Šta stoji iza ogromnog špijunskog skandala: "To je kao ribolov dinamitom. Ovo im je bio najveći ulov"

Foto: Shutterstock.com

Skoro je ponoć u Singapuru, gde se Frank Grefe, visoki zvaničnik Luftvafea, nemačkih vazuhoplovnih snaga, nalazi u hotelskoj sobi. On je u regionu radi učestvovanja na velikom azijskom vazduhoplovnom sajmu, a sada, usprkos umoru, mora da ostane budan jer ima poslovni poziv sa komandantom nemačkih vazduhoplovnih snaga. Tokom razgovora pominju se osjetljive vojne teme, uključujući raspravu o slanju krstarećih raketa Taurus u Ukrajinu, piše Večernji list.

Međutim, oni nisu svesni da ih prisluškuju, a njihov razgovor se snima. Dva nedelje kasnije audiosnimak je procurio u javnost, a objavljen je u ruskim medijima. Nemačka je potvrdila da je poziv održan i da su razgovor presreli ruski špijuni. Iako nije službeno imenovan, sugeriše se da je upravo Frank Grefe slučajno omogućio prisluškivanje. Četiri učesnika raspravljala su o tome koje bi mete projektili Taurus nemačke proizvodnje mogli pogoditi ako bi kancelar Olaf Šolc ikada dozvolio da budu poslati u Kijev, a pomenute su i francuske i britanske isporuke oružja, uključujući vrlo osjetljivu sugestiju da je "nekoliko" članova britanske vojske navodno na terenu u Ukrajini.

Preporučujemo

Ali kako su špijuni uspeli da prisluškuju ovaj razgovor? Za sada sve upućuje na ljudsku grešku, barem tako tvrde nemačke vlasti.

Prema njihovim informacijama, "curenje podataka" dogodilo se zbog jednog učesnika koji se povezao na razgovor preko svog mobilnog uređaja ili hotelskog Wi-Fija. Tačan način povezivanja još nije potpuno jasan, izjavila je nemačka vlada.

"Mislim da je to dobra lekcija za sve: nikada ne koristite hotelski internet ako želite obaviti siguran poziv", komentarisao je Migel Berger, nemački ambasador u Velikoj Britaniji, za BBC.

Razgovor se odvijao putem popularne platforme WebEx, ali nemačke vlasti tvrde da su zvaničnici koristili posebno sigurnu, sertifikovanu verziju.

Profesor Alan Vudvord iz Centra za kibernetičku bezbednost Surrey navodi da WebEx pruža end-to-end enkripciju "ako koristite samu aplikaciju". Međutim, korišćenje fiksne telefonske linije ili hotelskog Wi-Fija moglo bi značiti da bezbednost više nije garantovana - a ruski špijuni, prema sadašnjim pretpostavkama, bili su spremni za takav napad.

Profesor Vudvord tvrdi da su špijuni verojatno bili u blizini singapurskog vazduhoplovnog sajma. Prema njegovim riječima, ako ste špijun, "kada se održavaju takvi događaji, uvek je vredno sesti na parking ili rezervirati hotelsku sobu".

Rusi su, teoretski, mogli da koriste antene dugog dometa u kombinaciji s kompjuterskim programima sposobnim da uhvate lokalni mrežni saobraćaj.

"U suštini, to je kao da idete od vrata do vrata i tražite koja su otključana. Na kraju nađete jedna", kaže Vudvord.

Berlinski stručnjak za kriptografiju, Hening Zajdler, veruje da je najverovatnija teorija da se operativac javio preko svog mobilnog uređaja, a poziv je uhvatila špijunska antena koja može preusmeriti saobraćaj na glavnu, službenu antenu.

"Oni konstantno prisluškuju razgovore i beleže sve što se prenosi", objašnjava.

"To je kao ribolov dinamitom. Jednostavno bacite dinamit u jezero i vidite koja će riba isplivati. Ovo je bio njihov najveći ulov", dodaje Zajdler.

Vlada u Berlinu se potrudila da opovrgne teoriju koja se pojavila nakon objave snimka da je ruski špijun jednostavno nazvao i ostao na liniji, a da to niko nije primetio. Insistiraju na tome da se sve svodi na grešku jednog čoveka. Špijuni su imali sreće, a Nemačka nije, tvrde.

Roderih Kizeveter, bivši visoki vojni zvaničnik i član Bundestaga, nije među onima koji veruju da se ovo moglo dogoditi bilo kome. Kizeveter, koji je takođe radio u NATO-u i član je nemačke opozicione konzervativne stranke CDU, smatra da je "miroljubiv" način razmišljanja doprineo razvoju osećaja samouverenosti u Berlinu.

"Možda je to bila lična greška. Ali, to je signal sistemskog kvara", ističe on i dodaje da veruje da je Nemačka "laka meta" delom zbog "rasprostranjenog ruskog romantizma" koji potiče iz Drugog svetskog rata.

Međutim, predstavnike nemačke vlade sve više iritiraju sugestije da su preblagi prema Rusiji, posebno jer je Berlin donirao više oružane pomoći Ukrajini nego bilo koja druga evropska država.

Ministri također veruju da je Moskva namerno objavila snimak na dan sahrane Alekseja Navaljnog kako bi odvratila pažnju.

"Ruski predsednik Vladimir Putin igra opasnu igru na koju ne smemo nasesti", rekao je ove nedelje ministar obrane Boris Pistorius.

Rusija nije ni potvrdila ni demantovala da stoji iza hakovanja.

Otkrivanje ovog razgovora dodatno je razotkrilo nemačke podele oko slanja projektila Taurus u Ukrajinu i podstaklo širu raspravu o odbrambenim i bezbednosnim ranjivostima zemlje.

U Berlinu se nadaju da je ovo jednokratni incident i da ovaj slučaj nije samo vrh ledenog brega.

(Telegraf.rs)