Kako je telo izvučeno iz Dunava dovelo do jačanja krajnje desnice u Evropi?

Ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Beživotno telo izvučeno iz Dunava i glas iz groba možda vam zvuče kao elementi nekog horor filma, umesto kao objašnjenje za to šta se događa u Evropi danas. Međutim, da bi se razumelo izmučeno stanje politike kontinenta, trebalo bi krenuti od ovoga...

U oktobru je telo Kristijana Pilnaceka, jednog od najmoćnijih ljudi u austrijskom ministarstvu pravde, pronađeno kako pluta u reci nedaleko od Kremsa... Pilnacek je digao ruku na sebe nekoliko sati pošto su ga priveli jer je pod uticajem supstanci vozio auto-putem u pogrešnom smeru, piše Politico.

Preporučujemo

"Njegov život mu je oduzet", rekla je udovica, važan tužilac, tokom komemoracije u novembru, udarajući na političke elite u zemlji.

Pilnacek, drski državni službenik, kojeg su smatrali jednim od najboljih pravnih umova u zemlji, proveo je prethodne godine boreći se sa nizom navoda da je odavao privilegovane informacije svojim političkim prijateljima i štampi, te da je pokušao da poništi obimnu istragu o korupciji oko nabavke borbenih aviona.

Međutim, nakon njegove smrti, činilo se da ga nije griža savesti "gurnula preko ivice", već odbijanje da svoje principe podvrgne volji Austrijske narodne partije (OVP), bedema državnog političkog sistema koji je deo savezne vlade bez prekida od 1987. godine.

Mesec dana nakon što je njegovo telo pronađeno, pojavili su se tajni snimci Pilnačeka, na kojim se čuje kako su visokorangirani političari u redovima OVP-a (partiji bivšeg kancelara Sebasijana Kurca) na njega vršili pritisak da obustavi istragu o korupciji.

"Ministri OVP-a su došli kod mene čak i kada su pretresene kancelarije partije i pitali me zašto to ne prekinem", čuje se na snimku Pilnaček, društvenjak poznat po tome da voli da ogovara...

"Rekao sam im da ne mogu to da uradim, da neću to da uradim", rekao je.

Suočen sa sopstvenim pravnim problemima i osećajući se nepravedno optuženim, obratio se za pomoć tim istim političarima - samo da bi doživeo da bude odbijen "jer izbezumljeni državni službenik nije uspeo da zaustavi druge istrage", navodi Politico.

"Kada sam ih pitao da li mogu da urade nešto da me podrže, rekli su mi da 'nikad nisam stvarno bio uz njih'", čuje se kako Pilnaček govori na snimku, koji je nastao bez njegovog znanja u jednom restoranu u Beču, nekoliko meseci pre njegove smrti.

Foto: Franz Perc / Alamy / Alamy / Profimedia

Čak i za društvo koje je čeličano decenijama političkih skandala i korupcije, ova epizoda je bila zapanjujuća, što je izazvalo glasne pozive na obračun.

To je moralo da čeka. Za mnoge glasače u Austriji, najveći šok oko afera bio je taj kako je OVP reagovao na ova otkrića. Umesto da rasformiraju vladu i raspišu nove izbore, lideri partije desnog centra nastavila je sa napadima, optužujući svoje političke protivnike za intrige i da koriste "KGB metode" da podrivaju stranku.

"Nije prihvatljivo da se naša zemlja pretvori u državu cinkaroša“, upozorio je generalni sekretar OVP-a Kristijan Štoker.

To je, u stvari, bio ustupak njegovim protivnicima, posebno na krajnjoj desnici. U pokušaju da odvede Austrijance u zavereničku zečju rupu umesto da se izjasni, Štoker je pribegao veoma populističkoj taktici za koju je njegova stranka godinama insistirala da je ispod toga.

