Trampu daju velike šanse da ponovo bude predsednik SAD: Bajdenu ostalo godinu dana da pokuša da ga pretekne

Bivši predsednik SAD Donald Tramp vodi u anketama ispred aktuelnog, Džoa Bajdena, ali to je tek vrh ledenog brega problema s kojima se suočava aktuelni šef Bele kuće, javlja CNN.

Nove ankete ponovo dovode u sumnju obrazloženje drugog mandata za Bajdena, koji kasnije ovog meseca puni 81 godinu i gubi podršku kritičnih mlađih i manjinskih glasača, čak i kada su se demokrate kandidovale na izborima 2023. nailazeći na pitanja koja odjekuju.

Vrhunac novog CNN/SSRS istraživanja registrovanih birača objavljenog u utorak pokazuje da bivši predsednik Donald Tramp vodi u odnosu na Bajdena sa 49% prema 45%, što je dovoljno loše za aktuelnog predsednika. Ali, duboko udubljivanje u podatke otkriva alarmantne izazove za Bajdena i pojačava utisak da uprkos haosu i lošem upravljanju u prvom mandatu, Tramp ima velike šanse da osvoji drugi.

Nova anketa otkriva duboko nezadovoljstvo javnosti Bajdenovim učinkom na poslu u trenutku kada njegov ekonomski optimizam ne uspeva da se poveže sa nezadovoljnom nacijom umornom od visokih cena.

Istraživanje otkriva pukotine u Bajdenovoj multietničkoj demokratskoj koaliciji i nedostatak poverenja u njegovo vođstvo u ratom razorenom svetu. Što je po njega najštetnije, podaci pokazuju da samo četvrtina Amerikanaca veruje da on ima izdržljivost i oštroumnost da služi kao predsednik.

Ova anketa je pratila ankete Njujork Tajmsa/Koledža Sijena tokom vikenda, koje pokazuju značajne prednosti Trampa u većini država koje će verovatno odlučiti o izborima 2024. To je izazvalo još jednu rundu agonije među demokratama oko toga da li je Bajden trebalo da se kandiduje za drugi mandat – čak i ako se u novoj generaciji stranke nije pojavio realan protivnik za nominaciju.

Bajdenovi loši rezultati ankete su u suprotnosti sa snažnom izbornom noći za demokrate u utorak, kada su birači u Ohaju uvrstili pravo na abortus u državni ustav, a demokratski guverner Endi Bešir osvojio drugi mandat u Kentakiju, inače republikanskoj državi, predviđa CNN.

Demokrate su preuzele Dom države Virdžinije i punu kontrolu nad zakonodavnim telom Komonvelta - što je udarac za guvernera republikanca Glena Jangkina.

To bi moglo značiti da ankete potcenjuju otpornost demokrata pod Bajdenom, kao što su to činili na prošlogodišnjim poluizborima kada je izbegnut "crveni talas" republikanaca.

"Birači glasaju. Ankete ne. Sada idemo da pobedimo sledeće godine", objavio je Džo Bajden na platformi X, tražeći zasluge za rezultate u utorak kako bi dao zamah svojoj kampanju za izbore 2024.

Međutim, postoji još jedna interpretacija rezultata od utorka.

Čini se da je Bajden manje popularan od politike njegove stranke i nekih drugih njenih kandidata, što povećava mogućnost da bi neko drugi bio bolji u održavanju demokratske koalicije naredne godine.

Pre četiri godine, Bajden se predstavio kao smiren, ozbiljan, iskren lider koji bi mogao da vrati osećaj normalnosti nakon što je ubilačka pandemija kovida uništila ekonomiju, a Tramp zapretio da će rasturiti naciju, navodi CNN.

Ali, ta obnova je bila neuhvatljiva jer otporna ekonomija i dalje mnogim Amerikancima nije pružila olakšanje kojem su se nadali. Zatrovana politička klima koju je Bajden u svom inauguracionom govoru dijagnostikovao kao "rasizam, nativizam, strah i demonizaciju", izgleda kao da se zapravo pogoršala gotovo tri godine kasnije.

