Japan sprema da sedne za sto sa Kim Džong Unom: U centru razgovora slučaj otmice ljudi

Foto: Tanjug/AP

Predsednik SAD Džo Bajden rekao je u sredu da podržava napore svog japanskog kolege Fumia Kišide da održi razgovore licem u lice sa liderom Severne Koreje Kim Džong Unom.

"Verujem u Japan", rekao je Bajden novinarima tokom Kišidine državne posete Vašingtonu ove nedelje.

Preporučujemo

"Mislim da je traženje dijaloga sa njim dobra stvar", dodao je Bajden, prenosi Reuters.

Foto: Tanjug/AP

Kišida se nada da će postati prvi japanski lider za 20 godina koji će održati razgovore sa nuklearno naoružanim Pjongjangom, ali njegovi izgledi da to učini ostaju nejasni.

Zašto Japan traži samit?

Dok Kišida kaže da je voljan da vodi razgovore bez preduslova, goruće pitanje koje želi da reši jeste pitanje japanskih državljana koje je Severna Koreja otela 1960-ih i 1970-ih.

Japanska vlada je rekla da je Severna Koreja otela 17 ljudi. Pet se vratilo u Japan 2002. godine nakon prethodnih razgovora na samitu, ali 12 i dalje nije vraćeno.

Severna Koreja je saopštila da je to pitanje rešeno. Ranije je saopšteno da su nepoznati japanski državljani ili umrli, ili da ne zna ništa o njihovoj lokaciji.

Rešavanje pitanja otetih ima široku podršku javnosti i Japan se podstiče da preduzme akciju dok su stariji članovi porodica otetih još živi.

Dete sa plakata otetih, Megumi Jokota, imala je samo 13 godina kada je kidnapovana dok se vraćala kući iz škole 1977. Njena majka nastavlja da lobira za njen povratak uprkos tome što je Severna Koreja rekla da je devojčica izvršila samoubistvo.

Na sastanku sa porodicama prošlog maja, Kišida je rekao da će direktno nadgledati razgovore na visokom nivou sa severnokorejskim kolegama kako bi pokušali da realizuju samit.

Da li je Severna Koreja otvorena za samit?

Severna Koreja do sada nije bila posvećena Kišidinim ponovljenim pozivima na samit.

Kim Jo Džong, moćna sestra lidera Severne Koreje, rekla je u februaru da nema prepreka za bliže veze sa Japanom i možda će doći dan kada će Kišida posetiti Pjongjang, izvestila je državna novinska agencija KCNA.

Japan je rekao da neće komentarisati izjavu, ali da je neprihvatljiv stav Severne Koreje da je pitanje otmice rešeno.

Mesec dana kasnije, Kim Jo Džong je izdala još jedno saopštenje rekavši da Severna Koreja nije bila zainteresovana za samit sa Japanom i odbila bi takve razgovore, prema KCNA.

Foto: Kyodo/Newscom / Newscom / Profimedia

Kim je optužila Tokio da se "držao nedostižnih pitanja", navodi se u izveštaju KCNA.

Da li se samit desio ranije?

U istorijski prvom susretu, tadašnji premijer Japana Džuničiro Koizumi otputovao je u Pjongjang 2002. da bi se sastao sa Kim Džong Ilom.

Iako je Severna Koreja negirala bilo kakvu umešanost u pitanje otetih, samit 2002. pokazao se kao proboj sa Kim Džong Ilom koji je priznao neke od otmica.

Njih dvojica su se ponovo sastali u Pjongjangu 2004. godine, kada je bio poslednji razgovor lidera dve zemlje.

Iako su japanski i severnokorejski zvaničnici od tada imali sastanke, veze su se pogoršale oko nuklearnog i raketnog programa Pjongjanga, pri čemu je Sever izveo niz probnih lansiranja, a Japan označio zemlju kao pretnju regionalnoj stabilnosti.

S obzirom da Severna Koreja odbija da se angažuje ako je pitanje otetih na pregovaračkom stolu, Kišida rizikuje da se vrati kući praznih ruku ako poseti Pjongjang.

Neuspeh da se obezbedi bilo kakva opipljiva pobeda od angažovanja sa nuklearno naoružanom državom koja je nastavila da lansira rakete u vode oko Japana mogao bi da naškodi Kišidinom ionako niskom domaćem rejtingu.

Iako je Kišida ispoljio želju da se što pre sretne sa Kim Džong Unom, neki vladini zvaničnici su privatno rekli da bi to moglo da bude politički rizično kockanje.

(Telegraf.rs)