Mama i ćerka iz Srbije danima zarobljene zbog uragana Belal: Zaključali su nas u hotel, nismo mogli da izađemo

Foto: Tanjug/AP

Dve državljanke Srbije zatekle su se na ostrvu u Indijskom okeanu u trenutku kada ga je pogodio uragan. Dok čekaju da se evakuišu s ostrva, svoje utiske o tom doživljaju prenele su saradniku portala RTS-a i osnivaču Udruženja "Adligat.

Nataša Đukić, svetska putnica iz Kragujevca koja živi na Kritu, umesto turističkog razgledanja rajskog ostrva našla se sa ćerkom usred vanrednog stanja koje podrazumeva i zabranu da se 36 sati izlazi iz bezbednih građevina. Internet i elektronske veze na ostrvu su poremećene, a zasad je jedna osoba poginula.

"Danas je u podne prestao da važi crveni alarm. U 12.05 kao da je sve stanovništvo izašlo na ulicu. Prodavnice i benzinske pumpe još nisu radile, a svuda su se formirali kilometarski redovi. To nas je iznenadilo", rekla je Nataša Đukić za RTS.

Hoteli su tako građeni da nemaju stakla na otvorenom, nego je uvek između neka vrsta zida. Svakih nekoliko godina slična oluja prođe blizu Reiniona, a u proseku na svakih desetak godina prođe preko samog ostrva.

"Zaključali su nas u hotel i nismo mogli da izađemo. Međutim, na televiziji smo videli da je i na ulicama bilo ljudi koji su u tome pronalazili uzbuđenje i želeli da gledaju okean tokom oluje. Najviše ljudi je upravo tako povređeno, kada ih je zahvatio veliki olujni talas, iako nisu bili na samoj obali", dodaje.

Aerodrom je ostao zatvoren još šest sati po ukidanju crvenog alarma, kada je otvoren za hitne letove. Let koji je srpska porodica danas imala sa Reiniona, otkazan je.

"Reinion je zvanično deo Francuske i, samim tim, i Evropske unije, ali su prekršili mnoga pravila i zakone u vezi sa međunarodnim transportom. Niko nam se nije obratio, mi smo pokušavali da dođemo do predstavnika avio-kompanija, vlasti, bilo koga – nikakvu informaciju ne možemo da dobijemo, osim da je aerodrom u Mauricijusu, gde je trebalo da letimo, poplavljen. Na stotine ljude okupilo se oko ulaza u aerodrom. Ne znamo kada ćemo, i kako, odavde otići. Po evropskim propisima morali bi da nam obezbede smeštaj i osnovne potrepštine, a ne mi da se sami snalazimo", govori u dahu Nataša Đukić, dodajući da su duž puteva počupani električni vodovi i da se svuda vidi na stotine polomljenih stabala.

Većina puteva je bila zatvorena sve do danas, a polomljena stabla se još svuda mogu videti. Ulice su prekrivene klizavim lišćem što vožnju čini naročito opasnom.

"Svuda su ekipe sa posebnim usisivačima koje to skupljaju. Veoma su organizovani, odmah su svi počeli da čiste, da pakuju pobacane stvari, lišće, drveće, već posle nekoliko sati veći deo je uklonjen", kaže Nataša.

Ističe da je danas uspela da se prošeta i izađe na obalu.

"Bilo mi je veoma teško da vidim na hiljade gnezda oborenih na zemlju. Veoma volim životinje i ta scena me je pogodila", kaže Nataša, ističući da ovakva prirodna nepogoda ostavlja strašne posledice u životinjskom i biljnom svetu kojem su potrebne decenije da se oporavi.

(Telegraf.rs/Viktor Lazić)