Rusiji i Ukrajini ponestaje municije, ali jedna od ove dve države ima značajnu prednost

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock/Tanjug/Ap

Iako Rusija ima znatno veću vatrenu moć, njeena invazija na Ukrajinu nije išla po planu.

Ukrajina nije članica NATO-a, ali je nakon izbijanja rata Zapad odgovorio na apel ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i u rekordnom roku su poslali veću količinu oružja i municije.

Preporučujemo

Međutim, dve godine kasnije zbog sukoba obema zaraćenim stranama nedostaje municija.

S obzirom na to da u prvoj godini rata Kijev uspeo da oslobodi 12.000 kvadratnih kilometara u regionu okupiranog Harkova, Zapadni saveznici su odlučili da obezbede veću količinu oružja i podrže prolećnu kontraofanzivu Zelenskog. Ali posle nekoliko meseci intenzivnih borbi, linije fronta se nisu značajno pomerile, a obema stranama je bilo potrebno više naoružanja da bi pobedile.

Ni Kijev ni Moskva nemaju dovoljno zaliha da bi odgovorili na zahteve intenzivnog tempa ratovanja, smatraju stručnjaci.

Rusija je pre rata bila jedna od vodećih vojnih sila i analitičari pretpostavljaju da su na početku invazije imali nekoliko miliona komada artiljerijskih granata, međutim, sumnja se da su i ove zalihe sada na izdisaju.

Kijev zavisi od pomoći Zapada

Kijev na početku rata nije mogao da parira ruskim zalihama, međutim, pomoć Zapada koja se sastojala od visokotehnološkog oružja, omogućila je ukrajinskim vojnicima da preciznije napadaju neprijateljske položaje.

Međutim, to naoružanje dolazi iz već postojećih zaliha i nijedna država nema taj luksuz da drži više oružja nego što joj je potrebno. Zato je svako oružje donirano Ukrajini rizik po nacionalnu bezbednost.

Donirajući starije zalihe oružja, Zapad je procenio da su troškovi i rizik po njihovu bezbednost za sada u granicama normale, ali je snabdevanje Kijeva ograničeno.

Moskva se okrenula Severnoj Koreji i Iranu

Kako bi rešila nedostatak municije, Rusija se okrenula Severnoj Koreji koja im je isporučila balističke projektile i milion artiljerijskih granata, a verovatno će u narednom periodu biti novih narudžbina.

Iran je takođe isporučivao dronove i rakete Moskvi, međutim, iako nisu dovoljno precizne kao one koje proizvodi Zapad, činjenica je da su lakše dostupne Kremlju.

Foto: Handout / AFP / Profimedia

Rusija takođe ima jaku industriju koja se finansira velikim prihodima od nafte što joj omogućava da se brzo naoružava, piše Sky news.

Nasuprot tome, Ukrajina ima relativno mladu industriju koja je veoma ranjiva na ruske raketne napade. Potrebni su meseci da se izgrade proizvodni kapaciteti i samo jedan udar da je uništi.

Kijev se ipak nada da će uspeti da proizvede milion bespilotnih letelica do kraja ove godine, ali to ne može da parira kapacitetima ili sposobnostima ruske odbrambene industrije. Ukrajina takođe nema oružje koje bi moglo da ugrozi rusku industrijsku bazu.

Gde je sada Ukrajina?

Ako sve navedeno uzmemo u obzir, jasno je da bez značajne zapadne vojne podrške, Ukrajina rizikuje da se Rusija ponovo naoruža. Jasno je i da zalihe Zapada ne mogu da zadovolje sve potrebe Kijeva.

Ipak, Zapad ima znatno veći kapacitet da mobiliše svoju vojnu industriju, ukoliko se odluče na takav korak.

Ranije prošle godine, Zapad je obećao Ukrajini da će obezbediti milion metaka koje bi trebalo da isporuči do marta 2024.godine. Činjenica je da Zapad ima kapacitete da ovo ispuni, ali je malo verovatno da će to učiniti do kraja roka.

Zapadna podrška Ukrajini je i dalje snažna. Ali, specijalno oružje koje šalju Ukrajini je vrlo skupo i može da se nabavi u manjim količinama, a tehnologija brzo zastareva.

Zelenski od početka rata govori da se protiv Rusije bori u ime Zapada, ali je činjenica da ne mogu da pobede bez vojne i finansijske pomoći Zapada.

Iako Putin u bliskoj budućnosti nije pretnja za Evropu van ukrajinskih granica, ukoliko pobedi Kijev, to će imati dugoročne posledice na ceo svet.

(Telegraf.rs)