Kako će velike sile reagovati na rat u Izraelu? Napad Hamasa svet "izmestio iz ose"

Ilustracija: Telegraf/Shutterstock/Tanjug/AP

Stravični događaji od prethodnog vikenda, kada je Hamas brutalno napao Izrael izazvali su velike "političke šokove" i strateške transformacije koje do subote niko ne bi mogao da predvidi.

Raketni napadi, kidnapovanje civila i masovna ubistva u Izraelu, dogodili su se u trenutku kada je svetski poredak već bio na ključnoj tački, a posthladnoratovska era zbrisana ruskom invazijom na Ukrajinu i usponom kineske supersile.

Preporučujemo

Prvi šok zbog jezivih događaja, prizori brutalno ubijenih civila na muzičkog festivalu, i žestoki prvi napadi izraelskih odmazdi na Gazu, naterale su svet da zanemi.

Ali, politika "nikad ne spava", piše CNN. Iznenadno i krvavo rušenje retkog interregnuma mira i nade u diplomatske pomake na Bliskom istoku već menja kalkulacije u Izraelu, Sjedinjenim Državama, arapskom svetu, ali i u drugim zemljama.

Napad Hamasa mnogi porede sa napadima na SAD 11. septembra 2001. godine - kao relativno niskotehnološki napad na civile koji je probio domovinu moćnijeg i sofisticiranijeg protivnika, delom prkoseći mašti onih koji se bave procenom pretnji u samozadovoljnom nacionalnom bezbednosnom i političkom establišmentu.

Pouka te istorijske traume je bila da politički i vojni koraci koje su preduzeli američki i drugi lideri kada se "politika vratila u život" nisu promenili svet samo kroz vojnu akciju. Oni su oslobodili izvanredne političke snage unutar nacija poput Sjedinjenih Država i Britanije, stvarajući uslove koji još uvek utiču na društvo i izbore.

Ovo je možda mesto gde se Izrael sada nalazi. Jevrejskoj državi nisu nepoznati raketni napadi iz Gaze ili Libana ili bombaški napadi samoubica. Ali Hamasovi osvajači su upravo razbili iluzije Izraelaca o sopstvenoj bezbednosti dublje nego u bilo kom trenutku od Jomkipurskog rata 1973. kada su egipatske i sirijske snage napale. Ovaj osećaj emocionalnog nasilja usloviće odgovor Izraela u narednim danima i uticati na to kako ostatak sveta reaguje na njegovu borbu.

Šta bi moglo da se dogodi?

Otvaranje izraelske nacionalne rane je ekstremni politički izazov sa kojim se sada suočava premijer Benjamin Netanjahu, koji se postavio kao krajnji garant izraelske bezbednosti, ali čija će duga vladavina sada biti uglavnom upamćena po jednom od najrazornijih poraza i neuspeha obaveštajnih službi u istoriji njegove nacije.

Za sada, raskoli u izraelskom društvu, koje je izazvala Netanjahuova krajnje desničarska koalicija i njegovi pokušaji da reformiše pravosudni sistem na način za koji su kritičari rekli da ugrožava demokratiju, zatvorili su se u širem cilju nacionalnog jedinstva. Ali, izraelski vođa ima podsticaj da pokrene razorni odgovor na napad kako bi pokrio svoju političku ranjivost, kao i da osveti agoniju Izraela.

Foto: Tanjug/AP

Strašna realnost da Hamas drži izraelske taoce koje može da iskoristi kao polugu protiv Netanjahua čini situaciju još opasnijom. Dugoročne političke posledice je nemoguće predvideti.

"Ono što ćemo učiniti našim neprijateljima u narednim danima odjekivaće sa njima generacijama“, rekao je Netanjahu u nacionalnom obraćanju u ponedeljak.

Komentari izraelskog lidera pokrenuli su pitanje da li bi nemilosrdni izraelski kontranapad mogao da eliminiše Hamas u Gazi u narednim danima. Ali još jedna lekcija iz 11. septembra je da ratovi koji su pokrenuti u mračnim nedeljama nakon napada ne ispadnu uvek onako kako se očekivalo i rizikuju da se obiju o glavu liderima koji ih pokrenu. Izrael je već iskusio cenu upada u gusto naseljenu Gazu, na primer, urbani lanac raširenih izbegličkih kampova. A posle 11. septembra, rat Bušove administracije protiv terorizma godinama je izazivao posledice – uključujući zamor od rata i cinizam prema vladi koja je pomogla da se neguju predsedništva i Baraka Obame i Donalda Trampa.

Ta osećanja ostaju. Pokrećući u ponedeljak svoju nezavisnu kandidaturu za predsednika, što bi moglo da ima nepredvidive posledice u kritičnim državama, Robert F. Kenedi Mlađi je više puta kritikovao vojno-industrijski kompleks i "dugački cevovod neprekidnih ratova" više od 20 godina nakon 11. septembra, piše CNN.

Svet će morati da reaguje na reakciju Izraela

Naredni potez Izraela biće kritičan. Do sada su, kada se govori o emocijama, uglavnom preovladavali empatija i strah. Ali, ako izraelski kontra-napad na Hamas dovede do još većeg broja žrtava u Gazi ili ako se u toj enklavi isključe struja i voda tokom izraelske opsade, politike unutar čak i savezničkih država, mogu početi da se menjaju.

Očekuje se da će se Džo Bajden, jedan od nedvosmileno pro-izraelskih demokratskih predsednika u novijoj istoriji, osvrnuti na napade u svom obraćanju koje se očekuje danas.