Uspon krajnje desnice

Dok se Evropa sprema za najvažniju izbornu godinu u novijoj istorjiji, kontinent je pred još jednom rundom istraga o razlozima uspona krajnje desnice i drugih snaga protiv establišmenta.

Postoji, naravno, niz faktora... U zavisnosti od partije i državu, oni se kreću od naglog porasta migracije do ogorčenosti zbog toga kako su partije establišmenta upravljale pandemijom, do podrške Evropske unije Ukrajini i zabrinutosti zbog sukoba Izraela i Hamasa.

Ipak, postoji još jedan faktor, o kojem se mnogo manje govori - niz korupcionaških skandala koji su  uzdrmali evropske političare poslednjih godina, otvarajući prostor za stranke krajnje desnice koje smatraju "sistem beznadežno pokvarenim" i projektovanim da naškode "normalnim ljudima".

I dok većina krajnje desničarskih partija ima svoje probleme sa korupcijom i ucenama, glasači su skloniji tome da im "opraštaju grehe", često jer smatraju da čitava politička klasa ne zaslužuje poverenje i privlače ih često radikalni (iako nerealni) recepti partija za rešavanje političkih problema.

Austrija - dom Slobodarske partije (FPO), koju je 50-ih godina prošlog veka osnovao biviš SS-ovac, spremna je da vidi najdramatičniji pomak udesno.

Afera Pilnaček predstavlja samo poslednji u nizu skandala koji su razotkrili sistemsku korupciju u vladajućoj OVP, podržavajući FPO, koji uživa udobno vođstvo u anketama više od godinu dana.

Sa izborima u Evropskom parlamentu u junu i parlamentarnim izborima koji se očekuju na jesen, rast krajnje desničarske partije mogla bi da ima impozantan udar na politiku Kontinenta. Austrija, kada se sagleda istorija i njena pozicija na mapi, često je služila kao poligon za političke pokrete. Ovde je, na primer, rođen i politički antisemitizam koji je inspirisao Adolfa Hitlera i cionistički pokret Teodora Hercla.

U poslednje vreme služila je kao "laboratorija" za antiimigrantsku krajnju desnicu koja će uz FPO najverovatnije zabeležiti jednu od najvećih pobeda do sada.

Lider partije Herbert Kikl, ideolog tvrdokorne desnice koji je obećao da će zaustaviti pridruživanje Ukrajine EU i sankcije koje je blok uveo Rusiji, mogao bi uskoro da sedi u Savetu zajedno sa mađarskim Viktorom Orbanom, koga je Kikl opisao kao uzor.

Herbert Kikl Foto: Profimedia/Alamy

Na ogromnom skupu u Gracu prošlog vikenda Kikl je pozvao na "otadžbinu EU", obećavajući da će "braniti interese Austrije" zajedno sa saveznicima poput mađarskog lidera Orbana.

"Tehnički izraz na evropskom nivou je veto", rekao je Kikl gomili entuzijasta, koji su sedeli uz dugačke stolove ispijajući pivo.

Kikl je izašao na binu uz vatromet, dok se u pozadini čula muzika iz "Herkula". Tokom svog jednočasovnog obraćanja, učesnici skupa, od kojih mnogi u lederhosenu i drugim tradicionalnim nošnjama, prekidali su ga uzvikujući glasno "Herbert, Herbert!".

"Ne mogu da nas zaustave", rekao je Kikl u jednom trenutku, odbacujući Karla Nehamera, trenutnog kancelara iz redova OVP-a, govoreći da je on "mrtav čovek koji hoda".

Nehamerova partija OVP trenutno je treća po anketama, iza FPO i socijal-demokrata (SPO), a njegov lični rejting je najniži za jednog kancleara ikad. Čak više od 60 odsto ispitanika je reklo da mu uopšte ne veruje.

Kako podseća Politico, on je drugi čovek koji je seo u kancelarsku fotelju nakon što je Kurc 2021. podneo ostavku, a i u pitanju je čovek sa malo političkog iskustva.

