Klinički psiholog otkriva šta je zajedničko većini ubica žena: Ovo su "znaci uzbune"

Foto: Milena Anđela/Novinarke protiv nasilja/NPN

Ubistvo Lili Džejms u elitnoj školi pri katedrali Svetog Andreja u Sidneju ponovo je usmerilo kolektivnu svest Australiji ka činjenici da je raste broj muškaraca koji ubijaju žene.

Statistika je užasavajuća. U proteklih 10 dana u toj državi je ubijeno šest žena, od kojih je pet navodno nastradalo tokom nasilja od strane muškaraca.

Preporučujemo

Od kako je vest o smrti Lili Džejms osvanula u medijima, dogodila su se dva navodna ubistva.

"Dinamika ubistva u sklopu porodičnog nasilja je veoma složena i ima mnogo faktora. Kao kriminalistički psiholog sam ispitao i prijavio mnoge prestupnike koji su ubili svoje partnere i jasno je da oni poseduju niz zajedničkih osobina ličnosti. Neizbežno, uprkos njihovoj nadmenosti, oni su neadekvatni muškarci, sa krhkim egom", priča Tim Votson Munro.

On objašnjava da se njihov osećaj samozadovoljstva jača kroz potčinjavanje drugih naročito njihovih partnerki. Svaki izazov njihovom autoritetu smatra se pretnjom i tokom vremena može da dovede do fizičkog i psihičkog nasilja, koje kulminira ubistvom.

Ubijena Lili Džejms; Foto: Porodična arhiva

Kako žene mogu bolje da se zaštite i izbegnu ove potencijalno smrtonosne veze?

Postoji niz doslednih znakova uzbune koji se pojavljuju tokom odnosa. To uključuje preterano "bombardovanje", odnosno obasipanje ljubavlju, gde je žena nakon susreta sa svojim potencijalnim partnerom kostantno obasipana naklonošću, poklonima i intenzivnom pažnjom.

Iako to može da nam laska, takođe može da signalizira podmukle psihološke sile koje deluju unutar muškarca. Takve osobe imaju tendenciju da brzo napreduju kroz različite faze veze, odnosno da često požuruju tok same veze, te se razvija suptilan obrazak eskalacije kontrole koju uspostavljaju.

To može da uključuje prinudnu kontrolu, kada muškarac insistira na tome da zna gde se nalazi njegova partnerka, pokušava da prekine njene odnose sa porodicom i bliskim prijateljima i zahteva da partnerka sve više vremena posvećuje njemu.

Ukoliko žena odbije da postupa po njegovim "pravilima" dolazi do emocionalnog povlačenja, toga da ne želi da razgovara s njom, omalovažavanja i udaranja na samopoštovanje žene i na kraju eskalira u oblik nasilja koji može da uključuje lomljenje po kući i napad na žrtvu.

"Pošto je žrtva izgubila kontakt sa spoljnim izorima podrške, ona postaje sve podložnija manipulaciji. Takozvani "geslajting" je takođe popularno sredstvo kontrole. To podrazumeva da muškarac negira sve što žaena kaže do te mere da ona dovodi u pitanje šta je rekla, a ponekad i svoj razum. Ostali faktori mogu da uključuju upotrebu alkohola i narkotika koji loše utiču na rasuđivanje i kontrolu nagona prestupnika i povećavaju verovatnoću da će nasilno da se ponaša", dodaje Munro.

Iako ponašanje prestupnika može da izgleda "ludo", Munro kaže da oni nisu ludi, već loše osobe. Oni su pojedinci koji su dobro svesni šta rade i posledica svojih postupaka i kao što je ubistvo Lili Džejms jasno pokazalo, možda postoji značajno planiranje pre zločina. U toj fazi, prestupnik je počeo da posmatra svog partnera kao pokretnu imovinu, koja se ne razlikuje od vlasništva nad motornim vozilom, televizorom i drugim neživim predmetima.

"Postaju pretnje, a zatim i besni zbog pomisli da bi osoba koju kontrolišu odlučila da napusti vezu. To dovodi do stvarnih pretnji njihovom sopstvenom osećaju muškosti i superiornosti. Shodno tome, vreme najvećeg rizika od ubistva za potencijalnu žrtvu je kada ona ode ili tokom perioda kada pokušava da napusti vezu", objašnjava kriminalistički psiholog.

U tim momentima, žene su u velikoj opasnosti. Moguće je da postoji obrazac razdvajanja i pomirenja sa partnerkom koja je ili potčinjena pretnjama ili zavedena njihovim obećanjima o promeni ponašanja i besmrtnoj ljubavi. Neizbežno se vraća obrazac zlostavljanja koji dovodi do razdvajanja i potencijalnog ubistva.

"Slučaj Hane Klark, koju je uhodio bivši partner Rouan Bakster, pre nego što ju je polio gorivom i zapalio nju i decu, pokazuje tu dinamiku. Kao i u slučaju Tijsena, Bakster se tada ubio. Jasno je da je Pol Tisen bio odlučan u tome da zadrži kontrolu nad dinamikom čak i nakon ubistva Lili Džejms. To je dobro izraženo u tome što on koristi mobilni telefon preminule osobe da pošalje poruku njenoj porodici sa zahtevom da je pokupe iz škole. Zatim je proveo neko vreme u blizini jedne radnje, govorivši policiji šta se dogodilo, a potom se ubio", dodaje.

Munro kaže da je taj obrazac kontrole bio očigledan i u drugim slučajevima kojim se bavio, uključujući slučaj u kom je muž ubio ženu i dete, a potom izvršio samoubistvo. Kao poslednji čin kontrole iz groba, tražio je da bude sahranjen sa porodicom.

(Telegraf.rs)