Poslednji stanovnici mesta koje je progutalo more: Uživali su u zvuku talasa, sada su ostali bez svega

Foto: Tanjug/AP

Ljudi su se preselili u El Boske tokom 1980. da pecaju. Krenuvši u Meksički zaliv u troje i po četvoro, ribari su se vratili sa kantama tarpona i dugim, prošaranim snukom. Bilo je više nego dovoljno da nahrane, i izgrade zajednicu - tri škole, mala crkva i teren za košarku na pesku.

A onda su klimatske promene okrenule more protiv grada.

Preporučujemo

Poplave izazvane nekim od najbržih porasta nivoa mora na svetu i sve brutalnijim zimskim olujama gotovo su uništile El Boske, ostavljajući gomilu betona i uništene puteve gde su kuće nekada stajale u nizu. Primorani da napuste kuće koje su napravili, lokalci čekaju na pomoć vlade i žive u iznajmljenim stanovima koje jedva mogu da priušte.

Klimatski samit UN poznat kao COP28 najzad je pristao ovog meseca na višemilionski fond kako bi pomogao zemljama u razvoju da se nose sa globalnim zagrevanjem. Međutim, to će stići prekasno za ljude El Boska, uhvaćenog između ekonomski vitalne meksičke nacionalne naftne kompanije i ekološke opasnosti koju podstiče.

Zarđali znak na ulazu u grad kaže da je više od 700 ljudi živelo u El Boskeu pre dve godine. Sada ih jedva ima desetak. Između tih brojeva leže relikvije izgubljene zajednice. U staroj, betonskoj ribarskoj zadruzi, jednoj od retkih preostalih čvrstih zgrada, ogromni frižideri nalik na trezor postali su improvizovane jedinice za skladištenje stvari - slika, nameštaja, DVD-a Ginisove knjige rekorda 3 - koje su porodice ostavile za sobom.

Gvadalupe Kobos je jedna od nekoliko ljudi koji i dalje žive u El Boskeu. Dijabetičarka ima improvizovani frižider za svoj insulin nakon što svaka poplava dovodi do nestanka struje. Odnos stanovnika sa morem je "kao toksični brak", rekla je Kobos, gledajući u talase.

"Volim te kada sam srećan, zar ne? A kada sam ljut uzeću ti sve što sam ti dao", rekla je ona.

Do osam miliona Meksikanaca biće raseljeno zbog poplava, suša, oluja i klizišta izazvanih klimatskim promenama u naredne tri decenije, prema Savetu za migracije gradonačelnika, koaliciji koja istražuje meksičke unutrašnje migracije.

Zajedno sa brzim porastom nivoa vode, zimske oluje zvane "nortes" pojele su više od 500 metara u unutrašnjosti od 2005. godine, kaže Lilija Gama, profesor ekologije i istraživač priobalne ranjivosti na Državnom univerzitetu Tabasko Huarez.

"Ranije, ako dođe norte, trajala je jedan ili dva dana. Plima bi nadošla, malo bi se podigla i nestala bi", rekla je Gama.

Sada zimske oluje traju nekoliko dana, zarobljavajući nekoliko preostalih meštana El Boskea u njihovim kućama ukoliko se ne evakuišu dovoljno ranije. Klima koja se zagreva izaziva češće oluje dok udara u ultra-hladni polarni vazduh, a onda oluje traju duže - podstaknute toplijim vazduhom, koji može zadržati više vlage.

Lokalni naučnici kažu da bi još jedna snažna oluja mogla zauvek da uništi El Boske. Preseljenje, usporeno birokratijom i nedostatkom resursa, i dalje je mesecima udaljeno.

Dok sunce zalazi nad plažom, Kobos, poznata kao Donja Lupe komšijama, pokazala je na desetak malih, narandžastih zvezda na liniji horizonta - naftne platforme koje sagorevaju gas koje nisu uspeli da zarobe.

"Tamo je novac, ali ne za nas", rekla je ona.

Kada je El Boske nastao, državna naftna kompanija Pemek krenula je u istraživanje u Zalivu - utrostručila je proizvodnju sirove nafte i pretvorila Meksiko u velikog međunarodnog izvoznika.

