Članica NATO može da pošalje trupe u Ukrajinu: Da li druge moraju da je brane u tom slučaju?

Foto: Tanjug/AP

Prema istraživanjima Bundestaga, raspoređivanje kopnenih trupa od strane jedne NATO zemlje u Ukrajini ne bi automatski učinilo sve druge NATO zemlje stranama u tom konfliktu, javlja dpa.

Tačno je da bi država koja je u pitanju sama postala strana u konfliktu, kako proizilazi iz još neobjavljenog izveštaja parlamentarnog stručnog panela.

Preporučujemo

"Ako država članica NATO deluje jednostrano - tj. ne unutar okvira prethodno odlučene NATO operacije i van struktura NATO vojnog komandovanja - ni NATO u celini ni druge NATO partnerske države ne postaju strane u konfliktu", navodi se u dokumentu koji je dostupan agenciji dpa.

Krajem februara, francuski predsednik Emanuel Makron nije isključio mogućnost raspoređivanja kopnenih trupa u Ukrajini u budućnosti. S druge strane, nemački kancelar Olaf Šolc jasno je odbio slanje zapadnih vojnika u Ukrajinu.

Prema njenom kabinetu, Beatris fon Štorh, članica Bundestaga iz AfD-a, tada je pitala kakav bi uticaj imalo raspoređivanje kopnenih trupa od strane države NATO-a u vezi sa takozvanim "savezničkim slučajem", u kojem su članice NATO-a obavezne da se bore jedna za drugu.

Eksperti Bundestaga napisali su: "Ako trupe države članice NATO učestvuju u kolektivnoj samoodbrani (član 51, Povelja UN) u korist Ukrajine u postojećem konfliktu (između Rusije i Ukrajine) i budu napadnute od strane druge strane u konfliktu (Rusije) tokom borbe na području konflikta, to ne predstavlja slučaj člana 5 NATO ugovora."

Oni su istakli da je član 5 NATO ugovora povezan sa NATO zemljama i trupama koje su napadnute na ili iznad njihove teritorije.

"Vojni angažman francuskih kopnenih trupa u korist Ukrajine bio bi zasnovan na kolektivnom pravu samoodbrane prema članu 51 Povelje UN i stoga bi bio dopušten prema međunarodnom pravu," navodi se u dokumentu.

"Vojni odgovor Rusije protiv ciljeva u Francuskoj, s druge strane, predstavljao bi 'oružani napad' (suprotan međunarodnom pravu) u smislu člana 5 NATO ugovora, što bi utvrdilo faktičke uslove za proglašenje 'savezničkog slučaja' NATO."

Službe za istraživanje su pododeljak Bundestaga koji se sastoji od osam specijalizovanih odeljenja sa oko 100 zaposlenih, kao što se može videti iz informativnog lista Bundestaga.

Eksperti istražuju teme na zahtev pojedinih poslanika i takođe za odbore Bundestaga. Oni proizvode kratke informacije, dokumentaciju, faktografske izveštaje, detaljne analize i ekspertska mišljenja.

Informativni listovi takođe se nazivaju "mislima parlamenta". Prema tome, rade na "politički neutralan i objektivan način."

(Telegraf.rs)