5 ključnih pitanja o bolesti koja hara među decom u Kini: Imamo li odgovore i razloga za strah?

Foto-ilustracija: Shutterstock

Talas respiratornih bolesti koji je pogodio Kinu je verovatnije povratak sezonske bolesti koju je zemlja suzbila produženim zatvaranjem zbog kovida nego još jedna pandemija.

Deca u Kini sada masovno završavaju u bolnici, baš kao što je to bio slučaj u SAD prošle godine, kažu stručnjaci za infektivne bolesti za Politico.

Preporučujemo

Kina je na udaru sada, kada stiže sezona virusa, zato što je imala lokdaun zbog kovida mnogo duže od svih drugih zemalja sveta, a "vrata su otključana" tek nakon masovnog revolta građana u januaru ove godine.

Lokdaun i druge mere protiv pandemije štitile su građane ne samo od kovida, već i od drugih veoma zaraznih respiratornih bolesti, koje su mnogo opasnije za decu, kao što su grip i ortopneumovirus.

Mnoga deca se nikad ranije nisu susrela sa virusima i bakterijama koji mogu izazvati bolest, a što su manji, to su osetljiviji.

Ipak, prošlonedeljni zahtev Svetske zdravstvene organizacije Kini o "prijavljenim grupama pneumonije kod dece u severnoj Kini“ podsetio je svet na početak pandemije pre skoro četiri godine i izazvao zabrinutost da bi novi patogen ponovo mogao da izazove globalnu epidemiju.

Ministarstvo zdravlja Kine saopštilo je u nedelju da grip i drugi poznati virusi i bakterije dovode do porasta broja obolelih, te da nije u pitanju neki novi virus.

Da li treba da strahujemo?

Ono što ceo svet brine jeste da li je ovo u Kini neka "nova mutacija nečega" ili dokaz da nam je imunitet otišao dođavola.

U SAD su prošle godine imali sličan problem nedugo nakon što su ukinuli preventivne mere zbog pandemije korona virusa. Tada su istovremeno krenuli da kruže grip, kovid i RSV, što je dovelo do takozvane trostruke "demije".

Tada su mnogi počeli da koriste frazu "dug za imunitet", kako bi se opisao talas razboljevanja, a Kina bi sada mogla da otplaćuje svoj dug na odloženo samo zbog toga što su primenjivali kovid mere duže od drugih zemalja.

Centar za prevenciju i kontrolu bolesti je podržao stav da izbegavanje zaraznih bolesti tokom dužeg perioda čini stanovništvo podložnijim obolevanju kada se jednom ukinu mere, odnosno kada se prestane sa nošenjem maski, držanjem distance i drugim merama predostrožnosti.

"Velikom delu populacije verovatno nedostaje imunitet i nije se zarazio nizom drugih patogena, a ono što sada vidimo jeste da se svi ovi ljudi za godinu dana zaraze“, kaže Endrju Pekoš, profesor imunologije na "Johns Hopkins Bloomberg".

Kako testiranja do sada nisu pokazala da je u pitanju neki novi virus u Kini, tamošnja situacija ne bi trebalo da zabrine zdravstvene zvaničnike u drugim zemljama, veruju stručnjaci.

"Ovo se već dogodilo u SAD prošle godine. Ovo je očekivano - kada ovim respiratornim patogenima date pauzu, broj podložnih pojedinaca u vašoj zemlji raste, a onda možete dobiti ogromnu epidemiju", kaže Ameš Adalja, viši naučnik i pomoćni docent na Džon Hopkinsu.

Koliko je visok rizok od globalnog širenja?

Kako do sada nije registrovan novi patogen rizik od širenja bolesti na ljude koji žive van Kine je izuzetno mali, smatraju stručnjaci. Najveći udar će definitivno primiti kineski zdravstveni sistem.

"Mislim da to nema ikakvih implikacija osim na ljude koji su fizički u Kini“, kaže Adalja.

U Kini bi epidemija mogla da bude početak talasa respiratornih infekcija, jer su deca često prenosioci bolesti svojim porodicama, dodaje Pekoš.

"Ponekad nalet infekcija može zaista da optereti sistem zdravstvene zaštite, pa je praćenje da li se ovo pomera iz pedijatrijskih u druge starosne grupe i koliko se slučajeva povećava na nedeljnoj bazi zaista kritična stvar upravo sada", rekao je on.

Adalja smatra da rizik za druge zemlje, pogotovo za SAD ne postoji, jer je Amerika ovo već "pregrmela" prošle godine.

Bebe koje su rođene tokom pandemije imale su ograničeno izlaganje respiratornim virusima zbog kovid mera su bile na snazi, ali kada su mere ukinute, ljudi su počeli da se druže kao pre pandemije i virusi i bakterije su krenuli da cirkulišu.

"Sada smo u sred sezone RSV-a, i nije isto kao prošle godine jer su sva ta deca tada "platila svoj dug imunitetu". Zato je ove godine to nekako normalno. Vraćamo se u normalu što se tiče cirkulacije respiratornih virusa, koji se mešaju sa kovidom", navodi Adalja.

Šta bi za svaki slučaj trebalo uraditi?

Preporuka stručnjaka, u slučaju SAD, ali i drugih zemalja sveta jeste da budu pripremljeni za ovakve "virusne ispade". To znači da bolnice pojačaju kapacitete, pogotovo dečje klinike.

Da li se može verovati podacima iz Kine?

Nakon pandemije kovida, mnogi se pitaju da li se može verovati podacima koji stižu iz Kine.

Dr Ašiš Dža, bivši koordinator Bele kuće za odgovor na kovid-19 kaže da sve treba uzeti sa rezervom.

"Citiraću predsednika Regana: 'Verujte, ali proverite'", kaže dr Dža.

Osim pregleda informacija koje Kina objavljuje, SAD takođe imaju svoje sisteme verifikacije, kao što su podaci o putnicima "kako bi bili sigurni da ne vidimo ništa drugačije", kaže Dža, koji je sada dekan Škole za javno zdravlje na Univerzitetu Braun.

Ipak, i pored toga što Kina nije bila transparentna u slučaju kovida, zdravstveni strčunjaci ovog puta ne vide "crvene zastavice" i signale da je vreme da se oglasi alarm.

"U Kini se događa baš ono što smo očekivali. Ovo nije neka nova infekcija, već nam se vraćaju stare, to je grip, mikoplazma, adenovirus i neka vrsta kovida", kažu stručnjaci.

Šta je mikoplazma?

Dok su virusi uglavnom krivi za epidemiju u Kini, bakterija, mikoplazma, takođe se širi.

To je loše, s obzirom na širenje virusa.

Pojava bolesti ima čak i kada su ljudi redovno izloženi patogenima, kažu stručnjaci i dodaju da se epidemije mikoplazme javljaju svakih nekoliko godina.

Mikoplazma obično izaziva blage infekcije pluća, ali može izazvati ozbiljne bolesti kod nekih, posebno kod male dece, što zahteva hospitalizaciju. Takođe može dovesti do napada astme, otoka mozga ili disfunkcije bubrega, ali retko je fatalan.

(Telegraf.rs)