Hoće li Evropa sama Putinu morati da pokaže zube? Od jednog scenarija strahuju svi EU zvaničnici

Foto-kolaž: Tanjug/AP, Shutterstock

Najveći bezbednosni izazov za Evropu od Hladnog rata - jezivi izgledi da je potrebno finansirati i naoružavati Ukrajinu bez podrške SAD - otkriće političke linije rascepa na komemoraciji u ponedeljak koja je trebalo da simbolizuje solidarnost EU.

Francuski predsednik Emanuel Makron biće među evropskim liderima koji će stići u Berlin da 22. januara odaju počast Volfgangu Šojbleu, državniku koji je kod kuće veoma poštovan zbog ključne uloge koju je odigrao u ponovnom ujedinjenju svoje zemlje nakon pada Berlinskog zida i pretvaranju Nemačke u moćnu centralu u srcu evropskog projekta.

Preporučujemo

Nemački kancelar Olaf Šolc će, međutim, možda sledeće nedelje imati daleko oštrije poruke za Makrona od uobičajenih hvalospeva francusko-nemačkoj saradnji.

Berlin je sve više frustriran činjenicom da Francuska govori o dobroj igri Evrope kada bude sama, ali nije uspešna kada je u pitanju pružanje vojne pomoći zemlji kandidatu za EU ​​koja se bori za život.

Foto: Tanjug/AP

Pomoć Ukrajini biće tema razgovora kada se dva lidera sastanu u ponedeljak, rekao je zvaničnik blizak nemačkom kancelaru, a taj sastanak dolazi baš u trenutku kada Šolc javno iznosi svoje pritužbe na slab nivo vojne pomoći koju druge zemlje EU pružaju.

Ubedljiva pobeda Donalda Trampa u Ajovi ranije ove nedelje samo je povećala ulog, čineći previše kredibilnim da će Evropa biti ostavljena sama da krene protiv Rusije ako on na kraju ponovo preuzme Belu kuću.

Suočen sa tom opasnošću, iza svih osmeha i rukovanja koji se očekuju na ceremoniji Bundestaga, Šolc će vršiti pritisak na lidere EU da se pojačaju i daju veći doprinos kako bi se pobedio ruski predsednik Vladimir Putin.

Šolc traži da druge zemlje EU nabroje oružje koje šalju na front, u nešto što liči na pokušaj da imenuje i osramoti svoje kolege pred samit Evropskog saveta 1. februara, na kojem će pokrenuti temu sumornih vojnih obaveza Evrope, prenosi Politico.

Nemačka je druga posle SAD u pružanju vojne pomoći Ukrajini, obezbedivši 17,1 milijardu evra pomoći do oktobra prošle godine, prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju Kil.

Francuska je, u poređenju sa tim, dala samo 0,5 milijardi evra, Italija 0,7 milijardi evra, a Španija 0,3 milijarde evra.

Kao i uvek, Makron je brzo odgovorio na rezultat iz Ajove svojom tradicionalnom retorikom o tome da Evropa ide sama - "strateška autonomija", kako je on to nazvao.

"To pokazuje da Evropa mora da bude lucidna u vezi sa SAD. Zato nam je potrebna jača Evropa, koja može da se zaštiti i koja ne zavisi od drugih", rekao je Makron novinarima dan nakon glasanja.

Možda svestan rastuće frustracije zbog toga što Pariz ne podržava taj razgovor akcijom, Makron je najavio isporuku 40 raketa dugog dometa SCALP-EG i "nekoliko stotina" bombi Ukrajini u narednim nedeljama.

U prvim danima invazije Moskve na Ukrajinu, američka vojna pomoć u kombinaciji sa ukrajinskom odlučnošću je odbila ruski napad.

S druge strane, Nemačka se smatrala nepokolebljivom i nevoljnom, nesposobnom ili nespremnom da Ukrajini da oružje koje joj je potrebno za odbranu; bio je potreban ogroman međunarodni pritisak, na primer, da se Šolc natera da odobri isporuku nemačkih tenkova Leopard 2 Ukrajini.

