Na današnji dan ubijen je kontroverzni borac za ljudska prava: Mnogima je postao trn u oku zbog oštrog jezika

Foto: Wikimedia Commons

Tog 21. februara 1965. propovednik i aktivista za građanska prava Malkolm X (39) ubijen je iz vatrenog oružja u harlemskoj dvorani Odubon u Njujorku. Tri muškarca identifikovana kao pripadnici Nacije islama osuđena su za ubistvo i zatvorena; svi su na kraju pušteni na uslovnu slobodu, dok su osude dvojice muškaraca odbačene u novembru 2021 pošto su tužioci rekli da su novi dokazi potkopali slučaj protiv njih.

Malkolm Iks (rođen 19. maja 1925, Omaha, Nebraska, SAD — umro 21. februara 1965, Njujork, Njujork) afroamerički je lider i istaknuta ličnost Nacije islama koji je artikulisao koncepte rasnog ponosa i crnog nacionalizma na početku 1960-ih. Nakon njegovog ubistva, široka distribucija njegove životne priče - "Autobiografija Malkolma X" (1965) - učinila ga je ideološkim herojem, posebno među crnom omladinom, navodi Britannica.

Preporučujemo

Pošto je rođen u Nebraski, Malkolm se kao dete preselio sa porodicom u Lansing, Mičigen. Kada je imao šest godina, njegov otac, velečasni Erl Litl, baptistički sveštenik i bivši pristalica ranog crnačkog nacionalističkog vođe Markusa Garvija, umro je nakon što ga je udario tramvaj, ali je vrlo verovatno bio žrtva ubistva od strane belaca.

Preživela porodica bila je toliko siromašna da je Malkolmova majka, Luiz Litl, pribegla kuvanju zelja od maslačka da bi nahranila decu. Nakon što je odvedena u ludnicu 1939. godine, Malkolm i njegova braća i sestre poslati su u hraniteljske domove ili da žive sa članovima porodice.

Malkolm je bio odličan u školi, ali nakon što mu je jedan od nastavnika osmog razreda rekao da treba da postane stolar umesto advokata, izgubio je interesovanje i ubrzo završio formalno obrazovanje.

Kao buntovni mladić, Malkolm se preselio iz doma za maloletnike u Mejsonu, u državi Mičigen, u deo Bostona Roksberi da bi živeo sa starijom polusestrom Elom iz prvog braka svog oca. Tamo se u tinejdžerskim godinama uključio u sitne kriminalne aktivnosti. Poznat kao "Detroit Red" zbog crvenkaste nijanse kose, razvio se u uličnog prevaranta, dilera droge i vođu bande lopova u Roksberiju i Harlemu u Njujorku.

Dok je bio u zatvoru zbog pljačke od 1946. do 1952. godine, prošao je preobraćenje koje ga je na kraju dovelo do toga da se pridruži Naciji islama, afroameričkom pokretu koji je kombinovao elemente islama sa crnačkim nacionalizmom. Na odluku da se pridruži Naciji takođe su uticali razgovori sa njegovim bratom Redžinaldom, koji je postao član u Detroitu i koji je bio zatvoren sa Malkolmom u zatvorskoj koloniji Norfolk u Masačusetsu 1948. Malkolm je prestao da puši i kocka se i odbio je da jede svinjetinu pridržavajući se ograničenja u ishrani. Da bi se obrazovao, provodio je duge sate čitajući knjige u zatvorskoj biblioteci, čak je naučio napamet rečnik. Svoje forenzičke veštine je izoštrio i učešćem u debatnim časovima. Prateći tradiciju Nacije, zamenio je svoje prezime, Litl, sa X, što je bio običaj među sledbenicima Nacije islama koji su smatrali da njihova porodična imena potiču od belih robovlasnika.

Malkolm X i Nacija islama

Nakon izlaska iz zatvora, Malkolm je pomogao u vođenju Nacije islama u periodu njenog najvećeg rasta i uticaja. Upoznao je Ilajdžu Muhameda u Čikagu 1952. godine, a zatim je počeo da organizuje hramove za Naciju u Njujorku, Filadelfiji i Bostonu i u gradovima na jugu. Osnovao je novine Nacije, "Muhammad Speaks", koje je štampao u podrumu svoje kuće, i pokrenuo praksu da se od svakog muškog člana Nacije zahteva da proda određeni broj novina na ulici kao tehniku regrutovanja i prikupljanja sredstava. Takođe je artikulisao rasne doktrine Nacije o inherentnom zlu belaca i prirodnoj superiornosti crnaca.

Malkolm se brzo uzdigao i postao propovednik Bostonskog hrama br. 11, koji je osnovao; kasnije je nagrađen mestom propovednika hrama br. 7 u Harlemu, najvećeg i najprestižnijeg hrama u Naciji posle sedišta u Čikagu. Prepoznajući njegov talenat i sposobnost, Ilajdža Muhamed, koji je imao posebnu naklonost prema Malkolmu, imenovao ga je nacionalnim predstavnikom Nacije islama, drugim po rangu nakon samog Muhameda. Pod Malkolmovim vođstvom, Nacija je zahtevala da članstvo dogura do 500.000. Međutim, stvarni broj je fluktuirao, a uticaj organizacije, prelomljen kroz javnu ličnost Malkolma X, uvek je uveliko prevazilazio njenu veličinu.