Dok međunarodna zajednica traži od zemalja da smanje upotrebu fosilnih goriva, jedinog vodećeg uzroka klimatskih promena, Meksiko sledeće godine planira da otvori novu rafineriju u svojoj najvećoj državi koja proizvodi naftu, samo 80 kilometara zapadno od El Boskea.

Novi mora Meksičkog zaliva već raste tri puta brže od globalnog proseka, prema podacija studije iz marta.

Oštra razlika je delimično uzrokovana promenom obrazaca cirkulacije u Atlantiku kako se okean zagreva i širi.

Ubrzanje je takođe ojačalo ogromne obalne oluje poput uragana Sendi i Katrine, rekli su istraživači, i udvostručilo evidenciju velikih poplava od Zaliva do Floride.

"U 10 godina pre ubrzanja, možda ste imali period prilično sporog porasta nivoa mora. Dakle, ljudi su možda stekli osećaj sigurnosti duž obale, a onda je došlo do ubrzanja. I stvari se veoma brzo menjaju", rekao je vodeći naučnik Sonke Dangendorf.

Kada se Eglisa Arijas, baka dva unuka, sama preselila u El Boske, bila je uzbuđena što će prvi put imati svoju baštu i retko kad joj je more pravilo problem. Njena kuća je poplavljena u oluju 3. novembra i ona je iznajmila stan na kopnu.

"Sve mi nedostaje, zvuk mora", rekla je ona.

Oblasti obale poznate kao Smaragdna obala u državi Verakruz su pogođene olujama, poplavljene i padaju u more, a četvrtina susedne države

Tabasko biće potopljena do 2050. godine, prema jednoj studiji.

Kada je porodica Ćolo pobegla iz svog doma 21. novembra, otišla je usred noći, sa 10 dece pod ceradom zbog kiše. Sada vežbaju matematiku na aplikaciji. U osnovnoj školi krinje su na podu sa mokrim stranicama, a u predškolskoj ustanovi, abeceda se jedva drži na zidu.

Kada je AP posetio El Boske krajem novembra, umerena oluja je poplavila jedan put do zajednice, tako da je bio dostupan samo pešice ili motorom.

Istog dana, sklonište je zatvoreno, očigledno trajno.

U međuvremenu, nove kuće neće biti spremne pre jeseni 2024, prema Raulu Garsiji, šefu odeljenja za urbani razvoj Tabaska, koji je dodao da "bi voleo da to možemo brže da uradimo".

Zastupnici, kao i sam Garsija, rekli su da je proces suviše spor i da su Meksiku potrebni novi zakoni da bi presekao birokratiju i brzo učinio novac dostupnim žrtvama klimatskih promena. Meksiko ima fond za klimatsku adaptaciju, ali će za 2024. najveći deo biti utrošen na projekat vozova koji je već naveliko kritikovan zbog uništavanja delova džungle Jukatana.

Umesto toga, predsednik Andres Manuel Lopez Obrador, rođen samo nekoliko sati u unutrašnjosti zemlje, učinio je razvoj nafte ključnim delom svoje nacionalističke platforme. To bi se moglo promeniti ako se ankete pokažu tačnim i bivša gradonačelnica Meksiko Sitija i uspešna naučnica Klaudija Šejnbaum bude izabrana za predsednika sledeće godine. Uprkos tome što je štićenik Lopeza Obradora, ona se obavezuje da će posvetiti Meksiko održivosti, obećanju koje je hitnije nego ikad.

Otkako je pobegla od kuće 3. novembra, Arijas provodi vreme sa rođacima, pomaže komšijama oko sudova ili pravi torte sa njima. To joj skreće misli od kupovine hrane i plaćanja kirije.

Međutim, najteža su joj sećanja na El Boske i njen dom pored talasa.

Kada je nadošla poplava, ona je zamolila more da joj da dovoljno vremena da pokupi svoje stvari. I dobila ga je.

"Kada sam otišla odande, rekla sam zbogom moru. Zahvalila sam mu na vremenu koje je bio uz mene", rekla je ona.

(Telegraf.rs)