S vremena na vreme, nemački zvaničnici su govorili da ne žele da pošalju teško oružje dok to ne učine Amerikanci. Taj luksuz čekanja na odobravanje Vašingtona verovatno će nestati ako Tramp pobedi.

Foto: Tanjug/AP

Dok brojevi isporuka oružja pokazuju da se dinamika sada menja, Nemačka nije uspela da poljulja svoju reputaciju nevoljne sile - činjenica koju visoki nemački zvaničnici priznaju da izaziva uznemirenost u privatnim diskusijama.

Zvaničnik blizak Šolcu, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da u Berlinu postoji razumevanje da se druge evropske nacije suočavaju sa ograničenjima - Francuska se nosi sa finansijskim ograničenjima, a Španija sa podelom unutar svoje koalicije. Ipak, Nemačka će nastaviti da vrši pritisak za dodatnu pomoć Ukrajini, rekao je zvaničnik.

"Isporuke naoružanja Ukrajini koje je do sada planirala većina zemalja članica EU svakako su premale. Potrebni su nam veći doprinosi", rekao je Šolc ranije ovog meseca.

U sedištu EU u Briselu takođe postoji pojačan osećaj da ulozi rastu i da Evropa više ne može da bude nevoljna za akciju.

U decembru je mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, Putinovom savezniku, dozvoljeno da spreči EU da pošalje preko potrebnih 50 milijardi evra spasa za uništenu ratnu ekonomiju Ukrajine.

U utorak, dan nakon kokusa u Ajovi, naizgled odlučna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je da će pronaći način da odobri sredstva tokom samita 1. februara, bez obzira na sve.

Rekavši da više voli jednoglasnu odluku svih 27 zemalja članica EU, ona je insistirala da je spremna da jednostavno isključi Mađarsku ako to bude potrebno.

"Spremni smo za dogovor do 26", rekla je ona za Euronews u Davosu.

Ali ključno pitanje koje postavljaju evropski zvaničnici jeste da li je Evropa sposobna da zameni američku čvrstu moć, posebno s obzirom na njen slab učinak u povećanju industrijske proizvodnje kako bi pokušala da zadovolji potrebe Ukrajine.

Foto: Shutterstock

Britanija i Francuska kažu da ulaze u bezbednosne sporazume sa Ukrajinom, ali je nejasno koliko to iznosi bez podrške SAD.

Fransoa Hajzbur, viši savetnik za Evropu u Međunarodnom institutu za strateške studije, rekao je za Politico da je odlazak SAD potencijalna istorijska prekretnica.

"Nespremni smo za ovu promenu kao što smo bili za kraj Hladnog rata 1989. godine. Ali to su bile dobre vesti. Ovo su loše vesti", rekao je on.

Hajzbur je tvrdio da je rangiranje Nemačke kao drugog najvećeg vojnog donatora iza SAD donekle pogrešno. Nemačka je, kako je rekao, zadržala veliki deo svojih hladnoratovskih zaliha i obezbedila Ukrajini mnogo starog oružja.

"Postoji stvarna razlika u tome što Francuzi i Britanci obezbeđuju oružje koje je strateški važno i korisno, dok Nemci to ne rade", rekao je on.

Nemačka je nastavila da odbija da pruži Ukrajini precizne rakete dugog dometa Taurus iz straha da bi mogle da budu iskorišćene za udar na rusku teritoriju.

U sredu su članovi nemačke konzervativne opozicije - koji su se zalagali da Šolcova tripartitna vladajuća koalicija pruži veću vojnu pomoć Ukrajini - podneli u parlamentu predlog kojim pozivaju vladu da isporuči rakete Taurus. Većina poslanika je odbacila predlog.

Norbert Retgen, nemački konzervativni poslanik koji se snažno zalagao za veću pomoć Ukrajini, zagovarao je isporuke Taurusa, prikazujući to kao egzistencijalnu bitku.

"Da li smo spremni da se zauzmemo za sebe i svoju bezbednost ili smo skloniji predaji? Ne postoji način da se pobegne", rekao je on za Politico.

Ako bi Evropa "izbegla ovaj izazov", dodao je, Putinov rat bi nam "bio sve bliže".

(Telegraf.rs)