Forenzičari otkrili da je Hamas mučio civile? "Uživali su u ubijanju, neke žrtve nikada nećemo identifikovati"

Foto: AP Photo/Francisco Seco

Gušenje želje za povraćanjem postao je težak zadatak dok sam hodao kroz niže nivoe izraelskog Nacionalnog centra za sudsku medicinu Abu Kabir u Tel Avivu. Miris trulih ljudskih ostataka, od kojih je većina bila potpuno neprepoznatljiva kao ljudska zbog brutalnosti napada, ponekad je bila previše za podnošenje, piše Aron Poris, novinar portala themedialine.org.

U svetlu sve većeg međunarodnog interesovanja za (i poricanja) masakra palestinske terorističke grupe Hamas 7. oktobra u južnom Izraelu, predstavnici svetskih medija pozvani su da sami vide užase.

Forenzički patolozi, uključujući izraelsko osoblje, kao i volontere iz inostranstva, bili su vidno uznemireni dokazima. Uprkos svim naporima da ostanu objektivni i distancirani — kako zahteva profesija — mnogi su se rasplakali.

Tokom prve konferencije za novinare, tim forenzičara je pokazao slike iz svojih istraga. Među slikama su bile i one ugljenisanih ruku sa tragovima koji su otkrivali gde su ruke žrtava bile vezane iza leđa metalnom žicom pre nego što su žive spaljene.

Možda je najuznemirujuća slika u dijaprojekciji bila potpuno ugljenisana masa mesa, za koju se na prvi pogled nije moglo videti da je ikada pripadalo čoveku. Tek nakon što je urađen CT, stručnjaci su mogli da vide nehumanost slike.

Dve kičmene moždine — jedna odrasle osobi, drfuga neke mlade — roditelj i dete povezani metalnim žicama u konačnom zagrljaju pre nego što su zapaljeni.

"Kada radite ovaj posao, odvojite se", rekao je za "Media Line" dr Čen Kugel, šef Abu Kabira.

"Ali onda naučite priče i povežete se sa ljudima. Teško je ne osetiti tragediju. To je tako veliko. I kada odem u kamp Šura (gde se prvo sakupljaju leševi pokojnika u Izraelu) i vidim kontejnere kakve biste videli u luci, ali svi su puni tela... I čujete priče iza njihovih ugljenisanih tela, da se desilo nešto strašno — veoma je teško. Video sam mnogo stvari u svojoj 31-godišnjoj karijeri, ali veličina i surovost ovoga su strašni", dodao je Kugel.

"Procenat ugljenisanih tela koje smo primili je visok", objasnio je Kugel.

"Mnogi imaju rane od vatrenog oružja na rukama, što pokazuje da su stavili ruke na lice u pokušaju samoodbrane. Mnogi su živi spaljeni u svojim kućama... Znamo da su živi spaljeni jer ima čađi u njihovim dušnicima, grlu — što znači da su još disali kada su zapaljeni", dodao je on.

Zapaljeni živi, pa umrli od ugljen-monoksida i čađi

Jedina milost, rekao je Kugel - ako se može naći - jeste da su zapaljene žrtve verovatno umrle od udisanja ugljen-monoksida i čađi pre nego što ih je vatra ubila.

Kugel je takođe objasnio da se starosni raspon žrtava kreće od tri meseca do 80 ili 90 godina. Mnoga tela, uključujući tela beba, su bez glava.

Upitan da li su im glave odsečene, Kugel je odgovorio potvrdno. Iako priznaje da je, s obzirom na okolnosti, teško utvrditi da li su žrtve obezglavljene pre ili posle smrti, kao i kako je to urađeno, odnosno "da li su odsečene nožem ili raznesene RPG-om", objasnio je on.

Kugel nije bio jedini koji je bio emotivan kada je razgovarao o evidentnoj travestiji.

"Razdvajamo se od emocija jer moramo da radimo, ali s vremena na vreme dođu do vas", rekao je za "Media Line" dr Nurit Bublil, šef Abu Kabirove DNK laboratorije.

"Juče sam otvorio dokaze iz kuće u južnom kibucu, a tamo je bila popularna knjiga recepata prekrivena krvlju. Imam ovu istu knjigu, i ona vas tera na trenutak da pomislite... To je mogla biti moja kuhinja, moja deca, moji roditelji, ja. Ne možete to izbeći", rekla je ona.

