"Tata i rođaci su mi ubili sestru jer se razvela. Obe su nas udali sa 16 godina": Jeziva priča iz srca Evrope

Foto-ilustracija: Shutterstock

Devojka, čije ime neće biti objavljeno iz bezbednosnih razloga, imala je tu nesreću da podneblje gde je rođena podleže nekim starim i tradicionalnim načelima kao što je prinudni brak zbog čega je bila primorana sa svega 16 godina da osnuje zajednicu.

"Mislila sam da sam tipična tinejdžerka koja raste u južnom Londonu i skuplja postere Britni Spirs i Vestlajfa da ih zalepi na vrata od ormana, međutim, ubrzo je moj život postao sve samo ne normalan", kreće svoju ispovest devojka poreklom iz Kurdistana, u Iraku, koja je sa 16 godina bila primorana da se uda za momka kog su joj odabrali roditelji.

Preporučujemo

Njeni roditelji su 1999. godine rešili da se presele iz Kurdistana u Veliku Britaniju. Devojka ističe da su bili sve samo ne "savršena" porodica.

"Imali smo uobičajene porodične drame – možete samo zamisliti haos kada ste druga najmlađa od pet devojčica i delite jedno kupatilo. Ali povrh toga, moji roditelji su bili prilično strogi i mnogo toga nismo smeli da radimo", rekla je devojka.

Ona i sestre nisu smele da nose "zapadnjačku odeću" poput majica kratkih rukava ili suknji, kao ni da razgovaraju sa dečacima ili se druže sa prijateljima van škole. Nisu smele da donose odluke, već su roditelji sve radili umesto njih.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Jedan od tih izbora bio je za koga i za koga ću se udati, iako njihovi roditelji nisu imali prinudni brak.

U Engleskoj i Velsu zakonska starost za brak je 18 godina – međutim, u to vreme deca su se mogla venčati sa 16 godina uz saglasnost roditelja.

"Roditelji su me sasvim iz vedra neba poseli na krevet i rekli mi da je mom tati prišao muškarac (30) i pitao da me oženi. Poznavali su ga preko šire porodice i prijatelja. Samo se sećam da sam sedela u svojoj sobi i slušala, dok sam zurila u svoje školske knjige. U trenutku kada sam saznala da moji roditelji žele da se udam, bila sam zbunjena. Stalno sam se pitala šta sam pogrešila da bi moji roditelji želeli da me udaju za potpunog stranca", objasnila je.

Kaže da se osećala tužno i beznadežno. Ocu je rekla da će uraditi "kako god on kaže". Tog dana njeno detinjstvo je nestalo.

"Nedelju ili dve kasnije, srela sam Džordža (ime je promenjeno zbog zaštite) u dnevnoj sobi mojih roditelja. Sedela sam na sofi pored mame dok je on sedeo na drugoj sofi sa mojim tatom. Roditelji su mi prethodno rekli da se samo pozdravim i da budem pristojn, ali da posle toga ne govorim. Tako sam sedela i slušala roditelje i njega kako raspravljaju o meni i o tome kakva sam dobra devojka. Zatim su me ispratili iz sobe i razgovarali među sobom", rekla je.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Ono što je primetila jeste da je "star" i da se oblačio kao "jedan od njenih ujaka".

Ubrzo nakon ovog sastanka odlučili su o datumu venčanja.

"Bilo mi je mučno i zbunjena sam bila ceo dan tokom ceremonije venčanja i prijema. Nisam razumela zašto svi ovi ljudi slave ono što se dešava. Zar nisu mogli da vide da sam tako nezadovoljna onim kroz šta prolazim? Osećala sam se izdanim od svih tamo", dodala je.

U hladnoj zimskoj noći, svatovi su otišli i prvi put je devojčica ostala sama sa svojim mužem. Ovo je takođe bila prva noć kada se uselila u njegovu kuću, nakon što ga nikada ranije nije videla.

"Ovu noć i sledeće noći mogu samo da opišem kao bolne. Niko ne bi trebalo da prolazi kroz takvo iskustvo. Od mene se očekivalo da kuvam, čistim, čuvam dom i da budem njegova žena dok me je on pokazivao svojim prijateljima kada bi došli. Ubrzo je ostala trudna", bojažljivo je ispričala.

Onda je rešila da abortira zbog čega su je kinjili i ubeđivali da će više voleti svog muža ako rodi dete. Svaki dan je želela da joj život bude drugačiji.

Na kraju je uspela da se razvede, a brak je trajao nešto manje od dve godine. Odluka o razvodu je usledila kada je čula da je njena sestra Banaz mrtva jer je "tako moralo da bude". U pitanju je bilo "ubistvo iz časti".

Foto-ilustracija: Shutterstock

"Kada sam izgubila sestru, moj muž mi je pretio da će i meni da se desi ista sudbina. Jednog dana sam otišla kod roditelja i tražila razvod. Oni su pokušali da me ubede da se vratim mužu, ali sam insistirala. Od tada ga više nisam videla. Kao i ja, moja sestra je bila primorana da se uda sa 16 godina. Banazu je bila zlostavljana u braku pa je slučaj prijavila policiji zbog čega su je kasnije ubili", rekla je devojka objašnjavajući šta je Banaz prošla.

Sestra je otišla da živi kod roditelja, ali šira porodica i zajednica to nisu shvatili olako. Bilo je ogovaranja o njoj, prozivanja, sramote i ljudi su je nazivali nepoštenom jer je napustila brak.

Poslednjih nekoliko meseci njenog života bili su turbulentni. Sestra se zaljubila u nekog drugog i počela je da pronalazi sreću, sve dok joj život nisu prekinuli oni koji su to smatrali "sramnim" i "nečasnim".

U januaru joj je sestra nestala, a ubrzo su njen tata, ujak i dva rođaka uhapešni i na kraju osuđeni na doživotni zatvor nakon što su proglašeni krivim za ubistvo.

Tri meseca kasnije, policija je pronašla njeno telo zakopano u koferu u bašti u Birmingemu.

"Provela sam dane oko 18. rođendana pokušavajući da naučim kako da se razvedem od svog muža i takođe organizujem sahranu svoje sestre", rekla je mlada devojka koja je svojom pričom želela da apeluje na sve mlade žene da nisu same.

Inače, ona je sada aktivan član nevladine organizacija IKVRO koja je posvećena pružanju podrške ženama i devojkama sa podneblja Bliskog istoka i severne Afrike u cilju zaštite od dečjih brakova, prinudnih brakova i sličnih stvari.

(Telegraf.rs)