Nedavne kampanje kako bi mu se pobojlšao rejting, među kojima i ona gde jede šnicle, nisu imale uspeha. Njegova reputacija je dodatno potkopana u septembru kada je pušten snimak okupljanja u Salcburgu, gde je siromašnima savetovao da idu u McDonald's ako hoće topli obrok za svoju decu.

I sada Kiklov zamah stvora veću zabrinutost za Evropu. Naime, velika pobeda FPO-a mogla bi da podstakne podršku nemačkoj sestrinskoj stranci, Alternativi za Nemačku (AfD), koja je već na drugom mestu, sa više od 20 odsto glasova.

"Corruptus delicti"

Korupcija i politika odvajkada postoje, ruku pod ruku, ali ova tema je dobila novu relevantnost jer su skandali potresli mnoge od nekada dominantnih centrističkih partija u Evropi, od Francuske preko Italije do Grčke, gurajući neke na ivicu izumiranja.

Nakon godina istraga o korupciji i optužnica protiv bivšeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija i drugih vodećih političara, na primer, nekada dominantni francuski desni centar završio je sa manje od 5 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora 2022.

U Španiji, Narodna partija desnog centra (PP) i dalje pati zbog opsežnog slučaja korupcije koji je doveo do osude 29 ljudi, uključujući visoke partijske zvaničnike, 2018. godine.

Problem je još gori u centralnoj Evropi, gde je kultura korupcije među političkim mejnstrimom u zemljama poput Češke podstakla uspon populista kao što je Andrej Babiš, koji je osvojio vlast uz obećanje da će očistiti sistem 2017, ali se i sam suočio sa istragom o optužbama za prevaru.

A u Briselu, slučaj Katargejt - "gotovina za uticaj" - potresao je Evropski parlament najvećim korupcijskim skandalom koji je pogodio evropske institucije poslednjih decenija.

Za razliku od krajnje desničarskih partija, koje redovno odskaču od skandala pod novim rukovodstvom na snazi svoje radikalne retorike, mejnstrim stranke imaju veće izazove – velikim delom zato što često nije jasno za šta se zalažu. Posle Drugog svetskog rata, evropski blokovi desnog i levog centra služili su različitim klijentelama: profesionalnoj i radničkoj klasi, obično sa jakim vezama sa drugim interesnim grupama kao što su farmeri i crkve.

Ovih dana, međutim, teško je uočiti razlike među blokovima. S obzirom na to da je preferencija birača često više pod uticajem ličnosti nego sadržaja, odanost partijama je oslabila.

Kada se govori o korupciji, Austrija, zemlja koja broji gotovo 9 miliona stanovnika, pozicionirana u centru kontinenta, odskače... Njeni skandali su, bukvalno, materijal za Netflixove serije.

Partije desnog i levog centra (OVP i SPO) dominiraju na političkoj sceni od Drugog svetskog rata. Taj uspeh je stvorio sistem klijentelizma i pokroviteljstva, koji je, međutim, u procesu raspada nakon niza istraga i sudskih procesa.

Sedamdesetih godina prošlog veka, afera Lukona uključivala je šemu koju je smislio politički povezan vlasnik kafića po imenu Udo Prokš. Njegov plan je uključivao dizanje u vazduh tankera koji je kupio da uzeo novac od osiguranja. Šest ljudi je poginulo u eksploziji u blizini Maldiva 1977. kada je potopio tanker. Naknadne istrage o Prokšovim političkim vezama dovele su do ostavke 16 zvaničnika, uključujući predsednika austrijskog parlamenta i ministra unutrašnjih poslova. O ovome su kasnije snimili i film.

Takozvana afera "Norikum" iz 80-ih uključivala je nezakonitu prodaju stotina haubica Iranu i Iraku, države koje su u to vreme međusobno ratovale. To je, takođe, otkrilo bliske veze između političara i nezakonitih poslovanja. "Čišćenje" je bilo mnogo lakše, jer su neki političari koji su bili u centru afera već bili umešani u skanda Lukona.

