Umro jedan od najčuvenijih oficira KGB

Foto: Tanjug/AP

Jevgenij Pervencev, jedan od najčuvenijih oficira KGB-a preminuo je u četvrtak u Moskvi, u 98. godini, javljaju ruski mediji.

Jevgenij Ivanovič Pervencev rođen je 22. juna 1926. u selu Ermakovo, u lenjingradskoj provinciji.

Imao je visoko obrazovanje, čin general-majora, bio je veteran vojne službe i počasni oficir bezbednosti.

Direktno je učestvovao u odbrani Lenjingrada. U sastavu razaračkog bataljona Lenjingradskog fronta učestvovao je u likvidaciji nemačkih izviđačko-diverzantskih grupa.

Nakon demobilizacije, bio je na komsomolskom radu u Izmailskoj oblasti.

Godine 1950. angažovan je u organima državne bezbednosti. Služio je u zapadnim regionima Ukrajine, gde je učestvovao u likvidaciji ukrajinskog nacionalističkog podzemlja.

Od 1951. radio je u Moskvi, u Centralnoj kancelariji MGB-KGB SSSR-a na raznim operativnim i rukovodećim pozicijama. Od 1964. do 1970. bio je predsednik KGB-a pri Savetu ministara Jakutske Autonomne Sovjetske Socijalističke Republike.

Godine 1964. i 1967. biran je za poslanika Vrhovnog saveta Jakutske Autonomne Sovjetske Socijalističke Republike i bio je član biroa Jakutskog oblasnog komiteta KPSS.

U periodu 1970-1975 radio je na visokim položajima u kontraobaveštajnim jedinicama KGB SSSR-a.

U periodu od 1975. do 1985. bio je predsednik KGB-a Tadžikistana.

Tokom ovih godina, Republički komitet je uspešno obavljao zadatke identifikovanja i suzbijanja neprijateljskih aktivnosti stranih obaveštajnih službi i stranih ideoloških centara, navode ruski mediji. Osoblje je aktivno učestvovalo u pružanju međunarodne pomoći Demokratskoj Republici Avganistan.

Tokom rada u Tadžikistanu, dva puta je biran za poslanika Vrhovnog sovjeta SSSR-a i člana Biroa Centralnog komiteta Komunističke partije Tadžikistana, delegata KSV i KSVI kongresa KPSS. Dobitnik je zvanja zaslužnog radnika kulture Tadžikistana.

Potom je poslat na rukovodeći rad u spoljno-ekonomskim odeljenjima Državnog komiteta za ekonomsku saradnju SSSR-a i Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom SSSR-a. Tokom godina išao je na službena putovanja u inostranstvo u SAD, evropske, skandinavske i bliskoistočne zemlje.

Za života dobio je sledeće nagrade - Orden Oktobarske revolucije, Orden Crvenog barjaka, dva Ordena Crvene zastave rada, 36 medalja - Za pobedu nad Nemačkom u Velikom otadžbinskom ratu, Za odbranu Lenjingrada, Za izvrsnost u zaštiti državne granice, Za vojnu saradnju i 5 stranih država, kao i nagrade Republike Saha (Jakutija).

(Telegraf.rs)