Pored toga, mala populacija Izraela dovodi do činjenice da niko nije daleko od traga masakra.

"Moja sestra ima bliskog prijatelja koji je nestao", rekls je Bublilova, dok je stajala pored krvlju umrljanog dušeka iz dečjeg krevetića. DNK iz dušeka će se koristiti za identifikaciju brutalno unakaženog i nepoznatog deteta.

"Danas sam dobila poruku od komšije", nastavila je ona. "Pitala je da li mogu da pomognem jer su muž njene dobre prijateljice, otac, dva nećaka i žena svekra takođe ubijeni i tek treba da budu identifikovani."

Ovo je suština trenutne misije centra za forenzičku patologiju u kojoj učestvuje oko 200 stručnjaka. Forenzički patolozi, antropolozi, radiolozi i drugi iz Izraela, kao i iz SAD-a, Švajcarske, Novog Zelanda i drugih delova sveta, došli su ne samo da utvrde uzroke smrti žrtava, već i da identifikuju tela radi sahrana.

Boreći se sa suzama, izraelski forenzički patolog dr Hagar Mizrahi je objasnio da "kao što znate, jevrejski narod mora da sahrani svoje mrtve što je pre moguće". Ali, od teksta prošlo je skoro dve nedelje od masakra, a oko 350 tela je ostalo neidentifikovano. "Dakle, ljudi ovde u Abu Kabiru daju sve od sebe da pomognu i identifikuju najteže slučajeve koji stignu."

Ostaće mnogo neidentifikovanih ostataka

Četiri mesta širom zemlje trenutno rade na identifikaciji i puštanju tela na sahranu.

Sedište izraelske policije u Jerusalimu obrađuje sve uzorke antemortema i lične predmete radi poređenja DNK. Izraelske odbrambene snage rade na poređenjima 1-1 DNK koristeći svoje podatke o vojnicima, uključujući otiske prstiju, zubne kartone i DNK. Pored toga, Abu Kabir radi na prikupljanju uzoraka DNK i identifikaciji za najteže slučajeve. Takođe, to je mesto gde svi uzorci DNK sa drugih lokacija dolaze na dodatno testiranje. A kamp Šura u blizini Ramle, u centralnom Izraelu, je mesto gde se u početku sakupljaju svi pokojnici. Šura trenutno ima oko 950 vreća za leševe u svom posedu.

Ovde je iskorišćena reč "vreće" umesto "tela", jer nije jasno koliko žrtava ima u njima.

Jedno telo u više vreća, u jednoj vreći više tela

"Posmrtni ostaci više od jedne osobe mogu biti u jednoj vreći", objasnio je Kugel, "a ostaci jedne osobe mogu biti u više vreća".

Gledajući ostatke, dodao je: "Znamo da ima više ljudi jer vidimo. Na primer, ako vidite dve kosti sa leve maksile, onda to ne može biti ista osoba."

I u mnogim slučajevima, kosti bez i trunke DNK koja se može izdvojiti su sve što je ostalo. Iz tog razloga, Kugel je rekao da bi porodice nekih žrtava imale pravo da se plaše najgoreg.

"Nadamo se da pomoću CT-a i biopsija možemo smanjiti broj neidentifikovanih na manje od 200. Ali neke ljude nikada nećemo pronaći. Nikada ih nećemo identifikovati. I ljudi moraju biti spremni za to."

Govoreći lično, Bublil je rekla da želi da svet zna da je "generalno, Hamas uživao u ubijanju".

"Ovo nije bila borba, ili vojni sukob, ili državni sukob, ili politički sukob. Hamas je toliko uživao u ubistvima da su učinili sve što su mogli da proslave ubistva. Slavili su zapaljene kuće sa civilima unutra koji im ništa nisu uradili. Uživali su da zgrabe 18-godišnju devojku sa zabave, festivala, odvuku je u automobil i odvedu je u Gazu. I ko zna šta se sa njom dogodilo u međuvremenu. Uživali su i slavili smrt... Ovo su čudovišta. Oni nisu ljudi... Nisu bili milostivi ni prema kome. Niko ko je bio živ i naišao na njih nije ostao živ. Niko", zaključila je ona.

(Telegraf.rs)