Ova izjava Putina sve govori: Kako balansira oko rata u Izraelu i kako to može da mu se "obije o glavu"?

Foto-kolaž: Shutterstock, Tanjug/AP

Vladimir Putin ponosi se kao lider Rusije koju naziva multinacionalnom i multikonfesionalnom. Međutim,  republika Dagestan je na mnogo načina mikrokosmos ruske raznolikosti: planinski region je dom za više od 30 etničkih grupa koje govore različitim jezicima.

Međutim, jezivi snimci pomahnitale rulje koja hrli kroz aerodrom u Mahačkali da bi linčovala Jevreje koji su stigli iz Tel Aviva izazvali su šok i zabrinutost širom sveta i potegli pitanje o povratnom udaru Putinovog rata protiv Ukrajine, odnosno pogledu ruskog lidera na događaje u Gazi.

Preporučujemo

Putin je u ponedeljak održao sastanak kako bi pozabavio situacijom u Dagestanu, gde je velika grupa ljudi, podstaknuta glasinama da su Jevreji i Izraelci bili na letu Red Wings Airlinesa koji je u nedelju sleteo iz Tel Aviva, upala u terminal aerodroma i na pistu.

Na aerodromu su mogli da se vide transparenti na kojima je bilo ispisano "Mi smo protiv jevrejskih izbeglica" i "U Dagestanu nema mesta za ubice dece". Ipak, ruski mediji su izveštavali da se "okupljeni protive palestinsko-izraelskom sukobu".

Vlasti su saopštile da je najmanje 20 ljudi povređeno, a 60 osoba je privedeno. Portparol Stejt departmenta Metju Miler rekao je da je incident "izgledao kao pogrom".

Kancelarija izraelskog premijera i Ministarstvo spoljnih poslova objavili su u nedelju zajedničku izjavu u kojoj se navodi da Izrael očekuje od ruskih organa za sprovođenje zakona "da čuvaju dobrobit svih izraelskih građana i Jevreja gde god da se nalaze i da preduzmu snažne mere protiv pobunjenika i protiv divljeg huškanja usmerenog protiv Jevreja i Izraelaca“.

Putin je u svom obraćanju u ponedeljak pozvao organe za sprovođenje zakona da preduzmu "čvrste, blagovremene i precizne akcije kako bi pomogli u zaštiti ustavnog poretka Rusije, prava i sloboda naših građana, međuetničke i međuverske harmonije".

Istovremeno, lider Kremlja je prst krivice usmerio dalje od Rusije.

"Događaji u Mahačkali inspirisani su društvenim mrežama", naveo je Putin, insinuirajući da su Ukrajina i "ruke zapadnih obaveštajnih agencija" iskoristile emocije koje su u Dagestanu uzburkale zbog "nemilosrdne vojne kampanje Izraela protiv Hamasa u Gazi i sve većeg broja civilnih žrtava".

"Možemo samo da pomognemo Palestini u borbi protiv onih koji stoje iza ove tragedije", rekao je Putin i dodao: "Mi, Rusija, borimo se protiv njih u okviru Specijalne vojne operacije", što je zvanični eufemizam za tekući rat Rusije u Ukrajini.

Takve primedbe zahtevaju ozbiljno objašnjavanje. Naime, od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, Putin je odigrao delikatan čin međunarodnog balansiranja, ističući sebe kao potencijalnog posrednika i pozivajući na uzdržanost obe strane – pozicija koja je dobila pohvale od Hamasa.

Ipak, u svom obraćanju u ponedeljak, Putin je izneo svoju najoštriju kritiku Izraela do sada, rekavši da se "užasni događaji u Pojasu Gaze ne mogu opravdati" i dodao da se "šake stisnu, a oči zasuze kada vidite fotografije okrvavljene, mrtve dece".

Ali Putinovi pozivi na obuzdavanje krize u Gazi poslednjih dana uznemirili su Izrael. Ruski ambasador u Izraelu pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova u Jerusalimu da protestuje zbog posete delegacije Hamasa Moskvi prošle nedelje, navodi se u saopštenju izraelskog Ministarstva spoljnih poslova u nedelju.

Putin, međutim, "svira različitoj publici". Rusija ima složenu mrežu odnosa na Bliskom istoku: Putin podržava sirijskog predsednika Bašara el Asada (neprijatelja Izraela); oslanja se na Iran (još jedan neprijatelj Izraela) za zalihe dronova za napad na Ukrajinu; i on je prijatelj saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, još jednog moćnog igrača u regionu, piše CNN.

Takođe je održavao srdačne radne odnose sa izraelskim kolegama, iako je njegov odnos sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom zahlađen. Ali takva regionalna dinamika zamagljuje širu sliku. Putin se predstavio kao zatvoren u egzistencijalnoj borbi protiv Sjedinjenih Država i Zapada, pri čemu je Ukrajina glavno bojno polje. Čini se da njegova retorika, usmerena protiv "onih koji stoje iza ove tragedije", sada povlači direktnu liniju između Ukrajine i Gaze.

