Zapad motri na jednu NATO zemlju: Uskoro bi mogla da dobije proruskog lidera

Foto: Tanjug/AP

Slovačka se sprema da izabere svog petog premijera za samo četiri godine. Pošto u anketama vodi opoziciona stranka simpatizera Kremlja Roberta Fica, Zapad sa pažnjom motri na ovu zemlju.

Otkako je Rusija napala Ukrajinu prošlog februara, Slovačka je bila jedan od najvernijih saveznika Kijeva. Dve zemlje dele granicu, Slovačka je bila prva zemlja koja je poslala vazdušnu odbranu Ukrajinu i dočekala desetine hiljada izbeglica.

Preporučujemo

Ali sve to bi moglo da se promeni ukoliko Fico dođe na vlast. Bivši premijer ne krije svoje simpatije prema Kremlju i okrivio je "ukrajinske naciste i fašiste" da su izazvali ruskog predsednika Vladimira Putina da pokrene invaziju.

Fico je pozvao slovačku vladu da prestane da snabdeva Kijev oružjem, i rekao je da, ako on postane premijer, "Slovačka neće poslati još jednu turu municije". Takođe se protivi pridruživanju Ukrajine NATO-u.

Foto: Tanjug/AP

Grigorij Mesežnikov, politički analitičar i predsednik Instituta za javne poslove, slovačkog istraživačkog centra, rekao je da, kao i mnogi ruski simpatizeri, Fico svoju podršku Moskvi predstavlja kao "mirovnu" inicijativu.

"On i njegovi saveznici govore da više ne bi trebalo da šaljemo oružje Ukrajini jer će to produžiti rat. Govore da će "doći do mira ako prestanemo da šaljemo oružje Ukrajini", jer će se tako sukob završiti ranije. U suštini, oni nisu za mir, oni su proruski", rekao je on za CNN.

Fico je bio premijer Slovačke više od decenije, prvo između 2006. i 2010, a onda opet od 2012. do 2018.

Bio je nateran da podnese ostavku u martu 2018. godine nakon nedelja masovnih protesta zbog ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kušnirove. Kucijak je istraživao korupciju kod elite u zemlji, uključujući i kod ljudi koji su direktno povezani sa Ficom i njegovom strankon Smer.

Glasači su se okrenuli od Smera na izborima 2020. godine i izabrali stranku desnog centra Obični ljudi i nezavisne ličnosti (OLaNO).

Iako se u početku na nju gledalo kao udah svežeg vazduha, OLaNO i njegov lider Igor Matovič razočarali su mnoge svoje glasače. Matovič, milioner, osvojio je izbore na osnovu jake antikorupcijske platforme, obećavajući da će "očistiti" Slovačku.

Ali je njegova antikorupcijska akreditacija pretrpela nekoliko udaraca. Bio je primoran da prizna da je plagirao svoju magistarsku tezu i predsedavao je vladom opterećenom sukobima.

Bio je primoran da podnese ostavku posle samo godinu dana nakon što je njegova jednostrana odluka da od Rusije kupi vakcine protiv kovida-19 izazvala pobunu u njegovoj koalicionoj vladi.

Matovič je zamenio mesta sa svojim ministrom finansija Eduardom Hegerom, ali se haos nastavio. Dok se zemlja borila sa postpandemijom i ruskom invazijom Ukrajine, novi konflikti doveli su do kolapsa vladine koalicije u decembru. Heger je nastavio da vrši funkciju premijera ali je i on odustao u maju i zamenio ga je tehnokrat, Ludovit Odor.

Haos u proteklim godinama dao je Ficu novu šansu.

"Godinu dana nakon poslednjih izbora, izgledalo je kao da će stranka u potpunosti da nestane. Ali je Fico uspeo da se rehabilituje i sada je na prvoj liniji", rekao je Mesežnikov.

Prema njegovim rečima, Smer i dalje ima snažnu podršku među svojim biračima i ta podrška je emotivno povezana sa Ficom, ali su joj u tome pomogli i mnogi konflikti u vladi i neki spoljni faktori, uključujući kovid, visoku inflaciju, energetsku krizu i rat u Ukrajini.

Slovačka ima komplikovan izborni sistem i fragmentiranu političku scenu, sa čak 10 političkih grupacija koje su potencijalno sposobne da dostignu cenzus od 5 posto potreban za ulazak u parlament.

