Šta svet može da očekuje u 2024. godini: Koji ratovi će se nastaviti i koje bure baruta bi moglo da eksplodira

Godina za nama je, po pitanju ratova, bila veoma krvava. Ne samo zbog rata između Ukrajine i Rusije, Nagorno Karabaha, krvavih sukoba na Bliskom istoku... Ponovo vri u Africi, a deluje kao da se otvara i novo žarište u Južnoj Americi između Venecuele i Gvajane...

Tim povodom popričali smo sa dr Marinom Miron, naučnim saradnikom u Centru za vojnu etiku Odeljenja za studije odbrane na Kraljevskom koledžu u Londonu (KCME). Njena trenutna uloga je da pruži obrazovanje o vojnoj etici u kolumbijskim oružanim snagama, a njena istraživačka interesovanja obuhvataju vojna etička i vojnomedicinska etička pitanja, kao i vojnu strategiju i razornu vojnu tehnologiju.

"Ja sam članica organizacije koja se zove Međunarodno udruženje za vojnu etiku u Evropi, mnogo sarađujemo i sa ljudima iz Srbije, koji su naši članovi. Imali smo nedavno sastanak u Beogradu, koji je predivan grad. Ti naši članovi priredili su nam sjajnu dobrodošlicu“, rekla je na početku za Telegraf.rs dr Marina Miron, s kojom smo "pročešljali" 2023. godinu, ali i pokušali da dokučimo gde će se u 2024. ratovati, odnosno koja trenutna žarišta će i dalje biti aktuelna i koja nova bi mogla da se otvore.

Logično, kao prvo pitanje sam po sebi nametnuo se rat u Ukrajini.

• Kako vidite situaciju na tom ratištu? Hoće li doći do prestanka neprijateljstava i barem nekog oblika mira? Ili tom ratu još nema kraja?

Što se Ukrajine tiče, mislim da će taj rat još trajati. Ne znam kojim intenzitetom, ali moramo da budemo realni, Ukrajina je sada u veoma osetljivoj situaciji pošto zapadna pomoć trenutno "visi u vazduhu" i mislim da Rusima to odgovara pošto se iščekuju izbori u SAD, ali i predsednički izbori širom sveta. Dvoje od tih izbora će biti kritični. Drugi kritični po Ukrajinu, posle onih u SAD, su izbori u Rusiji, ali mislim da je veoma očigledno da će Vladimir Putin pobediti, tako da ne vidim kako će se Rusija i njena politika promeniti.

Štaviše, mislim da će posle izbora biti nova mobilizacija u Rusiji jer im više ruke neće biti vezane u smislu da će posle izbora moći da intenziviraju kampanju, pošto im je ideja demilitarizacija Ukrajine, a u isto vreme pokušavaju i da im unište što je više moguće tehnologije. I svi vidimo kako govore da se ovde više ne radi o Ukrajini, pošto pričaju da je ovo proksi rat sa NATO. Zato mislim da će se rat u Ukrajini nastaviti, jer će se Ukrajinci truditi da se bore do poslednjeg daha kako bi isterali Ruse, ili ih barem zaustavili.

Ako predsednik Volodimir Zelenski ostane na vlasti, učiniće sve da ukrajinska vojska ne odustane. To je veoma teška situacija, naročito po Zelenskog i generala Valerija Zalužnjeg (glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga, op.aut.). Ukrajina će i dalje pokušavati da pruža otpor, čak i ako ne dobije sve ono što joj je Zapad obećao. Mislim da oni zapravo i nemaju izbora, da moraju da se bore do poslednjeg daha kako bi se oduprli Rusiji. Možda će se intenzitet borbi smanjiti pre neophodne nove mobilizacije u Ukrajini. Obe strane imaju problem sa ljudstvom i moraće da se potrude da sačuvaju ljude, odnosno da smanje gubitke. Tehnologija je tamo, ali ako nemate nikoga ko bi njom upravljao i koristio je, onda ne možete da nastavite rat. Ako i Zelenski i Putin ostanu na vlasti, ne vidim kako njih dvojica mogu da pregovaraju i sklope neki dogovor.“

• Na Bliskom istoku je takođe ponovo "puklo" napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra i masakrom koji je počinjen. Usledila je izraelska kontra kojoj se za sada ne vidi kraj, a za koju su oni odmah rekli da će trajati od uništenja Hamasa. Da li se plašite da bi ovaj rat mogao da se prelije na susedne zemlje, pa i šire?

Da, ovaj najnoviji rat je počeo napadom Hamasa na Izrael, pa je Izrael uzvratio udarom na Pojas Gaze, a onda se uključio i Hezbolah koji iz Libana gađa sever Izraela, a Izrael uzvraća napadima po Libanu. Takođe imamo i Hute, koji iz Jemena napadaju brodove u Crvenom moru koji imaju veze s Izraelom. To je bure baruta koje čeka da eksplodira, zbog čega je realna opasnost da se taj rat prelije i na druge zemlje. Zbog toga verujem da će međunarodna zajednica i arapske zemlje učiniti sve što je u njihovoj moći da se to ne dogodi. Ali ako do toga ipak dođe, preliće se na Jemen, Liban, Siriju, sigurno i na Saudijsku Arabiju, Egipat... na sve zemlje koje se graniče s Izraelom. I trenutno nije opasna situacija samo u Gazi, već očigledno i na Zapadnoj obali.