Ali najveća razlika između sada i tada je u tome što se Bajdenu ne sudi u poređenju sa Trampom i haosom koji je izazvao. Bajdena ocenjuju birači na osnovu njegovog političkog dosijea, njegovih obećanja i zbog njegovog ličnog držanja. I godinu dana od sledećih izbora, SAD ne dobija ono što želi.

Standardna odbrana Bajdenovih nada za reizbor među najvišim demokratama, jeste da će birači ponovo primetiti upadljivo poređenje između Bajdenove bitke da povrati dušu Amerike i zaveta njegovog ekstremističkog antidemokratskog prethodnika da traži drugi mandat koji bi posvetio "odmazdi" protiv svojih neprijatelja.

Pod pretpostavkom da Tramp bude republikanski kandidat, možda ima istine u tom argumentu. Tramp, uprkos njegovim ispadima na društvenim medijima, godinama nije bio prisutan u životima većine Amerikanaca. Zemlja nije stigla da vidi, na primer, demonstraciju razdražljivosti, besa i žuči koju je servirao sa mesta za svedoke na svom suđenju za građansku prevaru u Njujorku u ponedeljak, koji kamere nisu mogle da snime. Jednom kada svakog dana ponovo bude u javnosti, ponašanje koje je otuđilo ogromne delove kritičnih predgrađa u državama koje su na svakim izborima "klackalica" za koju se ne zna na koju će stranu prevagnuti moglo bi ponovo da umanjuje Trampove brojke u anketama.

Bajden je takođe bio daleko uspešniji nego što je većina stručnjaka očekivala u predstavljanju prošlogodišnjih međuizbora kao referenduma o onome što on naziva "MAGA-ekstremizmom" Trampove Republikanske stranke – optužba koja bi mogla postati još rezonantnija ako bivši predsednik bude na prvom mestu. A politički uticaj potencijalnog budućeg predsednika koji se suočava sa četiri krivična suđenja – od kojih bi nekoliko trebalo da se održi u izbornoj godini – ne može se predvideti. Na kraju krajeva, Amerikanci nikada nisu morali da razmotre mogućnost da bi jedna od dve glavne stranke izabrala nekoga ko bi mogao da bude osuđeni zločinac kao svog kandidata za vrhovnog komandanta. Godina je dug period, a postoji i mogućnost da bi se percepcija Amerikanaca o ekonomiji mogla poboljšati u narednoj godini i popraviti Bajdenov položaj.

Ali anketa CNN-a od utorka posebno nosi neka alarmantna upozorenja u ovom trenutku za Bajdenove nade za reizbor, što znači da će predsednička trka 2024. verovatno biti mnogo slojevitija nego što predviđa Bajdenov tabor, koji je vidi kao jednostavno suprotstavljanje jedan na jedan.

CNN predstavlja pet dinamika koje bi mogle predstavljati izazove za Bajdena.

Pitanje starosti

Bajdenova starost i sposobnost da obavlja posao predsednika dominira zabrinutošću birača u isto vreme dok on ne uspeva da uspostavi veze sa mlađim biračima koji su od ključne važnosti za demokratske modele izlaznosti.

Bajden, sa svojom prigušenom, zastojnom retorikom, jedva da odiše guštom. Godine, lična tragedija i teret funkcije znače da je neprepoznatljiv u odnosu na nekadašnjeg senatora kakav je bio pre 15 godina. Javnost ne stiče utisak njegove energičnosti, iako je sporno da je Bajden u boljoj fizičkoj formi od Trampa.

Tramp, koji i sam ima 77 godina, ne pati od istih percepcija. Čini se da je njegova egoistična, manična energija ubedila glasače da je fizički sposoban za funkciju, čak i ako su njegove javne izjave često nekoherentne nakon dubljeg ispitivanja. Anketa CNN-a pokazuje da 25 odsto glasača veruje da Bajden ima izdržljivost i oštroumnost da efikasno služi, dok 53 odsto kaže da je takav Tramp. Samo oko polovine demokrata veruje da Bajden ima potrebnu izdržljivost i oštrinu.