Za sada je zakopao svoj animozitet prema Netanjahuu, koji još uvek nije posetio Belu kuću tokom Bajdenovog mandata. Izraelski lider je u ponedeljak rekao da je u "stalnom kontaktu" sa Bajdenom od napada. SAD dostavljaju protivvazdušnu odbranu i municiju Izraelu i ponudile su obaveštajnu podršku za operacije spasavanja talaca. Kao pokazivanje podrške i odvraćanja izraelskim neprijateljima, Vašington premešta grupu nosača aviona u istočni Mediteran.

Foto: Tanjug/AP

Predsednik SAD takođe treba da zaštiti svoje "političke bokove", posebno od republikanaca koji pokušavaju da ga prikazažu kao starog i slabog.

Republikanci, predvođeni bivšim predsednikom Donaldom Trampom, napadaju Hamas, pokušavajući da okrive Bajdena zbog njegovih pokušaja da ublaži konfrontaciju SAD sa Iranom. Tramp je takođe pokušao da spoji zapaljivo američko unutrašnje pitanje - južnu granicu - sa događajima na Bliskom istoku tvrdeći bez dokaza da "isti ljudi" koji su napali Izrael ulaze u Sjedinjene Države. Drugi predsednički kandidat republikanaca, senator iz Južne Karoline Tim Skot, ponovio je svoju tvrdnju da je Bajden bio "saučesnik" u "ovom stvarnom ratu protiv Izraela".

Republikanci su prošlog meseca udarili na odmrzavanje 6 milijardi dolara iranskih sredstava u okviru sporazuma o oslobađanju američkih talaca. Administracija insistira da novac još nije potrošen i da se može koristiti samo za kupovinu humanitarnih i medicinskih potrepština pod strogim međunarodnim nadzorom.

Ali zamagljivanjem činjenica, republikanci stvaraju štetan javni narativ osmišljen da utiče na mišljenje birača, piše CNN. Ova vrsta čvrste politike može da funkcioniše. Neprestano konzervativno medijsko izveštavanje o Bajdenovom postupanju sa haotičnim povlačenjem američke vojske iz Avganistana i dalje se često pominje na događajima u republikanskoj kampanji od strane glasača koji možda nisu duboko upoznati sa detaljima izlaska SAD, ali sve ovo vide kao sinonim za nesposobnost.

Bajden takođe mora biti svestan političkih posledica na njegovoj levoj strani. Progresivne demokrate su poslednjih godina sve kritičnije prema Izraelu, kako zbog tretmana Palestinaca u Gazi, koju kontroliše Hamas, tako i na Zapadnoj obali, koju predvode palestinske vlasti, i zbog ekstremnog naginjanja Netanjahuove koalicije, koja je najdesničarska vlada u istoriji Izraela.

Bajden, čija je sopstvena stranka dovela u pitanje njegovu kandidaturu za reizbor, ne može da priušti da izgubi progresivnu podršku sledeće godine.

Dalekosežne spoljnopolitičke posledice

Bajdenovo nasleđe bi takođe moglo da bude pogođeno izraelskim previranjima. Njegov napor da vodi normalizaciju odnosa između Izraela i Saudijske Arabije, koji bi mogao da prepravi geopolitiku Bliskog istoka, izgleda u najboljem slučaju zaustavljen.

Saudijska Arabija neće imati politički prostor za pregovore sa Netanjahuom dok stotine Palestinaca stradaju u izraelskim napadima u Gazi. Netanjahu ima još manje propusnog opsega da napravi teške teritorijalne ustupke Palestincima na Zapadnoj obali, koje bi sporazum verovatno zahtevao da bi prešao granicu. Istorijska priroda predloženog sporazuma je jedan od razloga zašto je Iran možda imao snažan podsticaj da podrži napad Hamasa, čak i ako SAD kažu da u ovom trenutku nema konkretnih dokaza koji dokazuju njegovu umešanost.

Posledice napada na Izrael mogle bi takođe negativno da se odraze i na drugi Bajdenov prioritet - rat u Ukrajini.

Dok će Izrael dobijati od SAD naprednije oružje od Kijeva, poput presretača za Gvozdenu kupolu, produženi regionalni rat bi mogao dodatno da optereti američke oružane rezervne koje su već iscrpljene zbog isporuka u Ukrajinu.

Bajden bi mogao da pokuša da povuče paralele između američke podrške Izraelu i njegove podrške Ukrajini, još jednoj suverenoj demokratiji koja se suočava sa spoljnim napadom. Ali republikanci koji se već protive većoj pomoći Kijevu verovatno će tvrditi da Vašington treba da da prioritet svom starom prijatelju i da ne može sebi da priušti da pomogne i jednima i drugima.

Svi ovi događaji mogli bi da izazovu šire strateške političke odjeke. SAD već deceniju i po pokušavaju da se okrenu sa Bliskog istoka ka Aziji. Ali svaki osećaj u Pekingu i Moskvi da je Amerika ponovo ometena regionom otvoriće vrata za američke protivnike.

Mogućnost da bi Kina, Rusija i Iran mogli da nađu zajednički cilj protiv Sjedinjenih Država dugo je zaokupljala američke spoljnopolitičke stručnjake. Ne postoji formalni antiamerički savez koji uključuje ta tri velika protivnika. Ali, kako se čini da se svet organizuje u demokratske i autokratske blokove, autoritarni lideri u sve tri zemlje otkrili su vojnu, ekonomsku i stratešku sinergiju kroz njihovu zajedničku antipatiju prema Vašingtonu. A ako SAD budu izazvane ili oslabljene u Evropi, na Bliskom istoku ili u azijsko-pacifičkom regionu, sve tri bi mogle imati koristi.

U politici i međunarodnim odnosima sve je povezano i jedna akcija izaziva kontrareakcije. Dakle, rat u Izraelu i Gazi će odjeknuti daleko šire od prokletog ugla Bliskog istoka.

(Telegraf.rs)