S jedne strane, mislim da zaista postoji opasnost da se ovaj rat proširi, ali sa druge ne znam koliko je to realno jer, ponavljam, sve snage će biti koncentrisane na smirivanje i okončanje ovog sukoba. Takođe će i Rusija i Turska učiniti sve da ovo ne eskalira, jer to nikome ne odgovara. I Rusija i Turska se bore da dobiju ulogu mirotvorca na Bliskom istoku, kao i SAD i Velika Britanija. Rusija ima uticaj na Iran i Ibrahima Raisija (predsednik Islamske Republike Iran, op.aut.), a on nije spreman da žrtvuje Hezbolah. Veoma jednostavno. Mislim da će Rusija pokušati da uđe u taj mirovni proces sa Katarom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskom Arabijom. Da, ponavljam, postoji opasnost od prelivanja rata, ali mislim da će biti učinjeni najveći mogući napori da do toga ipak ne dođe.

S druge strane, smatram da će se rat u Gazi nastaviti, i to još dosta dugo, s obzirom na ciljeve Izraela, ali i to da nisu spremni na bilo kakve ustupke po tom pitanju, čak ni pod pritiskom SAD i uz gubitak međunarodne podrške."

• A šta je s Iranom? Da li možda tamošnje vlasti čekaju do dođu do nuklearnog oružja, pa da onda krenu u rat, ili je ovo s njihove strane neka vrsta igre?

"Mislim da je više igra, da se neće realno uplesti u takav sukob. Dugoročan cilj Irana je dominacija Bliskim istokom. Ulazak u bilo kakav konflikt ne bi bio mudar po njih. Mislim da, kao u slučaju jemenskih Huta koje koriste, pokušavaju da se bave proksi ratom, odnosno preko posrednika, a da se oni sami ne upliću direktno, te da, štaviše, i ne žele da ulaze u otvoren rat.

Iran naoružava Hezbolah i snage u Siriji koje su im bliske, ali mislim da je Teheran naučio lekciju još iz rata s Irakom (trajao od 1980. do 1988. godine, završen "nerešeno" nakon usvajanja rezolucije UN 598 kojom je dogovoren prekid neprijateljstava, op.aut.). Ako bi došlo do nečeg sličnog, sigurno bi SAD podržale svakoga ko bi zaratio s Iranom. To nije konfrontacija koju Iran traži i čak i ako bi došli do nuklearnog oružja, ne bi ga smeli upotrebiti.

• Kada razgovaramo o tom delu sveta, Aziji, tu je i Mjanmar. Izleda kao da tamošnja vojska gubi u građanskom ratu?

Da, ali mislim da će tamo ostati žarište. Tamo primirja ne funkcionišu. Ako pogledate taj deo sveta, Šri Lanku, i tamo je bila slična situacija, međunarodna zajednica je forsirala prekide vatre koji su trajali po nekoliko meseci, pa su se sukobi nastavljali. Mislim da će se nastaviti sukobi ovim intenzitetom, jer vojna pobeda ne mora da garantuje mir. To je nešto što je često potcenjeno. Setite se samo Vijetnama – SAD su pobedile u gotovo svim bitkama, a izgubile su rat. Slično može da se desi i u Gazi, pošto je tamo vojna pobeda nadohvat ruke, ali to neće obavezno garantovati mir i stabilnost, moraće da bude učinjeno mnogo političkih manevara kako bi se došlo do toga. Videli smo i neuspeh u Avganistanu, gde je više od 20 godina utrošeno na bukvalno ništa.

• Sledeći deo sveta u kom se 2023. ratovalo je Afrika, ne samo zbog građanskog rata u Sudanu, već i drugih zemalja koje su postale potencijalna žarišta. Izgleda kao u pozadini odigrala velika bitka u kojoj se Rusija trudi da istera Francusku sa Crnog kontinenta, i to svim sredstvima. Da li mislite da će tamo biti novih ratova zbog tog sukoba Rusije i Francuske?

Mislim da Rusija zapravo postiže određene uspehe po tom pitanju. Rusija tamo ima Grupu Vagner i druge trupe. Ko god misli da Vagner više ne postoji ili nije jak veoma greši. Vagner u Africi vodi Dimitrij Sitji. On takođe vodi i informativnu kampanju u Africi, da bi osigurao da Francuzi, i generalno Evropljani, budu isterani. Pogledajte samo Niger, Mali... Mislim da su taj posao odradili veoma dobro igrajući na kartu viktimizacije Afrikanaca i postokolonijalizma. Govore im stvari tipa 'Sovjetski Savez nikada nikoga ovde nije napadao, a oni vas sada ponovo koloniziraju', u šta narodi tamo veruju i vojne hunte zbog toga dolaze na vlast, a tamo pride operišu i Vagnerove trupe koje im daju podršku.