Ako su godine zaista prepreka za mnoge birače, predsednik malo toga može da uradi po tom pitanju. Nakon izbora napuniće 82 godine, a pre kraja mogućeg drugog mandata imaće 86 godina. Anketa CNN-a obuhvata ovu potencijalnu dilemu za glasače. Da li će morati da razmotre da izaberu predsednika za koga samo četvrtina njih misli da je dorastao poslu samo da bi izbegli uzbunu, demokratsku eroziju i bes koji bi doneo novi Trampov mandat?

Ekonomske percepcije štete Bajdenu

Predsednikova strategija isticanja snažnog broja radnih mesta i ekonomskog rasta i njegovog istorijskog infrastrukturnog paketa – koji se prodaje pod okriljem "Bajdenomije" – trenutno je neuspešna.

Osećaj slabosti, koji se ne odražava u mnogim ekonomskim pokazateljima, ipak izaziva nostalgiju birača za Trampovom ekonomijom.

U istraživanju Njujork tajmsa o državama na bojnom polju, Tramp je prednjačio u odnosu na Bajdena za 10 poena u Nevadi, šest u Džordžiji, pet u Arizoni i pet u Mičigenu. U svim anketiranim državama, samo 19% smatra da je ekonomija u ovom trenutku odlična ili dobra.

Dok se demokrate nadaju da će visoke kamate biti smanjene sledeće godine i ublažiti pritisak na porodice koje se bore sa kreditima za automobile, hipotekama i dugovima po kreditnim karticama, Bajden je već na ivici propasti u ekonomiji.

Imajući u vidu njegov nacionalni rejting u anketi CNN-a od samo 39%, svaki ekonomski pad sledeće godine bio bi katastrofalan za Bajdena. Osećaj da je izgubio kontrolu nad ekonomijom dolazi uprkos Bajdenovom naporu da je reformiše u ime zaposlenih Amerikanaca, njegovom planu da oživi proizvodnju, da stvori američku industriju poluprovodničkih čipova, nastojanju da se smanje cene lekova na recept i ogromnim investicijama u zelenu energiju.

Iako je inflacija naglo pala od najviših nivoa nakon pandemije, Amerikanci se i dalje žale na visoke cene osnovnih namirnica kao što su jaja i mleko, što dovodi do prekida veze sa Bajdenovim optimističnim procenama ekonomije.

Bivši demokratski poslanik Tim Rajan rekao je za CNN da ekonomska strategija Bele kuće ne samo da ne uspeva, već aktivno šteti Bajdenu.

"Mislim da predsednikova poruka o ekonomiji, da govori ljudima da im ide bolje nego što rade, neće uspeti", rekao je u utorak bivši poslanik iz Ohaja, koji je dodao da smatra da Bajden ne bi trebalo da se kandiduje za još jedan mandat.

"Voleo bih da to prestane. Čujem šta ljudi govore. Skuplja slanina, skuplji gas, skuplje namirnice, skuplja kirija. Moramo da se fokusiramo na njihove brige."

Svet koji izmiče kontroli

U vreme kada svet može izgledati kao da je u haosu – tokom izraelskog rata protiv Hamasa, ruskog napada na Ukrajinu i kineskog izazova američkoj globalnoj moći – Bajdenova samodefinisana spoljnopolitička stručnost se malo računa.

Glasači vide Trampa kao jačeg lidera, što sugeriše da su halabuka i pretnje ubedljiviji od Bajdenovog nijansiranog pristupa.

Anketa CNN pokazala je da samo 36 odsto gleda na Bajdena kao na efektivnog globalnog lidera, dok 48 odsto misli isto o Trampu, uprkos burnom mandatu u kojem je razbijao američke saveznike i prigovarao tiranima.

Štaviše, Bajdenove pozicije u inostranstvu mogu mu naštetiti kod kuće.

