Bisenić: Dati šansu miru umesto ratu da bi se izbegle nove katastrofe

Foto: Shutterstock

Izgleda da osim što neki od nosilaca najmoćnijih funkcija u svetu pozivaju na rat, oni se i spremaju za njega, ocenio je novinar Dragan Bisenić navodeći da ratoborni pozivi ukazuju da je mogućno da će 2024. godine sve linije loma - ratovi, sukobi, teroristički napadi i nove teritorije s masovnim civilnim žrtavama eskalirati u nešto masovnije. Ako bi se ljudi u svetu pitali da izaberu da daju "šansu miru" ili da daju "šansu ratu", nema sumnje da bi instinktivno izabrali mir, ističe Bisenić i ukazuje da je potrebno da se sledi taj instinkt, da bi se izbegle nove katastrofe.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Preporučujemo

"Da li bih se prijavio da se borim za kralja i zemlju? Da! Kaplar Džonson se javlja na dužnost“! Ovako se u svojoj poslednjoj kolumni za "Dajli mejl" bivši britanski premijer Boris Džonson u velikom stIlu "dobrog vojnika Švejka" od pre 110 godina, regurutovao i ponovo prijavio u kraljevske jedinice, odgovarajući tako na poziv odlazećeg načelnika Generalštaba, generala Sandersa, da se u Britaniji stvori novi duh vojske i ojačaju i obnove britanske oružane snage. Bivši britanski premijer priseća se svojih regrutskih vremana, priznajući, istina da nije bio najbolji vojnik, ali je time ne manje, dao doprinos jačanju britanske borbene spremnosti.

Iako navodi da Britaniji ne preti direktna opasnost od rata, pa čak ni s Rusijom, Džonson smatra neophodnim jačanje militarističkog duha omladine koja na isuviše "etički" način posmatra britansko angažovanje u ratovima poput Iraka i Avganistana, dok ih u tome podržavaju njihovi roditelji zbog toga što na društvenim mrežama gledaju kako izgledaju posledice rata, pa misle da i njihova deca mogu negde da završe kao žrtve ratovanja.

Tako se Boris Džonson pridružio desetinama glasova iz najviših vojnih ešalona koji poslednjih nedelja upozoravaju na opasnost novog, bliskog i dolazećeg ratnog sukoba. Dok je Bob Dilan u vreme Vijetnama tražio: "Dajte šansu miru", danas najviše odziva ima na cinični usklik poznatog stručnjaka za strategiju, Edvarda Lutvaka koji glasi: "Dajte šansu ratu", koji je lansirao posle okončanja bombardovanja SR Jugoslavije 1999.

Plima ratne retorike nastala je nakon što je predsednik Vojnog komiteta NATO, holandski admiral Rob Bauer, pre tri nedelje na otvaranju sastanka ministara odbrane NATO zemalja, zatražio je "ratnu transformaciju NATO-a". On je naglasio da su zemlje koje čine NATO nekada živele u vremenu gde je svega bilo u izobilju, sve je bilo predvidljivo i moglo se kontrolisati. Osim što NATO treba da doživi "ratnu transformaciju".

Civili se moraju pripremiti za sveobuhvatni rat sa Rusijom u narednih 20 godina, upozorio je Bauer, i dodao da će, pored oružanih snaga, i veliki broj civila biti mobilisan i da je na vladama da uspostave sisteme za upravljanje tim procesom, ona se preporučuje sada i svakom građaninu zapada. "Morate kući imati vodu, radio na baterije i svjetiljku na baterije kako biste mogli funkcionisati prvih nekoliko dana. To su bazične stvari. Ne kažem da će sutra stvari krenuti po zlu, ali ne možemo biti sigurni da će mir trajati zauvek. Zato i imamo odbrambene planove", rekao je Bauer.

Džonsonova "nova regrutacija" došla je samo nekoliko dana nakon što je britanski ministar odbrane Grant Šaps izazvao kontroverzu, pozivajući zemlju da se pripremi za dalje ratove koji, kako je rekao, "uključuju Kinu, Rusiju, Iran i Severnu Koreju" i to u "narednih pet godina". Ovo je ocenjeno kao "ratnohuškački avanturizam" britanske vlade koji je postao pretnja vlastitom narodu. "Britanski ministar odbrane je 'de facto' doveo Veliku Britaniju u opasnost i budite sigurni da će biti odgovora iz zemalja kojima je upravo objavio rat. Pitamo se da li je ova izjava proizvod Šapsovog idiotizma ili ludila. Ali ostaje činjenica da je nediplomatski ministar odbrane sve u Velikoj Britaniji izložio riziku od sveopšteg rata sa nuklearnim silama od kojih neke imaju i najveće stalne vojske na svetu", oštro su odgovorili kritičari britanskog ministra odbrane.

Foto: Tanjug/AP

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upozorio je da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da napadne NATO vojni savez za pet do osam godina. Čak i u Švedskoj, koja je u poslednje dve godine ne samo potpuno napustila višedecenijsku neutralnost i zatražila članstvo u NATO, političke elite počele su da pripremaju građane na mogućnost ratnog stanja.

Početkom januara čak trojica visokih državnih zvaničnika, među njima premijer Ulf Kristerson i vrhovni komandant oružanih snaga, general Mikael Biden, jasno i nedvosmisleno Šveđanima poručili da se mentalno i na svaki drugi način pripreme za slučaj da rat stigne i do švedskih granica. Kao i u poslednja dva veka, smatra se da pretnju predstavlja Rusija.

