Vrhovni sud SAD o leku za abortus: Da li će ova odluka uticati na predsedničke izbore?

foto: Shutterstock

Vrhovni sud SAD, koji je 2022. godine okončao priznanje ustavnog prava na abortus, u sredu je pristao da sasluša predlog administracije predsednika Džoa Bajdena za očuvanje širokog pristupa pilulama za abortus, donevši još jednu značajnu presudu o reproduktivnim pravima. Kako se navodi, ova odluka će biti definitivno doneta u godini predsedničkih izbora, javlja Rojters.

Sudije su prihvatile žalbu administracije na odluku Petog okružnog apelacionog suda u Nju Orleansu kojom bi se ograničio način na koji se pilula, nazvana "mifepriston", isporučuje i distribuira, zabranjujući recepte za telemedicinu i pošiljke leka poštom. Viši sud je takođe pristao da sasluša žalbu proizvođača leka, "Danco Laboratories".

Preporučujemo

Odluka Petog okruga je trenutno na čekanju do ishoda žalbe na Vrhovnom sudu na osporavanje pilule koju su u Teksasu donele grupe protiv abortusa i lekari. Očekuje se da će sudije saslušati argumente u narednim mesecima i doneti odluku do kraja juna, odnosno usred kampanje za burne predsedničke izbore.

"Mifepriston" se uzima sa drugim lekom koji se zove "misoprostol" da bi se izvršio abortus lekovima, što čini više od polovine svih abortusa u SAD. Američka agencija za hranu i lekove (FDA), koja je 2000. godine dala odobrenje za "mifepriston", nazvala je ovaj lek bezbednim i efikasnim, što se pokazalo tokom decenija upotrebe od strane miliona američkih žena, sa izuzetno retkim štetnim efektima.

Sekretar za štampu Bele kuće Karin Žan Pjer rekla je u saopštenju da će administracija nastaviti da brani pristup žena reproduktivnoj zdravstvenoj zaštiti. Ona je osudila "ekstremne i opasne zabrane abortusa" koje su razne države nametnule, a koje ugrožavaju zdravlje žena i prete da kriminalizuju lekare.

"Nijedna žena ne bi trebalo da bude uskraćena u mogućnosti da pristupi zdravstvenoj zaštiti koja joj je potrebna. To ne bi trebalo da se dešava u Americi, tačka", rekla je ona.

Ministarstvo pravde u svom podnesku Vrhovnom sudu navelo je da bi dopuštanje stupanja na snagu ograničenja Petog okruga imalo "štetne posledice za žene koje traže zakonite abortuse i zdravstveni sistem koji se oslanja na dostupnost leka u trenutnim uslovima upotrebe".

Slučaj bi mogao da ugrozi autoritet FDA, savezne agencije koja potpisuje bezbednost prehrambenih proizvoda, lekova i medicinskih uređaja.

Odluka Petog okruga delimično je stala na stranu tužilaca. Nije išlo tako daleko do prethodne odluke u slučaju američkog sudije Metjua Kačmarika u Amarilju koja bi suspendovala odobrenje FDA za "mifepriston" i efektivno ga povukla sa tržišta.

U aprilu je Vrhovni sud odobrio hitne zahteve Ministarstva pravde i "Dancoa" da se Kačmarikov nalog stavi na čekanje dok se parnica nastavi.

Bajdenova administracija nastoji da odbrani "mifepriston" suočena sa sve većim zabranama i ograničenjima abortusa koje su donele države predvođene republikancima otkako je Vrhovni sud u junu 2022. poništio značajnu odluku Roe protiv Vejda iz 1973. koja je legalizovala proceduru širom zemlje.

Prava na abortus su pitanje koje izaziva podele u predsedničkoj trci 2024, dok Bajden, demokrata koji se zalaže za prava na abortus, vodi kampanju za reizbor. Bivši predsednik Donald Tramp, favorit za republikansku nominaciju za osporavanje Bajdena, imenovao je tri člana konzervativne većine Vrhovnog suda od 6:3 – od kojih su sva trojica glasala za poništavanje Roea u odluci iz 2022.

Pored abortusa lekovima, "mifepriston" ima i druge namene, uključujući upravljanje pobačajima.

Grupe protiv abortusa predvođene Alijansom za Hipokratovu medicinu i četiri lekara protiv abortusa tužile su FDA 2022. Tužioci, koje je predstavljala konzervativna grupa za verska prava Alijansa za odbranu slobode, tvrdili su da je odobrenje FDA za "mifepriston" nezakonito i rekli su agencija je naknadno uklonila zaštitne mere za ono što nazivaju opasnim lekom.

Odluka Petog okruga poništila je radnje FDA koje su poslednjih godina učinile lek lakšim za pristup, uključujući akciju 2021. tokom Bajdenove administracije koja je dozvoljavala da se pilula prepisuje na daljinu i šalje poštom, umesto da zahteva ličnu posetu lekaru, i akcija iz 2016. pod demokratskim bivšim predsednikom Barakom Obamom da se dozvoli da se "mifepriston" koristi do 10 nedelja trudnoće, umesto sedam.

Od prošlogodišnje odluke Vrhovnog suda, najmanje 14 američkih država uvelo je potpunu zabranu abortusa, dok mnoge druge zabranjuju abortus nakon određenog trajanja trudnoće.

(Telegraf.rs)