji šef porodice Lukeze Alfonso D'Arko pomogli su da se Amuso poveže s ubistvima na suđenju.

Čiodo se izjasnio krivim u slučaju prozora, a Amuso je, ubeđen da je postao cinkaroš, naredio njegovo ubistvo.

Odred za ubistva mafije pokušao je da izvrši to delo 18. maja 1991. godine, napravivši mu zasedu na benzinskoj pumpi na Stejten Ajlendu, ali Čiodo je, iako upucan 13 puta, preživeo.

Čiodov susret sa smrću ga je podstakao da postane vladin saradnik, a ta saradnja je uključivala i svedočenje koje je pomoglo da se Amuso otera na robiju.

Neustrašiv promašenim pokušajem ubistva Čioda, Amuso je ignorisao mafijaški kodeks da se ne napadaju rođaci, te je naredio da se udari na Čiodovu sestru Patrišu Kapozalo, iako nije imala nikakvu ulogu u organizovanom kriminalu.

Prema svedočenju, mafijačka porodica je angažovala Majkla "Ćelavog Majka" Spinelija za njeno ubistvo.

Okupio je tim i nedeljama vrebao Kapozalovu, odlučivši da im je najbolja šansa da je ubiju nakon što ujutru odvede decu u školu. Dana 10. marta 1992. napali su je ispred njene kuće u Grejvsendu u Bruklinu. Preživela je zasedu.

Spineliju, koji bi trebalo da bude pušten iz zatvora 2026. godine, prošlog meseca je bruklinski federalni sudija Rejmond Diri odbio ranije puštanje na slobodu.

Nekoliko nedelja kasnije, bruklinski federalni sudija Margo Brodi odbila je da oslobodi još jednog mafijaškog ubicu, Vita Guca (58), koji je tražio prevremeno puštanje na slobodu nakon što je 1998. osuđen za pet ubistava.

Gangster iz Kolomba služi 38-godišnju kaznu zbog vođenja "Đaninijeve ekipe" - odreda smrti sastavljenog od članova nekoliko porodica Koza Nostre koji su koristili bivši "Kafe Đanini" u Ridžvudu u Kvinsu kao svoju bazu.

Kapo mafijaša Entoni Ruso, koji je naručio ubistva tokom krvavog mafijaškog rata u Kolombu, imao je više sreće - prošle godine je federalni sudija u Bruklinu Frederik Blok naredio da mu se smanji doživotna kazna na 35 godina, što je dovelo do njegovog puštanja na slobodu u februaru.

Blok je pohvalio dvopartijski Zakon o prvom koraku, koji je doveo do smanjenja više od 4.000 zatvorskih kazni od kada ga je potpisao tadašnji predsednik Donald Tramp 2018. U svojoj odluci, pravnik je naveo da je Ruso kažnjen daljom kaznom jer je izneo svoj slučaj na suđenje.

Amusov pravni tim se poziva na slučaj Ruso u svom zahtevu da se on pusti na slobodu.

(Telegraf.rs)