"Svi moraju da razumeju bezbednosnu situaciju. Ne možemo samo reći da smo u najozbiljnijoj bezbednosnoj situaciji nakon Drugog svetskog rata. Moramo razumeti šta to znači. I svi moramo preuzeti odgovornost u ovoj situaciji. Ne želim da preplašim, nego da ohrabrim građane. Moja je ambicija da podstaknem više ljudi na razmišljanje o sopstvenoj situaciji i sopstvenoj odgovornosti", rekao je Biden.

Goran Greider, kolumnista uticajnog dnevnog lista Dagens Nyheter, u tekstu pod naslovom "Naravno, Mikel Biden ne može naglas da kaže da čezne za ratom" izričito je osudio retoriku vrhovnog zapovednika oružanih snaga.

"Da budem iskren, uvek sam sumnjao da mnogi vojnici zapravo potajno čeznu za ratom… U Švedskoj, koja već dugo živi u miru, delimično zahvaljujući sada izgubljenoj neutralnosti, ta čežnja mora da je jako potisnuta… Bidenova izjava usmerava Švedsku samo na jedan put: na ratni put. Ideja mira postala je tabu", napisao je švedski komentator.

U opšte izjašnjavanje o navodno predstojećem ratu uključio se i bivši generalni sekretar NATO, Džordž Robertson (1999 – 2003). "Ako Zapad dozvoli da Ukrajina bude poražena, onda će novi svetski poredak odrediti Rusija, Kina i Iran", rekao je Robertson. On je stoga preporučio Zapadu da više rizikuje kako bi Zapad sprečio Rusiju da pobedi.

Da bi se to postiglo, "u Beloj kući, i u Dauning stritu i u drugim evropskim prestonicama" mora da se "prevaziđe stidljivost". Odnosno, treba da prestanu da se plaše da će da "izgore u termonuklearnoj vatri".

Sve ovo prate analize brojnih stručnjaka koji tvrde: „"Verovali ili ne, mi smo bliži ratu s Rusijom, nego što to iko misli...". Sve ovo su samo znaci dublje konfrontacije, širenja ratnih sukoba u svetu i neizvesnog puta ka njihovom smirivanju. Posebno je obeshrabrujuće što se čini da očekivanja da će se sukobi okončati, više nisu na dnevnom redu i da više niko o njima čak ni ne govori.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron otvoreno je poručio u Davosu da ne želi da saveznici podstiču Ukrajinu na pregovore s Rusijom i da je najbolji način da se rat okonča potpuna podrška Zapada Kijevu. Kameron je čak uporedio pozive na pregovore sa ustupcima tadašnjeg britanskog premijera Nevila Čemberlejna Adolfu Hitleru uoči Drugog svetskog rata.

Foto: Tanjug/AP, Profimedia

Ako može da se sve ovo razume na pravi način, onda izgleda da, osim što neki od nosilaca najmoćnijih funkcija u svetu pozivaju na rat, oni se i spremaju za njega. Svi ovi ratoborni pozivi ukazuju da je mogućno da će 2024. godine sve ove linije loma – ratovi i revolucije, sukobi i ustanke, talasi terorističkih napada i nove teritorije s masovnim civilnim žrtavama – eskalirati u nešto masovnije. Glavni rezultat 2023. bilo je rusko zaustavljanje ukrajinske kontraofanzive i sveobuhvatna pomoć koju su zapadne države i njihovi saveznici pružili Ukrajini, uključujući obimno naoružanje, značajnu finansijsku pomoć i značajne političke, informativne i diplomatske resurse.

Kraj 2023. i početak 2024. obeleženi su novim širenjem sukoba, prvo u Gazi, a sada na Crvenom moru. Takođe, može da se očekuje zaoštravanje sukoba povodom Tajvana, gde je na izborima pobedio antikineski kandidat, dalja eskalaciju na Bliskom istoku, nastavak antikolonijalnih revolucija u Africi i rast protivrečnosti u Latinskoj Americi.

Foto: Tanjug/AP

Oko 90.000 vojnika NATO upravo započinje najveću vojnu vežbu bloka od Hladnog rata. NATO vežba "Steadfast Defender 2024" se više nego udvostručila u broju učesnika otkada je najavljena prošle godine i posebno je osmišljena da pripremi alijansu za rusku invaziju.

Nekada se sledila rimska poslovica "živimo kao da će 100 godina biti mir, a spremajmo se kao da će već sutra biti rat". Sada se ona pretvorila u svoju suprotnost - spremajmo se kao da će 100 godina biti rata, i živimo kao da će još samo sutra biti mir. Fridrih Niče je upozoravao da onaj ko se bori sa čudovištima, mora da pazi da sam ne postane čudovište. A kad dugo gledaš u ponor, ponor počne da gleda u tebe, predočio je nemački filozof. Potrebno je, zbog toga, pogled skrenuti na drugu stranu. Ako bi se ljudi u svetu pitali da izaberu da daju "šansu miru" ili da daju "šansu ratu", nema sumnje da bi instinktivno izabrali mir. Potrebno je da se sledi taj instinkt, da bi se izbegle nove katastrofe.

(Telegraf.rs/Tanjug)