Žena koja je ispisala istoriju u SAD karijeru gradila i u Srbiji: Sa sudijom Bruner razgovarali smo o izborima

Foto: Instagram/jenniferlbrunner

Iako do predsedničkih izbora u SAD ima nešto više od šest meseci u većini država su održani predizbori i već je izvesno da će Donald Tramp biti republikanski, a Džo Bajden demokratski predstavnik.

S obzirom na to da se SAD sastoji od više saveznih država, organizacija takvih izbora nije ni malo lak zadatak. Sudovi često igraju ključnu ulogu u osiguravanju integriteta i regularnosti izbornog procesa, kao i u zaštiti izbornih prava građana.

Preporučujemo

Tokom boravka u SAD u organizaciji FPC imala sam prilike da sa novinarima iz još 19 zemalja posetim Vrhovnog suda u Ohaju i saznam nešto više o ulozi sudija u izbornom procesu.

Sudija Bruner sa novinarima Foto: Telegraf/M.M.

Iako je unutrašnjost zgrade bila veličanstvena, jedna žena, koja nas je tamo dočekala, uspela je da sve zaseni. U pitanju je sudija Dženifer Bruner, koja nas je zadivila svojom impresivnom karijerom, ali i harizmom i skromnošću koju je posle toliko decenija sačuvala. Ona nije samo uspešan sudija, već i ponosna baka koja u svom kabinetu osim brojnih nagrada čuva i fotografije svoje dece i unuka.

Sudija Bruner je prva žena državni sekretar u istoriji Ohaja, ali joj ni rad u našoj zemlji nije stran.

• Pre nego što ste postali sudija Vrhovnog suda u Ohaju, proveli ste nekoliko nedelja radeći u Srbiji. Možete li nam reći šta ste radili u našoj zemlji?

Godine 2012. počela sam da radim kao konsultant za USAID. Radila sam u Beogradu dva i po meseca u periodu od dve godine. Bila sam angažovana na projektu "Reforma pravosuđa, odgovornost vlade" na kom smo sarađivali sa srpskom Agencijom za borbu protiv korupcije o tada novom programu reforme finansiranja posmatrača kampanje. Bavili smo se izborima 2012. godine, na kojima je pobedio Tomislav Nikolić. Naš zadatak je bio da analiziramo podatke koje su prikupili posmatrači.

Radila sam i sa Udruženjem sudija za prekršaje, nakon druge reforme pravosuđa. Takođe, sarađivala sam i sa Ministarstvom pravde kroz programe za korisničku podršku i javnu komunikaciju, razgovarala sam sa svim šefovima odeljenja.

Sudija Dženifer je dobitnica brojnih priznanja Foto: Telegraf/M.M.

• Šta vam se najviše dopalo u Srbiji. Planirate li da nas ponovo posetite?

U Srbiji su mi se najviše svideli ljudi. Bili su ljubazni prema meni i volela sam da gledam roditelje, bake i deke sa decom dok sam išla na posao u starom Beogradu. Ljudi sa kojima sam radila su me pozvali u njihove domove i pomogli mi da vidim više gradova u Srbiji, poput Novog Sada, koji je takođe veoma lep grad.

Takođe su sa mnom podelili kako su njihovi roditelji vredno radili tokom rata 1990-ih da im život bude što normalniji, što je sigurno bilo veoma teško. Planiram da ponovo posetim Srbiju i Beograd. Nikada neću zaboraviti divno iskustvo koje sam imala tokom boravka.

• Dobitnik ste jedne od najprestižnijih nagrada koje se u SAD dodeljuju za hrabrost. Možete li da nam ispričate o kakvoj je nagradi reč?

Godine 2008. dobila sam nagradu John F. Kennedy "Profil in Courage". To je međunarodna nagrada koju dodeljuje Predsednička biblioteka i muzej Džona F. Kenedija. Njom se odaje priznanje izabranim javnim službenicima koji pokazuju hrabrost dok rade ono što je za javno dobro, čak i kada to nije politički popularno. Dobila sam tu nagradu kada sam služila kao Državni sekretar Ohaja. Ja sam prva žena izabrana na tu funkciju u istoriji države.

Foto: Telegraf/M.M.

