Prijavile se za posao, pa 24 sata dnevno trpele zlostavljanje: Ove devojke su žrtve ropstva u 21. veku

Foto: Shutterstock

Žene latinoameričkog porekla, posebno iz Paragvaja i Kolumbije, regrutovane su na društvenim mrežama ponudama za posao u Evropi, a zatim su prisiljene da se prostituišu u stanovima 24 sata na dan što je ropstvo 21. veka, izvestila je španska policija u subotu na Međunarodni dan ukidanja ropstva, prenosi Dnevnik.hr.

Međunarodni dan ukidanja ropstva obeležava se 2. decembra kao podsetnik na 1949. godinu kada je Opšta skupština Ujedinjenih naroda usvojila Konvenciju o suzbijanju trgovine i iskorišćavanja ljudi.

Preporučujemo

"Alarmantan je porast seksualnog iskorišćavanja žena ne samo u Španjskoj već i u ostatku Evropske unije, gde se trguje ljudima i radi eksploatacije u raznim poslovima", rekla je policijska poručnica Elena Kolas, iz Odeljenja za trgovinu ljudima španske Civilne garde, za novinsku agenciju EFE.

Španska policija je ove godine povećala broj akcija za 42 posto u odnosu na 2022. godinu.

Od ukupnog broja žrtava, 82 posto su žene. Od tog broj njih 37 posto, ili četiri od deset, poreklom je iz Paragvaja, a slede žene iz Kolumbije i Španije s po 18 posto, te Perua, Malija i Venecuele.

Civilna Garda iznenađena je tolikim udelom žrtava iz Paragvaja u Španiju jer ta južnoamerička zemlja ima samo 6,1 miliona stanovnika.

Poručnica Kolas kaže da dobro sarađuje s konzulatom Paragvaja koji pomaže u otkrivanju i zaštiti žrtava.

"To je važno jer se onda žrtve češće odlučuju na prijavljivanje takvih slučajeva", objašnjava.

Civilna Garda otkriva da su čak polovina počinitelja takođe žene, često bivše žrtve izrabljivanja, a od ukupnog broja ženskih i muških izrabljivača 41 posto su Španci te 18 posto je Brazilaca, Argentinaca i Kolumbijaca. U porastu je broj Marokanaca koji se bave ovim kaznenim deelom.

Brojne žene iz Latinske Amerike stigle su nakon pandemije koronavirusa u Španjolsku jer se ona nalazi na putu prema bogatijim europskim zemljama Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji. Te žene gotovo uvek ulaze u EU preko španskih aerodroma, a s obzirom da govore španski jezik i bez problema se sporazumijevaju.

One su sada glavne žrtve dok su to ranije bile žene iz Nigerije, Rumunjske i Bugarske, navela je poručnica.

Policija je uočila i promenu u načina privlačenja žrtava. Pojava društvenih mreža smanjila je odlazak trgovaca ljudima u njihove zemlje porekla. Oni sada putem oglasnih internetskih stranica ili najčešće društvenih mreža, nude poslove u Evropi za konobarice, kozmetičarke, negovateljice..

Pokazatelji "iskaču" iz samih oglasa, poput onih u kojima se traže ranjive osobe kojima je potreban novac, preko onih koji nude posao za rad i život na istom mestu, do onih koji obećavaju fleksibilan raspored ili pak onih koji jasno daju do znanja da nije potrebno govoriti španski.

I mesto gde se iskorišćavaju takođe se menjaju. Policijska kontrola noćnih klubova prisilila je krijumčare da prebace žrtve u stanove, gde ostaju zatvorene 24 sata dnevno i pod trjanim nadzorom. Kriminalci ih čak kontrolišu daljinskim uređajima.

Za razliku od noćnih klubova, policajci ne mogu ulaziti u stanove s jednakom lakoćom jer im je uglavnom potrebno sudski nalog. Taj zajednički evropski problem razmatra se na međunarodnim konferencijama kako bi se našlo rešenje.

(Telegraf.rs)