To znači da, iako Ficova partija pobedi na izborima, verovatno će mu biti potreban najmanje jedan koalicioni partner. Nije odbacio saradnju sa Republikom, ekstremističkom strankom krajnje desnice koja tvrdi da je rat u Ukrajini posledica "politike NATO ekspanzije" i "agresije Kijeva prema ruskoj manjini u istočnoj Ukrajini".

Dezinformacija i propaganda pobeđuju

Vladine borbe i nekoliko korupcijskih skandala visokog profila oslabili su poverenje ljudi u javne institucije i stvorili plodno tlo za propagandne i dezinformacione kampanje.

U poslednjem obrtu prošlog meseca, slovačka policija je optužila šefa spoljne obaveštajne službe i nekoliko drugih najviših bezbednosnih zvaničnika za zaveru radi zloupotrebe moći. Fico, koji je blizak sa nekima koji su umešani u skandal, opisao je situaciju kao "policijski puč".

Prema istraživanju GlobSec, istraživačkim centrom u Bratislavi, samo 40 posto Slovaka veruje da je Rusija odgovorna za rat u Ukrajini, što je najmanji udeo među osam centralno i istočnoevropskih i baltičkih država na koje se fokusirao GlobSec.

U Češkoj, koja je nekada činila jednu zemlju sa Slovačkom, 71 posto ljudi krivi Rusiju za rat.

Isto istraživanje je otkrilo da 50 posto Slovaka vidi SAD kao bezbednosnu pretnju, uprkos tome što je dugogodišnji saveznik zemlje.

Dominika Hajdu, direktorka centra za demokratiju GlobSec, rekla je da je Slovačka jedinstveno podložna ruskoj propagandi.

"Neke od partija koje trenutno vode u anketama šire iste narative - na primer da je Zapad taj koji pokušava da nas "uvuče" u rat i da je svako ko je proukrajinski orijentisan automatski anti-Slovak", rekla je ona.

Ona je rekla da proruska propaganda ima odjek i zato što je veliki deo stanovništva uvek bio veoma proruski nastrojen, a čak i sada oko četvrtine ljudi pozitivno gleda na ruskog predsednika Vladimira Putina.

"Istorijski, uvek je postojao snažan panslovenski narativ o Rusiji kao jačem bratu koji bi zaštitio Slovake od Mađara i koji je potom oslobodio Slovačku od nacista", dodala je ona.

Slovačka ima komplikovan odnos sa Mađarskom, koja je vekovima bila deo austromađarskog carstva.

Mađari su najveća manjina u Slovačkoj i mnogi Mađari i dalje vide Trijanonski sporazum iz 1920. godine, koji je redefinisao nacionalne granice posle Prvog svetskog rata, kao nepravdu prema njihovoj zemlji. To je dovelo do nacionalističke retorike sa obe strane granice.

Mesežnikov je rekao da Fico i njegovi saveznici koriste sve veći zamor i bes među slovačkim glasačima zbog nedvosmislene podrške vlade Ukrajini.

"Vlada je donela veoma brzu i čvrstu odluku - i rekao bih da se time našla na pravoj strani istoriju - da podrži Ukrajinu. Slovačka je postala proaktivna članica EU u predlaganju sankcija Rusiji i poslala svu opremu koju je mogla Ukrajini", dodao je on.

Odluku Slovačke da pošalje protivvazdušnu odbranu Ukrajini samo nekoliko nedelja nakon početka rata pratilo je slanje oklopnih vozila, helikoptera i druge opreme. Takođe je primila više od 100.000 ukrajinskih izbeglica, što je značajan broj za zemlju od samo 5,4 miliona stanovnika.

Međutim, Mesežnikov je rekao da se velika grupa Slovaka ne slaže sa tim pristupom, i da su SMER i Republika brzo počeli da im se udvaraju.

"Njihov drugi argument, pored mira, jeste da ne bi trebalo da pomažemo Ukrajini jer je to na račun Slovaka. Kažu da je to preskupo i da bi trebalo da brinemo samo o nama samima", rekao je Mesežnikov.

To je snažan argument za glasače koji se muče sa krizom troškova života, ali je Mesežnikov rekao da to nije u potpunosti zasnovano na činjenicama pošto je najveći deo podrške subvencionisan sredstvima Evropske unije.

(Telegraf.rs)