Nedavno, istraživani su navodi da su lobisti "Eurofighter-a" platili oko 100 miliona evra austrijskim političarima, da bi država naručila borbene avione vredne 2 milijarde evra 2003. godine.

Pilnaček je 2019. rekao kolegama na sastanku da će "zažmuriti" ako tiho obustave istragu, ističući da je nije moguće dobiti. To je dovelo do istrage protiv njega zbog sumnje da je zloupotrebio položaj. Taj slučaj je završio u nekoj fioci...

Nakon istrage koja je trajal više od decenije, tužioci su podneli tužbu u junu protiv dvojice zbog sumnje da su umešani u dil sa "Eurofigher"-om, i u pranje novca. Šanse da budu osuđeni su međutim "jadne". Uprkos očiglednim dokazima da su lobisti gurali novac, jedine presude u ovom slučaju pale su preko granice, u Nemačkoj.

Okret

Ironično je, navodi Politico, ako se uzme u obzir Kiklov fokus na državnu korupciju, da je austrijski skandal da se pobede svi skandale (koji je inspirisao i mini-seriju i poseban dokumentarac) uključivao ne jednu od centrističkih partija establišmenta već samu FPO.

Nazvana po španskom ostrvu "Ibica", rezultat je otkrića privatnog istražitelja i njegove saputnice, koja se predstavljala kao nećaka ruskog oligarha 2017. godine.

Afera Ibica Printscreen/Youtube/Welt

Zajedno su namamili tadašnjeg lidera FPO Hajnca Kristijana Štrahea i njegovog saradnika u vilu na ostrvu. Tamo su svuda postavili skrivene kamere. Tokom večeri gde su neprekidno kružili alkohol i cigarete, Štrahe, koji u to vreme nije bio u vladi, ponudio je svoj uticaj u zamenu za novac.

Kada je sredinom 2019. godine video ugledao svetlost dana, Štrahe je bio vice-kancelar u vladi koju je predvodio Sebastijan Kurc.

Ta afera je dovela do nezapamćene političke krize, koja je dovela do pada vlade i novih izbora koje su FPO oslabile i odvele stranku u opoziciju.

Gledajući unazad, bio je to srećan preokret događaja za stranku. Dok je Kurcov OVP dobro prošao na izborima gde je FPO potonuo, nalet istraga oko Ibice na kraju je zarobio i desni centar.

Hrpa tekstualnih poruka, koje su otkrivene u telefonu pomoćnika Sebastijana Kurca, otkrile su stvarnu ćud tadašnjeg kancelara Austrije, navodi Politico. Umesto modernizatora kakav je kancelar tvrdio da jeste, Kurc je otkriven kao političar stare škole koji je spreman da učini sve što je potrebno da bi ostao na vlasti.

Suočen sa istragom zbog navodnih lažnih izjava u parlamentu i korišćenja državnih para za manipulisanje glasovima, Kurc je bio primoran da podnese ostavku u oktobru 2021. i trenutno je na optuženičkoj klupi.

Kikl je, za to vreme, preuzeo FPO i iskoristio je svoje vreme u opoziciji da repozicionira stranku i kao pošast korupcije koju je nekada oličavala i kao uzor krajnje desničarske ideologije: protiv imigranata, protiv establišmenta, protiv EU i protiv podrške Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije.

Preokret njegove partije pokazuje da su glasači možda spremni da previde prethodne korupcije, ako partija ima ubedljivu poruku i vođu koji je oličava.

Iako Kikl nema mnogo simpatizera, ljudi ga shvataju ozbiljno. Za razliku od Štrahea, školovanog zubnog tehničara koji je negovao imidž plejboja, Kikl gaji strast prema triatlonu i drugim ekstremnim sportovima, i za doručak jede nezaslađene ovsene pahuljice sa kiselim mlekom.

