Hapšenje Ksenije pokazalo čega se Putin boji?

Foto: Tanjug/AP

Veliku pažnju svetske javnosti privukla je vest o hapšenju Ksenija Kareljine (33), rusko-američke državljanke koja je uhapšena u Rusiji nakon što je otkriveno da je donirala 50 dolara pomoći ukrajinskoj vojsci.

Snimak njenog privođenja uznemirio je svet, ali pojedini smatraju da to nije slika koju je Putin trebalo da pošalje u svet, jer je time samo pokazao čega se boji.

Preporučujemo

Frida Gitis, bivša producentkinja i dopisnica CNN-a, koja piše i za Washington post i World Politics Review, u svojoj kolumni za CNN piše da je hapšenje Ksenije najnoviji pokušaj Kremlja da zastraši ljude.

"Međutim, u svom pokušaju da vežba i pokazuje svoju moć, Putin pokazuje svoj strah. Zašto bi apsolutni vladar jake nuklearne sile osećao potrebu da zarobi Kseniju Karelinu?", pita se Gitis u svojoj kolumni.

Ona potom opisuje kako je Ksenija dvojna državljanka, koja radi kao estetičar u Los Anđelesu i koja je želela da bude balerina. Podseća da je vest o hapšenju stigla gotovo istovremeno kad i informacija o smrti Alekseja Navaljnog u sibirskom zatvoru. Navaljni je bio taj koji se otvoreno zalagao za demokratiju u Rusiji i otkrivao Putinove navodne korupcijske skandale i njegovu brutalnost.

"Ali Karelina? Kako je ona pretnja Putinu? Izgleda da Putin ne toleriše ni najmanji znak opozicije, čak i kada to umišlja. Mnogi Rusi su uhapšeni jer su držali prazan papir u vreme kada je Putin otpočeo invaziju na Ukrajinu, a na hiljade njih je uhapšeno jer su se otvoreno protivili ruskoj agresiji", piše Gitis i podseća da je Ksenija uhapšena jer je navodno donirala 51,80 dolara Razomu, američkoj humanitarnoj organizaciji koja podržava Ukrajinu.

Njen poslodavac tvrdi da je Ksenija optužena za veleizdaju.

"Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB), naslednica zloglasnog KGB-a, izgleda da to potvrđuje, rekavši da je njen zločin pružanje finansijske pomoći stranoj državi u aktivnostima usmerenim protiv bezbednosti naše zemlje. Ako bude osuđena za izdaju, mogla bi da provede decenije u ruskom zatvoru", dodaje Gitis.

Ona kaže da je Ksenija dobila američko državljanstvo 2021. godine, te da je Ksenijin dečko Kris Van Hirdin rekao za CNN da je Ksenija apolitična, da ne gleda vesti i da se nikako nije uplitala u rat. Otkrio je da joj je upravo on kupio karte za Rusiju kao poklon za rođendan, da bi mogla da otputuje i vidi svoju baku (90), roditelje i mlađu sestru.

"Možda se Putin oseća sve nesigurnije i postaje sve veći tiranin prema ruskom narodu, posetiocima i onima koji su napustili državu. Počeo je kao autoritarni lider koji je nagrizao demokratske norme, a izgleda da se pretvara u totalitarnog diktatora najopasnije vrste — uplašene vrste", zaključuje Gitis.

Ona ističe da su bezbednosne snage hapsile Ruse koji dovode u pitanje rat u Ukrajini, a kamoli Putina.

"Uhapsili su stotine ljudi koji su želeli da odaju počast Navaljnom, čak i ljude koji su pokušavali da polože cveće Navaljnom u čast. Navaljni je bio u rukama pravosuđa što je pokušaj da se ućutka, da se umanji njegov uticaj. Ali, on nije hteo da ćuti, dokle god je bio živ", ističe Gitis.

Ona navodi kako su "Putinovi najpoznatiji kritičari umirali jedan po jedan".

"Ruski istražitelji, naravno, nikad ne krive vladu. Opozicioni lider Boris Njemcov upucan je blizu Kremlja. Novinarka Ana Politkovskaja je ubijena u liftu zgrade gde je živela. Tu je Navaljni, za kojeg još nije jasno kako je umro. Tu su mnogi drugi", navodi Gitis. (Kremlj je negirao da je umešan u bilo koji od ovih ubistava, op. aut.)

