Šta se krije iza iznenadne odluke Turske da podrži članstvo Švedske u NATO: Erdogan okreće leđa Putinu?

Henrik Montgomery

Turska je dala iznenadno obećanje da će podržati članstvo Švedske u NATO, čime je otvoren put nordijskoj zemlji da postane članica zapadne vojne alijanse.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da se Turska složila da podrži kandidaturu Švedske za NATO - tako što će to pitanje staviti na glasanje u parlamentu - u zamenu za dublju saradnju po pitanjima bezbednosti i obećanje Švedske da će oživeti zahtev Turske za članstvo u EU.

Preporučujemo

Sporazum, koji su postigli Stoltenberg, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i švedski premijer Uls Kristerson, takođe kaže da će dve zemlje pojačati međusobnu trgovinu i investicije.

Takođe se očekuje i da će Mađarska prestati da se protivi članstvu Švedske u NATO. Ministar spoljnih poslova Mađarske rekao je u utorak da je ratifikacija njegove zemlje o članstvu Švedske u NATO-u sada samo "tehnička stvar".

Erdogan je bio tih otkako je sporazum objavljen, odbijajući da komentariše razloge za svoju iznenadnu promenu. Ostaje da se vidi koliko će brzo o tome glasati u turskom parlamentu.

Ovo su ključni faktori i mogući podsticaji, koje Turska razmatra dok se čeka ulazak Švedske u NATO.

Turska je zabrinuta za terorizam i antiislamske proteste

Erdoganovo protivljenje članstvu Švedske u NATO se u velikoj meri fokusiralo na njegovo uverenje da je nordijska zemlja bila previše popustljiva prema elementima turske i kurdske dijaspore koje Turska smatra bezbednosnim pretnjama. Naime, ljudi koji su povezani sa militantnim kurdskim grupama i drugim bili su povezani sa pokušajem puča protiv Erdogana 2016. godine.

Sporazum koji su prošle godine potpisali Turska, Švedska i Finska krenuo je u rešavanje nekih od problema, a Švedska je nedavno pooštrila svoje antiterorističke zakone, čineći podršku jednoj ekstremističkoj organizaciji kažnjivom do osam godina zatvora.

Švedska je rekla da je suzbila aktivnosti ljudi povezanih sa Radničkom partijom Kurdistana, ili PKK. Pod sporazumom postignutim u ponedeljak Švedska je takođe rekla da će preduzeti mere protiv sirijskog krila PKK, poznatog kao YPG.

Još jedan problem za Tursku jesu antiturski i antiislamski protesti održani u Stokholmu, dok je na nekima i spaljen Kuran. Iako je to osudila švedska vlada, demonstracije su izazvale snažne reakcije iz Turske. Turska vlada je kritikovala Švedsku što je dozvolila javno ispoljavanje antimuslimanskih osećanja.

Međutim, kako se Švedska nosi sa kurdskim militantnim grupama daleko je važnije za Tursku od protesta, rekao je Cigdem Ustun, generalni sekretar

Centra za ekonomiju i spoljnopolitičke studije u Istanbulu.

Ustum je opisao turske izjave u vezi sa spaljivanjem Kurana kao "oružje u pregovorima", dodajući da je za Tursku to "uglavnom o terorističkim organizacijama".

Turska želi lovce F-16 od SAD

Erdoganovo obećanje da će promeniti kurs o članstvu Švedske u NATO možda je takođe povezano sa turskim naporima da poboljša svoju flotu F-16 lovaca.

Turska je pitala SAD za dozvolu da kupi 40 novih F-16, kao i komplete za nadogradnju postojeće flote. Zahtev je podržala Bela kuća, ali je naišao na protivljenje u Kongresu. I SAD i turski zvaničnici insistiraju na tome da takav dogovor neće biti povezan sa članstvom Švedske u NATO.

Ali nekoliko sati nakon što je Erdogan navodno odustao od veta, predsednik Džo Bajden je signalizirao da SAD nameravaju da nastave sa prodajom F-16 u konsultaciji sa Kongresom.

