"Polni aparthejd" u Avganistanu, žene u sve gorem stanju: Samoubistva sve češća, jedan čovek koči sve

Foto: Profimedia/AFP/Wakil Kohsar, Tanjug/AP

Najmoćnije telo Ujedinjenih nacija mora da podrži vlade koje nastoje da zakonski proglase pojačani udar talibanskih vladara u Avganistanu na žene i devojčice "rodnim aparthejdom", rekao je u utorak šef agencije UN koja promoviše rodnu ravnopravnost, javlja AP.

Sima Bahus, izvršna direktorka UN Women, rekla je Savetu bezbednosti da se više od 50 sve strašnijih talibanskih edikta sprovode oštrije, pa i od strane muških članova porodice. To pogoršava probleme mentalnog zdravlja i misli o samoubistvu, posebno među mladim ženama, te smanjuje donošenje odluka žena čak i u njihovim domovima.

Preporučujemo

"Kažu nam da su zatvorenici koji žive u mraku, zatvoreni u svoje domove bez nade i budućnosti", rekla je ona.

Redefinisanje aparthejda

Prema međunarodnom pravu, aparthejd je definisan kao sistem legalizovane rasne segregacije koji je nastao u Južnoj Africi. Ali sve veći konsenzus među međunarodnim stručnjacima, zvaničnicima i aktivistima kaže da se aparthejd može primeniti i na pol u slučajevima kao što je onaj u Avganistanu, gde se žene i devojke suočavaju sa sistematskom diskriminacijom.

"Tražimo od vas da pružite punu podršku međuvladinom procesu za eksplicitnu kodifikaciju rodnog aparthejda u međunarodnom pravu", pozvao je Bahus petnaestočlano veće, uključujući njegovih pet stalnih članica: Sjedinjene Američke Države, Rusiju, Kinu, Veliku Britaniju i Francusku.

"Ne postoji međunarodni zakon koji bi odgovorio na masovnu rodnu represiju koju sponzoriše država", rekla je Bahus. Ali ona je dodala i da talibanski "sistemski i planirani napadi na prava žena... moraju biti imenovani, definisani i zabranjeni u našim globalnim normama kako bismo mogli da odgovorimo na odgovarajući način".

Promene od povratka talibana na vlast

Talibani su preuzeli vlast u avgustu 2021. tokom poslednjih nedelja povlačenja američkih i NATO snaga iz Avganistana posle 20 godina rata. Kao i tokom svoje prethodne vladavine Avganistanom od 1996. do 2001. godine, talibani su postepeno ponovo nametnuli svoje oštro tumačenje islamskog zakona, ili šerijata, zabranjujući devojčicama da pohađaju školu posle šestog razreda i ženama da rade skoro sve poslove, posećuju javne prostore, teretane, a nedavno su zatvoreni i kozmetički saloni.

Sastanak Saveta bezbednosti o najnovijem izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Guteresa o Avganistanu održan je poslednjeg dana godišnjeg sastanka svetskih lidera na Generalnoj skupštini UN od 193 člana.

Nijedna zemlja nije priznala talibane, a nije ni skupštinski odbor za akreditacije, prvenstveno zbog napora da žene protera u svoje domove i neuspeha da se formira inkluzivna vlada. Ovo je ostavilo priznanje Ujedinjenih nacija sa sada zbačenom prethodnom vladom koju je predvodio Ašraf Gani. Treću godinu njen predstavnik nije govorio na skupu na visokom nivou.

Žene traže promene

Bahus je rekao da su tokom prošle godine UN Women sarađivale sa političkom misijom u Avganistanu poznatom kao UNAMA, kao i Međunarodnom kancelarijom UN za migracije, intervjuišući više od 500 avganistanskih žena.

Među njihovim ključnim nalazima, ona je navela:

— 46 odsto smatra da talibane ne treba priznati ni pod kojim okolnostima;

— 50 odsto smatra da talibane treba priznati tek nakon što povrate prava žena i devojčica na obrazovanje, zapošljavanje i učešće u vladi.