"Za građane SAD, uključujući i one koji takođe imaju rusko državljanstvo, zemlja je postala sve opasnija za posetu. Nekoliko američkih državljana je u zatvoru, uključujući VNBA zvezdu Britni Griner, koja je oslobođena prilikom razmene za ozloglašenog trgovca oružjem. Tu su bivši američki marinac Paul Vilan, osuđen na 16 godina zbog optužbi za špijunažu, što on odlučno negira, i novinar Volstrit džurnala Evan Gerškovič, uhapšen pre skoro godinu dana u Jekaterinburgu — istom gradu u kojem je Karelina uhapšena — optužen za špijunažu bez Ruske vlasti otkrivaju trunke dokaza", podseća kolumnistkinja CNN-a.

"Putin je očigledno zainteresovan za razmenu Gerškoviča za Vadima Krasikova, osuđenog ubicu koji služi kaznu u Nemačkoj zbog ubistva prognanog Čečena-Gruzijca 2019. godine - ono što je nemački sud nazvao "ubistvom po narudžbini". Drugim rečima, atentat po nalogu Kremlja", ističe Gitis. (Kremlj je prekao umešanost, prim. aut.)

"Da kažem očigledno, Amerikanci treba da se drže dalje od Rusije. Ali ostanak izvan Rusije nije garancija sigurnosti. Prema organizaciji za ljudska prava Freedom House, Rusija je postala jedan od najvećih svetskih počinilaca transnacionalne represije. Dok se čini da mnogi Putinovi kritičari umiru u najrazličitijim misterioznih okolnostima unutar Rusije, njegovi kritičari takođe dožive kraj u inostranstvu. Krajem februara, španska policija pronašla je telo Maksima Kuzminova u blizini grada Alikantea. Kuzminov, ruski  pilot, pobegao je u Ukrajinu svojim vojnim helikopterom. On je novinarima rekao da se protivio ratu", podsetila je Gitis i navela da španske službe nemaju sumnju da je Kremlj umešan u njegovo ubistvo.

Zvanično i dalje se čekaju rezultati istrage o smrti Kuzminova, ali je poznato da je upucan sa najmanje šest hitaca, a potom pregažen automobila.

"Rusija kaže da ne zna ništa o ovom slučaju. Ali nakon što je Kuzminov prebegao, šef spoljne obaveštajne službe nazvao ga je "moralnim lešom". Freedom House kaže da Rusija sprovodi veoma agresivne transnacionalne aktivnosti represije u inostranstvu, u velikoj meri se oslanjajući na atentat kao oruđe", ističe Gitisova.

U svojoj kolumni podseća da je vlada Velike Britanije zaključila da su ruski agenti ubili prognanog obavještajnog službenika Aleksandra Litvinjenka u Londonu koristeći radioaktivni polonijum.

"Godine 2018, u Solsberiju u Engleskoj, još dva ruska oficira optužena su da su umalo ubili disidenta Sergeja Skripalja i njegovu ćerku upotrebom nervnog agensa. Napadi, primećuje Freedom House, dolaze u pozadini brojnih neobjašnjivih smrti visokoprofiliranih Rusa u egzilu. Često slučajevi možda ne donesu osuđujuće presude, ali Freedom house dodaje da upotreba radioaktivnih izotopa i nervnih agenasa jasno ukazuje na Kremlj, čak i kada Moskva glumi neznanje", dodaje Gitis.

Šta god Rusija mislila svojim hapšenjem estetičarke i poluprofesionalne balerine, jasno je da Putinov represivni režim snižava prag za ono što toleriše i podiže lestvicu kako će reagovati. Donacija proukrajinskoj dobrotvornoj organizaciji sada predstavlja izdaju, kažnjivu sa 20 godina zatvora. Kritika rata ili Putina može dovesti do smrti u ruskom zarobljeničkom logoru. Kremlj čini Rusiju zemljom zabranjenom za strane posetioce, preteći njenim građanima u inostranstvu i, sve vreme, i dalje nastavljajući svoj neoimperijalistički osvajački rat u Ukrajini", zaključuje Gitis.

(Telegraf.rs)