Norvežani razmišljaju da dignu branu u vazduh zbog poplava: "Hans" izazvao ekstremne mere

Foto: Tanjug/AP

Dani jake kiše izazvali su klizišta i poplave u planinskoj južnoj Norveškoj, gde su vlasti u sredu saopštile da razmatraju dizanje u vazduh dela brane na kojoj postoji opasnost od pucanja kako bi sprečile poplave nizvodnih zajednica, javlja AP.

Glama, najduža i najobimnija reka u Norveškoj, pregrađena je branom u hidroelektrani Braskereidfos, koja je bila pod vodom i van funkcije. Policija je saopštila da bi kontrolisana eksplozija pre nego što brana popusti omogućila zvaničnicima da kontrolišu protok vode.

Preporučujemo

"Kada ima toliko vode, možda možemo zamisliti, u najgorem slučaju, neku vrstu plimnog talasa koji plovi niz reku", rekla je portparolka policije Merete Hjerte za norvešku televiziju NRK.

Pol Erik Teigen, policajac u regionu Inland, kasnije je rekao za novine VG da je objekat "bez struje, tako da ne možemo da uspostavimo kontakt sa otvorima. Uskoro ćemo fizički moći da ga otvorimo."

Norvežanka u 70-im godinama umrla je u sredu rano nakon što je dan ranije pala u potok. Uspela je da ispuzi na obalu, ali policija je rekla da je zbog poplava trebalo nekoliko sati pre nego što su je spasilačke ekipe prevezle u bolnicu, gde je umrla.

Policija na jugu Norveške saopštila je da je više od 600 ljudi evakuisano tokom noći u regionu severno od Osla i navela da je situacija tamo "nejasna i haotična". Norveška uprava za javne puteve saopštila je u sredu da su svi glavni putevi između Osla i Trondhajma, trećeg po veličini grada u Norveškoj, zatvoreni.

"Mi smo u kriznoj situaciji nacionalnih dimenzija", rekao je gradonačelnik Inlandeta Aud Hove. "Ljudi su izolovani u nekoliko lokalnih zajednica, a hitne službe rizikuju da neće moći da dođu do ljudi kojima je potrebna pomoć."

Oluja "Hans" je nekoliko dana pogodila delove Skandinavije i Baltika, uzrokujući izlivanje reka, oštećujući puteve i povređujući ljude granama koje padaju.

Obilnije padavine očekuju se u sredu nad južnom Norveškom i centralnom Švedskom, jer su šupe, male kuće i mobilne kućice plutale u rekama ili su ih odnele jake struje.

Norveški meteorolozi rekli su da se do srede uveče može očekivati do 30 milimetara kiše, rekavši da "količine nisu ekstremne, ali s obzirom na uslove u toj oblasti, posledice mogu biti".

U Geteborgu, drugom po veličini gradu u Švedskoj, veliki delovi luke bili su pod vodom.

Meteorološki zavodi obe zemlje izdali su u sredu ekstremna vremenska upozorenja.

"Ovo je veoma ozbiljna situacija koja može dovesti do velikih posledica i štete", saopštio je Norveški meteorološki institut. Njegov švedski kolega izdao je crveno upozorenje za zapadnu obalu, rekavši da se mogu očekivati "veoma velike količine kiše koje uzrokuju izuzetno velike tokove u potocima".

Erik Hojgard-Olsen, meteorolog sa Švedskog meteorološkog i hidrološkog instituta, citirao je list "Aftonbladet" da je vreme bilo neobično za ovo doba godine.

"Izuzetno je imati tako nizak pritisak (sistem) kao što je 'Hans', koji je doneo toliko kiše nekoliko dana zaredom", rekao je on. "Pogotovo što je letnji mesec, dugo je trajalo."

Norveška direkcija za vodne resurse i energiju povećala je svoje upozorenje za poplave, klizišta i narandžaste i crvene meteoalarme za delove južne Norveške. Direktorat je saopštio da su rekordno visoki nivoi poplava zabeleženi na nekoliko mesta u Dramensvasdragetu, slivnom basenu zapadno od Osla, glavnog grada.

Erik Holmkvist, viši inženjer u agenciji, rekao je da su četiri jezera, uključujući Randsfjorden, četvrto po veličini u Norveškoj, posebno ranjiva na poplave.

"Moramo da se vratimo sve do 1910. da bismo dobili iste prognoze za Randsfjorden", rekao je Holmkvist za novine VG.

Norveški premijer Jonas Gar Store posetio je pogođena područja južne Norveške. "Kada kiša prestane, počinje još jedan izazov: voda mora da izađe“, rekao je on.

(Telegraf.rs)