Putin je u svom obraćanju u ponedeljak optužio SAD za raspirivanje aktuelnog sukoba, rekavši da je "Sjedinjenim Državama potreban stalan haos na Bliskom istoku, tako da diskredituju one zemlje koje insistiraju na momentalnom prekidu vatre u Pojasu Gaze".

U odgovoru Moskvi, koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost za strateške komunikacije Džon Kirbi rekao je: "Čuli smo cvrčke iz Kremlja", kroz rulju na aerodromu.

"Ništa, bez osude, bez poziva na zaustavljanje mržnje, diskriminacije i netrpeljivosti. Klasična je ruska retorika da kada nešto krene loše u vašoj zemlji... okrivite nekog drugog, okrivite spoljne uticaje", rekao je Kirbi.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da nemiri u Dagestanu signaliziraju da Rusija "gubi kontrolu".

Posmatrači su takođe brzo primetili da Putinova zabrinutost zbog civilnih žrtava u Gazi "šuplja".

Njegova vojska nastavlja nemilosrdni rat protiv Ukrajine, kampanju koja je ciljala na civilnu infrastrukturu i uništavala gradove, a Međunarodni krivični sud (ICC) izdao je nalog za hapšenje ruskog predsednika zbog ponašanja njegove zemlje tokom rata.

Ali Putin računa na strategiju koja je već donela dobitak: na međunarodnom planu, moskovske diplomate pritiskaju globalnu PR ofanzivu koja Rusiju prikazuje kao nepokolebljivu antikolonijalnu silu, koja dobija podršku na globalnom jugu – čak i dok vodi osvajački rat u Ukrajini .

Antiizraelska retorika

Ruski mediji održali su taj narativ. Od napada Hamasa na Izrael, neki komentatori i političari na ruskoj državnoj televiziji pojačali su svoje kritike na račun Izraela, jer rat u Gazi pogodno odvlači međunarodnu pažnju sa Ukrajine.

Portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko optužio je Moskvu da pokušava da prebaci odgovornost.

"Pretnje istrebljenjem Jevreja rezultat su rada ruske državne propagande, koja je decenijama gajila među Rusima osećanja mržnje prema drugim narodima“, rekao je on.

Ali, kao što su pokazali nemiri u Dagestanu, antiizraelska retorika može da "promeni kurs".

Ranije ovog meseca, lider Čečenije Ramzan Kadirov, izrazio je "potpunu podršku Palestini" i izneo ideju o raspoređivanju svojih "mirotvnih snaga" za rešavanje sukoba između Izraela i Hamasa.

To može izgledati kao nametnuta ideja, ali skoro dve decenije, čečenski moćnik je pomagao Putinu da održi brutalan, nemiran mir na ruskom severnom Kavkazu, regionu koji uključuje Dagestan. Kadirov je takođe obezbedio vojnike za ruski rat u Ukrajini.

Dakle, održavanje mira u Dagestanu verovatno fokusira umove u Kremlju. Protesti su izbili prošle godine u republici kao odgovor na naloge ruske vlade o mobilizaciji, a neki aktivisti su se žalili da su etničke manjine nepravedno regrutovane na službu u Ukrajini. Rat u Gazi doliva ulje na vatru.

U pažljivo zapaženom komentaru nedeljnih događaja, Harold Čembers sa nezavisnog sajta koji prati Rusiju Ridl Russia ukazao je na loše ekonomsko stanje Dagestana i rat u Ukrajini kao faktore koji podstiču lokalno nezadovoljstvo.

"Pokušaj pogroma nije samo ukorenjen u antisemitskim porukama, već u sistemskoj dinamici u regionu", napisao je on.

"Opšti društveno-ekonomski uslovi u republici nastavljaju da se pogoršavaju. Osnovne potrepštine za život kao što su struja, voda i gas se neredovno isporučuju, što je dovelo do neprestanih malih protesta pre samo nekoliko meseci. Pored toga, ruski rat u Ukrajini je snažno uticao na Dagestan, sa značajnim žrtvama. Javni apeli i male akcije ne uspevaju redovno, a vlasti ih odbacuju", kaže on.

Ruska istraživačka novinarka Jevgenija Albats bila je podjednako oštra u svojoj analizi.

"Ima li antisemita u Mahačkali? Da, naravno. Da li su već bili tamo? Da, sigurno. Šta se sada dogodilo? 20 meseci rata, rastuće cene, stotine, ako ne i hiljade ubijenih ljudi, pritisak se gomila i zahteva oslobađanje”, napisala je Albats na platformi X.

Ruska informativna kampanja, dodala je ona, predstavlja pogodno sredstvo koje predstavlja "sliku za Bliski istok, Iran, za globalni jug: Rusija je uz vas, Putin je lider antiameričkog sveta“.

Putin je mesecima igrao rizičnu geopolitičku igru, kockajući se antizapadnim nepoverenjem kako bi ojačao podršku svom ratu protiv Ukrajine. Ali antijevrejski nemiri u južnom regionu Dagestana pokazuju koliko brzo taj model može da se izjalovi, posebno za one koji su zarobljeni u ehu ruske državne propagande.

(Telegraf.rs)