Ankete pokazuju da predsednik gubi podršku među mlađim glasačima – kohortom koja je kritikovala njegovu čvrstu podršku izraelskom napadu na Gazu, u kojem su ubijene hiljade civila kao odgovor na prošlomesečne terorističke napade Hamasa u Izraelu. Istraživanje CNN-a pokazalo je da 47% tih glasača podržava Bajdena, dok 48% podržava Trampa. Bajden je 2020. osvojio tu demografiju za 21 poen na nacionalnom nivou, prema izlaznim anketama, iako oni koji zaista izađu da glasaju nisu isti kao registrovani birači.

Istorija ne favorizuje Bajdena

Uveravanja demokratskih lidera da će se plima neizbežno okrenuti u Bajdenovu korist, takođe zanemaruju činjenicu da njegov rejting zaostaje za prethodnicima koji su osvojili drugi mandat. Često se pravi analogija sa kandidaturama Bila Klintona i Baraka Obame za reizbor koji su prkosili ranim političkim problemima.

Ali 42. predsednik SAD je bio na 52% u novembru 1995., a 44. na 46% u 2011. Bajden čami na 39%, dva poena manje Trampa u odnosu na godinu dana pre nego što je izgubio na izborima 2020. i ispred samo jednog mandata Džimija Kartera.

Politika je postala još više polarizovana u godinama otkako su Barak Obama i Bil Klinton osvojili druge mandate, tako da će Bajdenov rejting verovatno biti niži. Ali ovo poređenje odražava politički test sa kojim se Bajden suočava, postavljajući pitanje da li ima veštinu kampanje i energiju da se oporavi.

Osećaj malaksalosti mogao bi da otvori put Trampu

Najzloslutniji zaključak iz ankete CNN-a je da se potencijalno stvaraju uslovi koji bi verovatno mogli dovesti do povratka na vlast dva puta opozvanog bivšeg predsednika s autokratskim tendencijama. Javnost je duboko nezadovoljna - i čini se da bi više volela bilo koji drugi duel na predsedničkim izborima.

CNN je otkrio da 72% svih Amerikanaca kaže da stvari u zemlji danas idu loše i da je velika većina tako mislila svih meseci koliko je Bajden bio na vlasti.

Negativna percepcija ekonomije će verovatno dodatno pogoršati raspoloženje javnosti. A demokratski birači izgledaju daleko manje angažovani i entuzijastični od republikanaca. Istraživanje CNN, na primer, otkriva da je 71% republikanskih i republikanski orijentisanih glasača izuzetno motivisano da glasaju na predsedničkim izborima sledeće godine u odnosu na 61% glasača demokrata i demokratski orijentisanih.

Štaviše, Bajden se kandiduje na daleko lošijim nivoima nego što je bio među vitalnim sektorima demokratske koalicije 2020. On vodi u odnosu na Trampa među tamnoputim glasačima sa 73% prema 23%, ali je 2020. tu imao razliku od čak 75 poena.

Latino glasači favorizuju Bajdena više od Trampa za samo četiri boda u poređenju sa 33 boda na izborima 2020.

Tramp osvaja nezavisne birače za četiri boda u anketi CNN-a, a 2020. je Bajden tu bio bolji za 13 procentnih poena.

Mnogi politički analitičari smatraju da je malo verovatno da će se takvi brojevi ponoviti na opštim izborima. Ali veliki rizik za aktuelnog predsednika je ako se razočarani mladi i manjinski birači ne pojave na biralištima i ugroze male margine kojima je osvojio ključne glasove 2020.

Očaj među biračima zbog ekonomskih uslova, opšte osećanje nacionalne malodušnosti i osećaj da događaji izmiču kontroli u inostranstvu uvek predstavljaju nevolje za aktuelne predsednike. A istorija sugeriše da kombinacija takvih faktora – sa cinizmom birača i gubitkom nade – obezbeđuje uslove u kojima demagozi koji nude moćno vođstvo mogu da napreduju.

To je ono na šta Tramp računa. I to je ono što Bajden treba da popravi, zaključuje CNN.

(Telegraf.rs)