Intervjuisane žene su rekle da je dramatično smanjenje njihovog uticaja na donošenje odluka, ne samo na nacionalnom ili pokrajinskom nivou, već i u njihovim zajednicama i domovima, vođeno povećanim siromaštvom, smanjenjem finansijskog doprinosa i "talibanskim nametanjem hiperpatrijarhalne rodne norme", rekla je Bahus.

Samoubisto kao izlaz iz situacije

Kao sumorni znak rastuće izolacije žena, rekla je ona, samo 22 odsto intervjuisanih žena prijavilo je da se sastaje sa ženama van svoje uže porodice najmanje jednom nedeljno, a većina je prijavila pogoršanje odnosa sa drugim članovima porodice i zajednice.

Bahus je rekla da su ograničenja za žene dovela do porasta dečjih brakova i dečijeg rada, kao i do porasta problema mentalnog zdravlja.

"Kako procenat zaposlenih žena nastavlja da opada, 90 odsto mladih žena-ispitanika navodi loše ili veoma loše mentalno zdravlje, a samoubistva i samoubilačke ideje su svuda prisutne", rekla je ona.

Roza Otunbajeva, specijalni izaslanik UN za Avganistan i šef UNAMA-e, pozdravila je nedavnu posetu grupe islamskih učenjaka iz zemalja članica Organizacije islamske saradnje Avganistanu kako bi se fokusirali na obrazovanje devojčica, prava žena i potrebu za inkluzivnim upravljanjem.

Oni su naglasili da su ovi zahtevi "integralni za islamsku upravu širom sveta", rekla je ona.

"Apelujemo da se ove posete nastave. One su deo vitalnog razgovora između de fakto vlasti i međunarodne zajednice uz pomoć islamskog sveta", rekla je Otunbajeva.

Promene su moguće, ali jedan čovek koči sve

Ona je kasnije rekla novinarima da su, u poređenju s poslednjom posetom islamskih naučnika, ovog puta napustili Avganistan "prilično zadovoljni".

"Videćemo šta će biti rešeno na predstojećoj Međunarodnoj konferenciji o ženama u islamu", rekla je ona. Ta konferencija, čiji su pokrovitelj OIC i Saudijska Arabija, održaće se u Džedi u novembru.

Izaslanik Ujedinjenih nacija je upitan da li je moguća bilo kakva promena u tvrdolinijaškoj politici Talibana o ženama i funkcionisanju vlade sve dok njen vođa, Mula Hibatulah Akundzada, donosi konačne odluke.

"On je proizvođač odluka", odgovorila je Otunbajeva i dodala da je čula od jednog člana kabineta da više od 90 odsto članova podržava da se devojkama dozvoli da studiraju, ali čim takvi pogledi stignu u južni grad Kandahar, gde je sedište Akundzade, oni su blokirani.

"Dakle, on je nedostižan", rekla je Otunbajeva, dodavši da je pokušala da dovede ceo ambasadorski kor u Kandahar na sastanke sa guvernerom provincije i drugima, ali je sastanak otkazan.

Izaslanik UN-a je rekao da je misija u stalnom kontaktu sa talibanskim zvaničnicima u glavnom gradu Kabulu, "iako se i dalje duboko ne slažemo i izražavamo ta neslaganja".

Nedavno su, rekla je Otunbajeva, u svakoj od 34 avganistanske provincije stvorena pokrajinska veća sastavljena od verskih sveštenika i plemenskih starešina, sa ciljem da obezbede odgovornost i da saslušaju lokalne pritužbe, ali oni takođe izveštavaju talibanskog vođu.

Prerano je suditi o njihovom učinku, ali Otunbajeva je napomenula da saveti za pretežno šiitske provincije Bamijan i Daikundi nemaju šiitskih članova.

Apel donatorima

Ona je apelovala na donatore da podrže humanitarni apel za zemlju od 3,2 milijarde dolara, koja je dobila samo 872 miliona dolara, odnosno oko 28 odsto potrebnih sredstava.

Mnogi programi su prinuđeni da se zatvore baš kada se približava zima i ljudima su najpotrebniji, rekla je Otunbajeva.

"To znači da bi 15,2 miliona Avganistanaca koji se sada suočavaju s akutnom nesigurnošću snabdevanja hranom mogli biti gurnuti u glad u narednim mesecima", zaključila je ona.

(Telegraf.rs)