"Ovde možete da plačete": Mladi koji su preživeli masakr na festivalu Nova biju bitke da se vrate u normalu

Foto: Jack Hill / News Licensing / Profimedia

"Ovde možete da plačete", piše bledoplavim slovima na čistoj beloj pozadini.

Osim toga, udobne sofe natrpane jastucima su zaklonjene od ostatka sobe. To je bezbedan, privatni kutak gde preživeli sa muzičkog festivala Nova mogu biti sa drugima koji su prošli kroz ista iskušenja 7. oktobra i dobiti podršku mentalnog zdravlja koja je mnogima od njih očajnički potrebna.

Napadači Hamasa, koji su rano tog jutra upali na festivalsko mesto blizu ograde na perimetru Izrael-Gaza, upucali su, pretukli ili spalili više od 360 mladih učesnika zabave. Još 40 je uzeto za taoce.

Prve objave na društvenim mrežama pokazale su uspaničene gomile koje beže od raketa ispaljenih iz Gaze i naoružanih ljudi na zemlji. Kasnije su uznemirujući video snimci izraelskih snaga koje su prve došle na to mesto počeli da potvrđuju razmere masakra, jer su snimili mnoštvo ubijenih učesnika zabave.

Sledećih dana, dr Lia Naor je shvatila da – za razliku od onih koji su evakuisani iz obližnjih kibuca – mladi ljudi sa festivala koji su preživeli nemaju veću zajednicu oko sebe koja bi im dala podršku.

Zato ju je ona napravila.

"Samo sam želela da se oni drže", objašnjava dr Naor.

"Bili su tako rascepkani i tako smrznuti. Onda je došlo do slomljenosti vere koju su osetili – nije bilo nikoga za njih, ni njihovih roditelja, ni vojske, ni policije. Niko nije bio tu da ih spase. Dakle, prva stvar je bila samo da ih navedem da se osećaju sigurno u prostoru koji ih isceljuje."

Foto: Tanjug/AP

Okruženje na otvorenom u Rišponu, severno od Tel Aviva, je zaštićeno i mirno. Rani decembarski dani bili su topli u Izraelu, dok su ljudi sedeli na šarenim vrećama razbacanim po travi. Postavljen je raspored koji pokazuje opseg radionica tog dana, od izrade mozaika do zvučnih kupatila. Postoji masaža, grupna muzika i sesije pevanja.

Nekoliko mirnih pasa luta grupom, moleći za hranu i čekajući da ih pomaze. Jedan sićušan, crni mešanac čivave ima par srebrnih krila na leđima. To je drugačija scena od onih ranih dana.

"Iako su im tela bila cela, videli smo koliko su slomljeni i da su im oči šuplje", seća se Lia.

"Nisu izgledali živi. Nisu mogli da nas gledaju. Tresli bi se, nisu mogli da jedu, nisu mogli da piju. Neshvatljivo je zlo koje ih je snašlo."

"Rekla sam im rano: 'Videli ste mrak, a mi ćemo vam doneti svetlost. Pomoći ćemo vam da ponovo verujete u sebe i u druge'."

Foto: Aris MESSINIS / AFP / Profimedia

Ovo mesto je ogroman zajednički napor, ali ga ne vodi država.

Svi ovde su volonteri koji daju svoje vreme besplatno i nadaju se da će i sami sebe izlečiti. Domaću hranu raspoređenu na niskim stolovima doniraju dobrotvorne organizacije i preduzeća. Svi žele da učine nešto da pomognu nakon jednog od najmračnijih trenutaka u istoriji Izraela.

Lior Gelbaum je preživeo festival Nova. Novinarka BBC-a pohvalila joj je male draguljčiće koje je zaglavila ispod svakog oka, koji svetlucaju na svetlosti, a ona odgovara kaže da se ponovo oseća praznično. Ova 24-godišnjakinja iz grada Petah Tikva redovno dolazi ovde da dobije podršku i podeli ručno rađene srebrne ogrlice drugima koji su tog dana bili tamo.

Ona se toga dobro seća.

"U 6.30 ujutro začuli smo rakete iznad naših glava", kaže ona.

"Poznajemo vežbu, pa smo seli u auto i krenuli da se vozimo, ali je nastala gužva. Počeli smo da čujemo pucnje iznad naših glava, pa smo izašli i samo krenuli da trčimo prema otvorenom terenu. Nismo znali gde smo išli ili šta se dešavalo, samo smo čuli rafale svuda oko nas. Dvojica ljudi, Jehuda i Galit, imali su veliki automobil i ubacili su nas u njega i otišli. Spasili su nas."

Lior takođe govori o važnosti muzike za njen proces lečenja.

"Svi mi koji su bili na festivalu Nova, volimo da igramo, volimo da budemo zajedno. Nakon masakra, bilo je važno da se zajednica ponovo okupi i da ojačamo jedni druge, da budemo jedni sa drugima i razgovaramo i osećamo naše emocije."

Printskrin: Twitter

Ali, ona kaže da se bori da uživa u nečemu što je veliki deo njenog identiteta.

"Teško mi je da slušam muziku od Nova festivala, a ipak se osećam prijatno samo slušajući muziku na koncertima sa umetnicima koji dolaze ovde", kaže Lia.

Iznad prostora za sedenje, ogromna bašta proteže se uz nisko brdo. Uokvireno je drvećem punim agruma i redom za redom grmolikog bilja, a ruzmarin i žalfija mirišu u vazduhu.

Preživeli često prolaze kroz te redove i beru listove da bi ih pretvorili u biljne čajeve. Priroda je veliki deo ovog mesta. Potreba za prostorom je tolika da se grade novi rustikalni šatori kako bi napravili mesta za stotine ljudi koji sada dolaze ovde.

Svakog dana se profesionalni klinički psiholozi mešaju sa preživelima koji stignu. Oni su tu da pričaju onoliko koliko je potrebno.

Dr Itamar Koen je jedan od njih. Doleteo je iz Londona što je pre mogao posle 7. oktobra.

Na pitanje kakve je priče čuo prvo je duboko udahnuo, da onda odgovorio.

"Ljudi ovde videli su ogromnu količinu bola. Neki od njih su bili izuzetno blizu toga da više ne budu ovde. Neki su bili proganjani i morali su da beže kako bi spasili živote. Nije bilo mnogo vremena da se to procesuira, samo su bežali od masakra. A sada i dalje treba da funkcionišu, i još moraju da prođu i proguraju."

Postoji još jedan element.

"Mnogi ljudi doživljavaju neku vrstu tuge, izgubili su desetine prijatelja odjednom. I tu je krivica. 'Zašto sam ja taj koji je preživeo, a ne moj prijatelj? Trebalo je da pokupim više preživelih u svom automobilu, da ih odvezem na sigurno.' Dakle, mnogo misli tipa: 'Nisam zaista dostojan da budem spasen i mogao sam bolje'."

Dr Koen kaže da im svima pomaže boravak u blizini drugih terapeuta u ovo mračno vreme.

"Imamo vremena da se sagledamo zajedno, da obradimo i da razgovaramo o izazovima i našim ranjivostima, o našim strahovima i osećaju krivice. To znači da imamo prostora da to radimo i da ojačamo jedni druge, a pomaže i meni, ogromno."

(Telegraf.rs)