U saopštenju u kojem pozdravlja odluku Erdogana da zahtev o članstvu Švedske u NATO stavi pred parlament, Bajden je rekao da će on sa Turskom raditi "na jačanju odbrane i odvraćanja u evroatlantskoj oblasti".

Najveći kritičar bilo kakvog dogovora za F-16, predsednik Senatskog odbora za spoljne poslove Bob Menendez, izgleda da je ublažio svoj stav, rekavši "možda postoji put napred". Menendez se protivio bilo kakvom dogovoru o F-16 zbog potencijalne pretnje za turskog suseda, Grčku.

"F-16 su važan deo pregovora iako nema formalne veze. Očigledno je da je u tome bilo nekog napredovanja", rekao je Ustun.

Turska želi da postale članica EU

Erdogan je rano u ponedeljak iznenadno upozorio da će blokirati pokušaj Švedske da postane saveznik u NATO-u osim ako evropske članice vojne organizacije ne utabaju put Turskoj da se pridruži najvećem svetskom trgovinskom bloku.

To je bio prvi put da je Erdogan na ovaj način povezao namere dve zemlje.

Nakon njegovih izjava, evropski zvaničnici su odbacili bilo kakvu vezu između članstva Švedske u NATO-u i 36-godišnjeg nastojanja Turske za pridruživanje EU.

"Ne možete da povežete ta dva procesa", rekla je portparolka Evropske komisije Dana Spinant.

Stoltenberg je ponovio to, rekavši da odnosi Turske sa EU "nije pitanje za NATO, to je pitanje za Evropsku uniju". Ali, rekao je novinarima da je "ono što se Švedska danas složila kao članica EU jeste da aktivno podrži napore da se oživi proces pridruživanja Turske EU".

Švedska je takođe rekla da će tražiti poboljšane carinske aranžmane i preduzeti korake za uvođenje bezviznih putovanja u Evropu za turske državljane.

Ipak, malo ko očekuje bilo kakvo brzo kretanje u pregovorima Turske o članstvu u EU, koji su zaustavljeni 2018. zbog demokratskog nazadovanja zemlje i lošeg stanja ljudskih prava.

Da li se Erdogan udaljava od Putina?

Neki vide tursku podršku Švedskoj kao znak da Erdogan prilagođava spoljnu politiku kako bi postao bliži Zapadu - i udaljeniji od dugogodišnjeg saveznika Rusije - nakon svoje izborne pobede u maju.

Turska ima značajne trgovinske, turističke i energetske veze sa Rusijom i održava bliske odnose sa Moskvom i Kijevom tokom rata u Ukrajini. Na primer, Turska se nije pridružila američkim i evropskim sankcijama protiv Rusije, i pomogla je da se dogovori sporazum kojim bi se dozvolio izvoz ukrajinskog žita kako bi se sprečila globalna kriza hrane.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u utorak da Tursko prihvatanje zahteva Švedske za NATO nije iznenađenje.

Foto: Tanjug/AP

Upitan da li je Rusija zabrinuta zbog toga što se Turska približava Zapadu, Peskov je rekao da "nameravamo da razvijamo naš dijalog, naše odnose sa Turskom tamo gde to koristi nama i koristi njima".

Pokazivanje podrške Švedskoj, međutim, prati nekoliko drugih nedavnih turskih odluka koje bi se mogle posmatrati kao prezir prema Moskvi.

Prošle nedelje, tokom posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Erdogan je podržao zahtev Ukrajine za članstvo u NATO i pristao da vrati ukrajinske komandante koji su trebali da ostanu u Turskoj u sklopu sporazuma o okončanju opsade grada Mariupolja prošle godine.

Timoti Eš, ekonomista specijalizovan za Tursku u londonskom BlueBay Asset Management, rekao je da Erdogan želi da ojača odnose sa Zapadom kako bi sprečio teške ekonomske probleme Turske.

On je takođe povezao Erdoganovu odluku sa prošlomesečnim pokušajem državnog udara u Rusiji, za koji je rekao da je učinio Putina da izgleda slabim.

(Telegraf.rs)