Putin proglasio prodaju Aljaske nelegalnom, a teritoriju okupiranom? I Stejt department reagovao na lažnu vest

Ruski predsednik Vladimir Putin... Foto: Brendan Smialowski / AFP / Profimedia

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret kojim je prodaja Aljaske SAD 1867. proglašena nelegalnom, a ta američka država okupiranom teritorijom. Ova vest se toliko vrti društvenim mrežama da su je preneli i pojedini domaći i strani mediji, a odjeknula je i do Stejt departmenta.

Međutim, reč je o lažnoj vesti zasnovanoj na stvarnom dekretu šefa Kremlja.

Preporučujemo

Kako je pokrenuta lavina

Portal Snopes tvrdi da njihovo istraživanje pokazalo da lažna vest potiče sa sajta www.essanews.com, gde je naslov „Putin podstiče tenzije sa SAD, proglasio je prodaju Aljaske 1867. nelegalnom“.

@komesmetaistina I šta sad? . #putin #amerika #aljaska #dekret #istina #laz #foryou #balkantiktok #teorijezavere ♬ original sound - udarac.istine

- Kratka istorija kako je Aljaska postala deo SAD: Rusija ju je prodala 1867. za 7,2 miliona dolara, što je sporazum koji se u to vreme smatrao međusobno korisnim. Danas je Aljaska, izdvojena teritorija SAD, jedna od 50 država koji čine SAD i njen je integralan deo više od 150 godina. Uprkos tome, Rusi time nisu zadovoljni. Zanimljivo je da se čini da je Vladimir Putin promenio mišljenje o prodaji Aljaske Amerikancima. Nije šala: on pokušava da pošalje utisak da ne utiče samo na buduće događaje, već da može i da ispravi prošlost. Zato je potpisao dekret kojim je prodaju Aljaske proglasio nelegalnom. Ovo je verovatno početak zahteva da se povrati ova teritorija SAD – navodi se u vesti.

Sumnjive spekulacije nepoznatog portala, zasnovane na predsedničkoj naredbi koja ne spominje Aljasku, pretvorene su u eksplozivnu vest na Redditu, TikToku, Iksu (Tviteru)… gde se čini da rat za ovu teritoriju samo što nije počeo.

Putin signed an order insinuating the sale of Alaska to the United States in 1867 was illegitimate.This mofo is trolling the West and our leaders shake in their boots in response. pic.twitter.com/2bLu6ShHDb— Igor Sushko (@igorsushko) January 20, 2024

Neobična konferencija u Vašingtonu

Toliko se raširila po virtuelnom svetu da je stigla i u stvarni - na konferenciji za medije u Stejt departmentu 22. januara 2024. (juče) raspravljalo se o tome.

- Da se okrenemo Rusiji. Putin je navodno danas potpisao naredbu kojim je prodaja Aljaske 1983. SAD proglašena nelegitimnom. Da li imate odgovor na to - upitao je jedan od prisutnih novinara, čije ime se ne navodi, Vedanta Patela, zamenika portparola Stejt departmenta. (Novinar je pogrešio godinu navevši 1983. umesto 1867. godine, prim. a.)

Foto: Shutterstock/ManuMata

- Ako vas dobro razumem, on je potpisao nešto danas u čemu tvrdi da je prodaja Aljaske nelegitimna? - odgovorio je Patel.

- Tačno.

- Dobro, mislim da mogu, u ime cele američke vlade, da kažem da je sigurno neće dobiti nazad. Tako da… - rekao je on uz smeh.

- Da li govorite i u ime državnog sekretara Sjuarda? - dodao je novinar uz smeh. (Vilijam H. Sjuard bio je državni sekretar SAD 1861-1869. koji je pregovarao o kupovini Aljaske, prim. a.)

- Rekao sam.

Nešto kasnije, na istoj konferenciji, neko od novinara dodao je da treba da se zna da „Putin nije potpisao nikakav dekret o tome da je prodaja Aljaske nelegitimna“.

Komentari Medvedeva i Putina

Ovu šaljivu crticu sa konferencije Stejt departmenta prenele su i ruske novinske agencije poput RIA Novosti i Tass-a, a na nju je reagovao i bivši ruski predsednik i premijer, a sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

According to a State Department representative, Russia is not getting back Alaska, which was sold to the U.S. in the 19th century.This is it, then. And we’ve been waiting for it to be returned any day. Now war is unavoidable 😂— Dmitry Medvedev (@MedvedevRussiaE) January 22, 2024

- Prema tvrdnjama predstavnika Stejt departmenta, Rusija neće dobiti nazad Aljasku, koja je prodata SAD u 19. veku. To je to, onda. A mi smo čekali da nam je vrate svakog dana. Sada je rat neizbežan – poručio je on na Iksu (nekadašnjem Tviteru).

Foto: Tanjug/AP

Poruku je završio sa emotikonom koji naglašava da je reč o šali i ironiji.

Međutim, u Kremlju vole da podsećaju na to da je Aljaska nekad bila ruska kolonija, pa nije retkost da o tome govori i sam Putin. To je prvi put učinio na svom godišnjem događaju „Direktna linija“ 17. aprila 2014, oko mesec dana nakon preuzimanja Krima od Ukrajine i naglog pogoršanja odnosa sa SAD.

- Evo sledećeg pitanja: „Da li postoje planovi o aneksiji Aljaske? Bili bismo veoma srećni da se to desi. Hvala vam. Penzionerka Faina Ivanovna“ – rekla je Marija Sitel.

- To je popularna šala, gospodine Putin. U šali Aljasku nazivaju Ajs Krim („ledeni Krim“ ili „sladoled“ na engleskom, prim. a.) - dodao je Kiril Klejemenov.

- Da, svestan sam toga. Faina Ivanovna, šta će vam Aljaska. Aljaska je prodata negde u 19. veku. Luizijanu su Francuzi prodali SAD u slično vreme. Hiljade kvadratnih kilometara prodato je za 7,2 miliona dolara, doduše u zlatu. Možemo da izračunamo koliko bi to bilo danas, ali je definitivno bilo jeftino. Rusija je severna zemlja sa 70 odsto teritorije na severu i dalekom severu. Aljaska nije locirana na južnoj hemisferi, zar ne? I tamo je hladno. Hajde da se ne bavimo time – rekao je Putin.

Šta piše u dekretu

Američki Njuzvik je 9. decembra 2023. pisao o tome da Putinovi saradnici nagoveštavaju mogućnost preuzimanja Aljaske od SAD, a 22. januara 2024. (juče) objavili su da „Putinov dekret pokrenuo zloslutne pozive za Aljasku“.

Foto: publication.pravo.gov.ru

Sam dekret, koji može da se pogleda na sajtu http://publication.pravo.gov.ru/ ne spominje Aljasku. Tu se najavljuje stvaranje „Preduzeća za upravljanje imovinom u inostranstvu“ i novčana pomoć tom preduzeću u potrazi za nekretninama Ruske Federacije, bivšeg Ruskog carstva i bivšeg SSSR. Kako je Blumberg objavio, ovo predstavlja „početak lova na blago carske Rusije i Sovjetskog Saveza“ iako nije jasno šta je dovelo do ove odluke i kako će na nju reagovati zemlje koje su nekad bile deo te dve države, ali su samostalne od 1991.

(Telegraf)