Nakon što je studirao filozofiju i političke nauke (nigde nije diplomirao), Kikl je postao aktivista u Slobodarskoj partiji 90-ih i pomoćnik Jorgu Hajderu, tadašnjem lideru koji je pokrenuo mnoge krajnje desničarske strategije, uključujući i fokus na migracije, koje su stranke učinile silom na koju se treba računati širom Evrope. Harizmatična ikona za mnoge u Austriji, Hajder, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 2008, doveo je Partiju slobode u vladu 2000. kao mlađeg partnera OVP-a, izazvavši bes širom Evrope i diplomatski bojkot austrijskih partnera u EU.

Setite se Hitlera...

Veći deo svoje političke karijere, Kikl je radio iza kulisa kao savetnik i pisac govora. Pripisuje mu se da je skovao mnoge od najupečatljivijih, ali i kontroverznih parola stranke, kao što je „Pumerin, a ne muezin“.

Pumerin je nadimak masivnog zvona na vrhu katedrale Svetog Stefana u Beču. Prvobitno je izliven od turskih topova zarobljenih tokom otomanske opsade grada u 17. veku. Neke od Kiklovih rečenica nisu bile samo uvredljive, već i otvoreno rasističke. U govoru iz 2001. koji je napisao za Hajdera, napisao je stih: "Ne znam kako neko po imenu Ariel može biti tako prljav“, antisemitska referenca na Ariela Muzikanta, tadašnjeg lidera jevrejske zajednice u Austriji. "Ariel" je takođe brend deterdženta.

Iako su mnogi osuđivali Kiklovu retoriku (u vreme dok je kratko bio ministar unutrašnjih poslova 2018. godine, kada je pozivao da se tražioci azila "koncentrišu u jednom prostoru", i koji je promenio ime ustanove za registraciju azilanaca u Centar za deportaciju), njegov status u stranci se poboljšavao.

Sa željom da se umili široj javnosti vremenom je "smekšao" u svojim rasističkim izjavama, ali samo malo. Nedavno je svoju kampanju otpočeo sloganom “Volkskanzler", odnosno kancelar naroda. Iako možda zvuči bezazleno, to je bio i nadimak koji je koristio Hitler.

"On je na putu ka uspehu. Sadržaj onoga što kaže je ekstreman kao i uvek, ali način na koji to predstavlja je umereniji", rekao je Anton Pelinka, doajen , doajen austrijskih političkih nauka.

Taj "nežniji pristup", pomagao je da FPO dobije gotovo duplo veću podršku u odnosnu na izbore 2019. godine. Partija je takođe dobro prošla i na regionalnim izborima, pridružio se državnoj vladi zajedno sa OVP-om kao mlađi partner, proces koji je pomogao da se dalje normalizuje njen ekstremni politički program.

S druge strane, OVP  je defanzivan. Podrška partiji opala je na oko 20 odsto, sa post-Ibica visokog nivoa od više od 37 procenata i gubitak regionalne podrške primorao ga je da uđe u koaliciju sa FPO.

Sebastijan Kurc Foto: Tanjug/AP

Afera Pilnaček

Ipak, drama oko Sebastijana Kurca nije pomogla. Sada konsultant, bivši kancelar je nedavno zadobio još jedan udarac nakon što su ga povezali sa Reneom Benko, austrijskim tajkunom koji je u poslu sa nekretninama.

Benko, čije je imperija poslednjih nedelja bila primorana na bankrot u najvećoj nesolventnosti u austrijskoj istoriji, angažovao je Kurca da namami investitore sa Bliskog istoka, pristajući da bivšem političaru zauzvrat plati milione.