Nagradu sam dobila zbog svoje uloge u održavanju predsedničkih izbora 2008. godine u Ohaju. Među dobitnicima ove nagrade su Barak Obama, Džordž Buš, Džerald Ford, Džon Luis, Kofi An, Nensi Pelosi...

• Sudije Vrhovnog suda se biraju u SAD potpuno drugačije nego u većini država u Evropi. Koji sistem je prema Vašem mišljenju pravedniji?

Sudije Vrhovnog suda u SAD imenuje predsednik SAD, a onda ih potvrđuje Senat. Međutim, u mnogim saveznim državama kao što je Ohajo, sudije Vrhovnog suda se biraju na izborima. Na osnovu mog iskustva rada u oblasti vladavine prava u mojoj zemlji, u Evropi, Egiptu i Južnoj Aziji, verujem da je najvažnije da pravni sistem bude odvojen od izvršne vlasti.

Kada se politika uvlači se u sudsku delatnost, javnost gubi poverenje u njenu ulogu i upotrebu njene moći. Mnoge države u mojoj zemlji biraju svoje sudije jer ljudi vole da znaju ko su oni. Ali na kraju, kako god da su izabrani, sudije moraju da budu objektivne i nepristrasne. Oni moraju da rade kao javni službenici i da budu lojalni vladavini prava i ljudima kojima služe.

Prostorija u kojoj sudije Vrhovnog suda glasaju Foto: Telegraf/M.M.

Oni su dužni da sude u skladu sa tim ciljem. Dakle, da li su oni izabrani ili imenovani, proces ne sme da utiče na delo i ciljeve pravde. Videla sam koristi i zloupotrebe svakog od ova dva sistema.

• Imate veliko iskustvo u radu kao sudija. Tokom svoje karijere radili ste na mnogim zahtevnim slučajevima. Koji sudski procesi su za Vas bili najteži? Da li ste ponosni na ishod tih suđenja?

U mojoj zemlji postoji smrtna kazna za najokrutnija ubistva. Ovaj zakon uvelo je zakonodavno telo i mi moramo da poštujemo zakon. Najteže je pobrinuti se da nevini ljudi ne budu osuđeni na ovakvu kaznu. Mnogu slučajevi u kojima se neko osudi na smrtnu kaznu zahtevaju sudsku reviziju.

Foto: Telegraf/M.M.

• U novembru će se u SAD održati predsednički izbori. Izvesno da će kandidati biti aktuelni predsednik Džo Bajden i bivši predsednik Donald Tramp, protiv kog se vode mnogi sudski postupci čak i na federalnom nivou. Kako je moguće da neko ko je u takvoj situaciji bude predsednički kandidat?

Žalosno je za SAD što je jedan od naših predsedničkih kandidata optužen za savezne i federalne zločine. U sistemu krivičnog pravosuđa naše zemlje, svako ko je optužen smatra se nevinim dok sud ne dokaže da je on kriv.

Ako bivši predsednik Tramp bude osuđen, on će biti prvi bivši predsednik koji je osuđen u poslednjih 200 godina. Ovo je slučaj bez presedana i teško je predvideti kako bi Amerikanci to prihvatili. Neke ankete su pokazale da će, ukoliko bude osuđen, uživati manju podršku Amerikanaca. Ali, on se nedavno potrudio da sva suđenja odloži za period posle izbora.

• Da li je Trampova kandidatura na predsedničkim izborima veliki test za SAD? Kakav je Vaš stav o tome?

Verujem da će američka javnost i karakter američkog naroda biti testirani na ovim predsedničkim izborima. U ovom trenutku postoji velika podela između Amerikanaca i građana koji dolaze iz drugih zemalja. Ovi izbori će biti test za američku demokratiju. Njihov ishod će uticati na budućnost SAD i kontinuitet demokratije kakvu poznajemo.

Čak i kada su vremena teška, istorija je pokazala da mi Amerikanci, ukoliko radimo zajedno možemo da poboljšamo svoj život, poboljšamo svoje živote i poštujemo razlike i naše institucije ne uzimajući zdravo za gotovo naše pravo na slobodu. Pred nama je veliki test.

(Telegraf.rs)