U Sudanu je trenutno veoma krhko primirje, ali ne verujem da će ponovo doći do sukoba visokog intenziteta, pošto će se Rusi potruditi da u toj zemlji potraje mir, sve dok evropske zemlje ne pokušaju nešto. Kinezi takođe kontrolišu deo Afrike kroz 'Inicijativu pojas i put', utičući na politiku zemalja kao što su Eritreja i druge. Brojni afrički lideri su letos bili u Rusiji, na samitu u Sankt Petersburgu, gde su se dogovarali kako će dobiti žito iz Rusije. Mislim da Rusija radi na tome da ostvari kontrolu drugačiju od kolonijalnog perioda. Mislim da ćemo u Africi možda videti više stabilnosti, ali ne isključujem izbijanje iznenadnih nasilja, kao na primer u Nigeru.

• Najnovija vrela tačka pojavila se u Južnoj Americi – odnosno između Venecuele i Gvajane. Videli smo pomeranje brazilskih trupa ka granici, a obično se ne završi dobro kada do toga dođe. Šta mislite o toj situaciji?

Iako postoji mogućost od izbijanja neprijateljstava, mislim da Maduro (Nikolas, predsednik Venecuele, op.aut.) nije spreman na to. Taj kontinent ima dugu istoriju nasilja, ali prvenstveno gerilskih sukoba i narko-ratova. U Kolumbiji je dugo delovao FARK, ali i narko-karteli, koji deluju i u Brazilu. Ipak, ne verujem da će doći do nasilja velikog formata. Naravno, videćemo šta će se desiti, ali mislim da i oni razumeju, Venecuela i Gvajana, a naročito Maduro, da su takoreći pred vratima SAD. Šta god da se desi, Sjedinjene Države bi tamo intervenisale. To je njihovo dvorište, da se tako izrazim. Ovo me malo podseća na Zalivski rat, u smislu da kada je Sadam Husein izvršio invaziju na Kuvajt SAD su intervenisale. Zato bismo i u ovom slučaju mogli da vidimo potencijalno sličan scenario, ukoliko bi Venecuela napala Gvajanu.

• Vidite li u 2024, još neki potencijalno veliki konflikt, osim ovih koje smo pomenuli?

Imamo situaciju u Siriji, gde je intenzitet borbi opao, ali kriza i dalje traje. Imamo i nestabilnost u Iraku, to su potencijalne vrele tačke na kojima bi konflikti mogli da se obnove. Takođe i Nagorno Karabah, koji je i dalje nestabilan.

Ali, postoji još jedna tačka, o kojoj se veoma malo priča, a to je daleki sever. Rusi i Kinezi žele da naprave 'severnu rutu'. Ono što ja vidim je takmičenje u arktičkom regionu. Rusi tamo već neko vreme održavaju vojne vežbe u ekstremno hladnim vremenskim uslovima. Rusi smatraju da bi oni trebalo da kontrolišu taj region, ali su i druge zemlje veoma zainteresovane iz ekonomskih razloga, kao na primer SAD, Norveška, možda donekle i Kanada, ali i Kina... Činjenica da Rusija i Kina sada imaju zajedničkog neprijatelja možda će dovesti do njihove saradnje na Arktiku, kako bi osigurali da SAD i evropske zemlje nemaju nikakvu kontrolu u tom regionu. Mislim da neće biti vojne konfrontacije, ali da će fokus biti veoma usmeren na taj region.

• A Tajvan? Hoće li Kina napasti? Tamo već dugo traju tenzije koje povremeno idu veoma visoko...

Što se Tajvana tiče, mislim da neće biti vojne konfrontacije, odnosno rata. Narodna Republika Kina je počela da sarađuje s opozicionim političarima na Tajvanu kako bi ga u etapama inkorporirala pod svoje okrilje. Mislim da Kina, realno, ne želi nikakve vojne akcije. Kinezi nisu poznati kao ratnička nacija. Oni imaju ogromnu armiju, ali nisu vodili nikakve velike sukobe još od svog civilnog rata (trajao od 1927. do 1950. godine - s pauzom od 1936. do 1945. kada je Japan okupirao velike delove Kine - između Komunističke partije Kine pod vođstvom Mao Cedunga i Kuomintanga koji na čijem je čelu bio Čang Kaj Šek, a okončan je povlačenjem Šeka i njegovih trupa na Tajvan, gde su uspostavili sopstvenu vladu pod nazivom Republika Kina, kako se i danas zvanično zove ta nepriznata država, op.aut.). Zato mislim da kineske trupe nemaju borbeno iskustvo i da neće krenuti na Tajvan.

(Telegraf.rs)