Imao je Kurc i svoju ulogu u aferi Pilnaček. Tog jutra kada je njegovo telo otkriveno, Kurc je prekinuo svoje izlaganje u sudu, kako bi iskazao svoj šok, navodeći da je samo noć pre razgovarao sa Pilnačekom o svom slučaju.

"Video sam kako se ophode prema njemu prethodnih godina, video sam šta mu je to uradilo", rekao je Kurc kasnije novinarima.

Kurc nije mislio na svoju partiju kada je govorio o ophođenju prema Pilnačeku, već o tome kako ga je tužilac za korupciju lovio. Nesvesno, nekadašnji kancelar je pokrenuo objavljivanje snimka Pilnačeka iz restorana.

Snimak je načinio Kristijan Matura, bivši političar, koji je večerao sa Pilnačekom i odlučio je da tajno snimi razgovor kada su krenuli da pričaju o OVP-u. Kasnije je rekao da nije imao nameru da pušta snimak, sve dok nije čuo Kurca kako komentaršie, što je okarakterisao kao "dvoličnost i jadni pokušaj da tragičnu smrt Pilnačeka iskoristi da napadne tužioce".

Kurc je odbio da komentariše ove navode za Politico.

Više štete OVP-u nanela je uloga njihovog predsednika u parlamentu Volfganga Sobotke. U snimku je Pilnaček optužio Sobotku, nekadašnjeg ministra policije da ga je pritisakao da obustavi više istraga o OVP-u.

"U svakom razgovoru Sobotka bi rekao: 'Nisi uspeo, nisi ih obustavio', misleći na istrage. Ali nije bilo moguće, a i ja nisam hteo to da uradim. Verujem u zakone države", rekao je Pilnaček, kako se čuje na snimku.

Sobotka je negirao optužbe, rekavši da nikada nije razgovarao o tekućim istragama sa Pilnačekom, što je, kako je rekao, i sam zvaničnik potvrdio svedočenjem u parlamentu. Sobotka je rekao da će nastaviti da obavlja svoju funkciju "u skladu sa zakonom".

Kikl je propustio nekoliko prilika da iskoristi skandal, pozivajući Sobotku na hitnu ostavku, rekavši mu direktno u parlamentu: "Vi niste naš predsednik".

"U iskušenju sam da kažem da je u poređenju sa vama Štrahe bio čovek od časti. Bar je znao šta da radi kada je bio suočen sa optužbama", rekao je Kikl tokom debate, misleći na brzu ostavku svog prethodnika nakon što je snimak sa Ibice postao javan.

Čini se da Sobotka namerava da sačeka da stvari prođu, što je taktika koja je ranije funkcionisala. Godine 2020. ispostavilo se da je Novomatic, austrijska kazino grupa u centru istraga o Ibici, donirala 8.000 evra kamernom orkestru u Sobotkinom rodnom gradu. Direktor orkestra? Volfgang Sobotka. On osporava bilo kakvu vezu sa donacijom.

Političareva sklonost ka klasičnoj muzici takođe ga je inspirisala da iznajmi pozlaćeni koncertni klavir Bosendorfer za parlament za 3.000 evra mesečno. Njegova kancelarija branila je taj potez, tvrdeći da su "umetnost i kultura glavni prioritet u Austriji".

Javnost to ipak nije "progutala", a Sobotka je na kraju pokleknuo pod pritiskom da zameni klavir za standardni crni model.

Ispravljanje reputacijske štete bilo je izazovnije. Oko 80 odsto birača nema poverenja u njega, prema nedavnoj anketi, Sobotka je na poslednjem mestu među svim austrijskim političarima.

Sobotka je do sada odbijao da podnese ostavku, što pomaže Kiklu, kome Sobotka služi kao dokaz A u isticanju svega što nije u redu sa drugim političkim partijama. Kikl razume da - s obzirom na njegovu prednost u anketama - treba samo da sačeka.

"Ludilo će uskoro prestati. Spas je blizu", obećao je svojim vernicima u Gracu.

(Telegraf.rs)