Artikulisan javni govornik, harizmatična ličnost i neumorni organizator, Malkolm X je izrazio prigušeni bes, frustraciju i gorčinu Afroamerikanaca tokom glavne faze pokreta za građanska prava od 1955. do 1965. Propovedao je na ulicama Harlema i govorio na velikim univerzitetima kao što su Harvard i Oksford. Njegov oštar intelekt, prodorna duhovitost i vatreni radikalizam učinili su ga strašnim kritičarem američkog društva. Takođe je kritikovao glavni pokret za građanska prava, dovodeći u pitanje centralne pojmove integracije i nenasilja Martina Lutera Kinga Mlađeg. Malkolm je tvrdio da je u pitanju više od građanskog prava da se sedi u restoranu ili čak da se glasa - najvažnija pitanja su crnački identitet, integritet i nezavisnost. Za razliku od Kingove strategije nenasilja, građanske neposlušnosti i iskupiteljske patnje, Malkolm je podsticao svoje sledbenike da se brane "svim neophodnim sredstvima". Njegova oštra kritika "takozvanog crnca" obezbedila je intelektualne osnove za Crnačku moć i pokrete svesti crnaca u Sjedinjenim Državama kasnih 1960-ih i 70-ih. Pod uticajem Nacije islama, Malkolm X je pomogao da se termini koji se koriste za Afroamerikance promene iz "crnaca" i "obojenih" u "crne" i "Afroamerikance".

Poslednje godine života i nasleđe

Godine 1963. došlo je do dubokih tenzija između Malkolma i Ilajdže Muhameda oko političkog pravca nacije. Malkolm je pozvao da Nacija postane aktivnija u rasprostranjenim protestima za građanska prava umesto da bude samo kritičar sa strane. Muhamedovo kršenje moralnog kodeksa Nacije dodatno je pogoršalo njegove odnose sa Malkolmom, koji je bio užasnut kada je saznao da je Muhamedu decu rodilo šest njegovih ličnih sekretarki, od kojih su dve podnele tužbe za utvrđivanje očinstva i objavila to pitanje. Malkolm je doneo dodatni loš publicitet Naciji kada je javno izjavio da je atentat na Džona F. Kenedija bio primer "kokoške koje se vraćaju kući da se ležu" — nasilno društvo koje trpi posledice nasilja. Kao odgovor na gnev koji je izazvala ova izjava, Ilajdža Muhamed je naredio Malkolmu da poštuje period ćutanja od 90 dana, a razdor između dva lidera postao je trajan.

Malkolm je napustio Naciju u martu 1964. i sledećeg meseca je osnovao Muslimansku džamiju. Tokom hodočašća u Meku te iste godine, doživeo je drugi preobraćenje i prihvatio sunitski islam, usvajajući muslimansko ime el-Hadž Malik el-Šabaz. Odričući se separatističkih uverenja Nacije, on je tvrdio da rešenje za rasne probleme u Sjedinjenim Državama leži u ortodoksnom islamu. Prilikom druge od dve posete Africi 1964. godine, obratio se Organizaciji afričkog jedinstva (poznatoj kao Afrička unija od 2002.), međuvladinoj grupi osnovanoj da promoviše afričko jedinstvo, međunarodnu saradnju i ekonomski razvoj. Godine 1965. osnovao je Organizaciju afroameričkog jedinstva kao sekularno sredstvo za internacionalizaciju problema crnih Amerikanaca i stvaranje zajedničkog cilja sa ljudima u zemljama u razvoju.

Sve veće neprijateljstvo između Malkolma i Nacije dovelo je do pretnji smrću i otvorenog nasilja protiv njega.

Malkolm je 21. februara 1965. ubijen dok je držao predavanje u dvorani Odubon u Vašington Hajtsu. Uhapšena su tri pripadnika Nacije islama. Tokom suđenja, jedan od osumnjičenih, Talmadž Hejer (takođe zvani Tomas Hejgan; a kasnije poznat kao Mudžahid Abdul Halim), priznao je, ali je tvrdio da su druga dvojica optuženih — Norman 3X Batler (Muhamed Aziz) i Tomas 15X Džonson (Kalil Islam) — nisu bili uključeni. Uprkos njegovom svedočenju, sva trojica su osuđena za ubistvo. Sumnje u krivicu Aziza i Islama su i dalje postoje, a 2021. obojica su oslobođena krivice.

Iza Malkolma je ostala supruga Beti Šabaz, kojom se oženio 1958. godine, i šest ćerki. Njegovo mučeništvo, ideje i govori doprineli su razvoju crnačke nacionalističke ideologije i pokreta Crna moć i pomogli su popularizaciji vrednosti autonomije i nezavisnosti među Afroamerikancima 1960-ih i 70-ih godina.

(Telegraf.rs)