Psihološki ili totalni rat: Sve opcije koje Iran ima za napad na Izrael i kako bi Netanjahu mogao da odgovori

Foto: Shutterstock

Izrael se priprema za potencijalno veliku eskalaciju u sukobu s Iranom nakon što je procena američke obaveštajne službe da bi Teheran mogao narediti napad na vojne i vladine ciljeve unutar jevrejske države u narednim danima, piše The Telegraph.

Izraelski ministri su obećali da će, ako Teheran preduzme direktnu vojnu akciju, odgovoriti sopstvenim udarima na iransku teritoriju, otvarajući vrata punom regionalnom ratu na Bliskom Istoku.

Preporučujemo

Procena američke obaveštajne službe otkrivena ovih dana od strane Bloomberga navodi da bi Iran mogao biti spreman za izvođenje preciznih udara balističkim raketama ili dronovima na ciljeve unutar Izraela. Izvor citiran u izveštaju rekao je da je pitanje "kada, a ne da li" će Iran udariti, mada nije jasno da li bi Teheran preduzeo direktnu akciju ili bi se oslonio na svoju mrežu saveznika.

U svakom slučaju, Bloombergov izveštaj sugeriše da Iran razrađuje planove za napade samo na vojne i vladine lokacije u Izraelu, među kojima bi najuočljiviji bio Kirja, sedište izraelske vojske u Tel Avivu.

Ostali potencijalni ciljevi uključuju vazduhoplovne baze, poput onih u Palmahimu u centralnom Izraelu ili Meronu na severu, kao i Kneset (izraelski parlament, op.aut.) i kancelariju premijera u Jerusalimu.

Međutim, Jerusalim bi bio izuzetno nepromišljen cilj za Iran ili njegove saveznike, delimično zbog većinski palestinskog stanovništva u Istočnom Jerusalimu i pre svega zbog očiglednog verskog značaja grada.

Ako bi Iran preduzeo korak i direktno napao Izrael - potez koji bi bio vrlo neobičan za vrhovnog lidera Alija Hamneija, čak i u svetlu aktuelne krize - pretpostavlja se da bi se oslonio na balističke rakete i/ili svoje rojeve dronova.

Kakvo oružje Iran ima?

Većina Iranove moći dugometnih raketa leži u njihovim modelima Fateh, Kaibar i Dezful, koje sve imaju domet od 1.000 kilometara ili više. Iran je takođe nedavno predstavio novi model dugometnog drona, Mohažer 10, za koji tvrdi da je sposoban da "bombarduje Izrael u kameno doba".

Lansiranje rakete ili drona s iranske teritorije bi testiralo granice dometa iranskog arsenala, s obzirom na to da je udaljenost od jugozapadnog Irana do Izraela po vazdušnoj liniji oko 1.700 kilometara. Izrael je teoretski unutar dometa iranske raketne moći jer Teheran tvrdi da poseduje rakete Kaibar koje mogu da dosegnu do 2.000 kilometara.

Stručnjaci za iranski režim izuzetno su skeptični u vezi s mogućnošću direktnog napada iz Irana jer bi to prekinulo dugotrajnu politiku podsticanja sukoba s Izraelom iz preko posrednika tajnih napada. Ali su takođe istakli da će iransko rukovodstvo biti pod pritiskom da pokaže snagu u odgovoru na napad na konzulat u Damasku.

"Režim u celini je generalno oprezan i izbegava direktan sukob, ali su ih više nego obično provocirali", rekao je dr. Stiven Vagner, viši predavač za međunarodnu bezbednost na Univerzitetu Brunel.

"Izraelski napad prošle nedelje u Damasku u Siriji definitivno će stvoriti osećaj potrebe za odmazdom ... možda su političari odlučili da im je bilo dovoljno i da ima smisla dati dramatičnu izjavu."

Šta se dešava ako Iran napadne Izrael?

Direktan napad s iranske teritorije predstavljao bi čin rata protiv Izraela i, prema nekima, bio bi preterana reakcija na napad u Damasku - koji je ciljao iranske snage u inostranstvu, a ne ciljeve u samom Iranu.

"Kinetički napad balističkim raketama ili dronovima na izraelske ciljeve kod kuće bio bi najuticajnija i najrizičnija opcija dostupna Teheranu", rekao je Džonatan Panikof, direktor u Atlantskom savetu, u nedavnoj bezbednosnoj proceni.

"Iako Iran možda želi da spreči eskalaciju u puni rat, na primer, napadanjem samo vojnih ili obaveštajnih ciljeva, a ne civilnih, ovo je i dalje rizičan korak s obzirom na to da Iran pokušava da izbegne širi sukob za koji verovatno nije dobro pripremljen."

Drugi scenario, više u skladu s dosadašnjim ponašanjem Irana, bio bi naređivanje savezničkoj grupi na jugu Libana ili Sirije, poput Hezbolaha, da izvede masovne raketne ili udare dronovima preko granice prema Izraelu.

Hezbolah ima ogromno skladište moćnih raketa kojima može da preplavi izraelsku vazdušnu odbranu, posebno njihove sisteme Gvozdena kupola i Davidova praćka.

"Ako odluče da je to ono što sledi i da će dati sve što imaju, zatvorili bi severnu polovinu zemlje sigurno, bilo bi nemoguće izlaziti napolje, a izraelska raketna odbrana bila bi preplavljena ovom vrstom napada", rekao je dr. Vagner.

Međutim, naglasio je da je Hezbolah u Libanu pokazao mnogo suzdržanosti tokom poslednjih šest meseci i čini se da je duboko nevoljan da se upusti u puni rat s Izraelom. Hezbolah takođe smatra da su njegova velika skladišta raketa ključni odvraćajući faktor protiv Izraela; potrošiti ih sada u korist Irana značilo bi odricanje od te ključne poluge.

Veliki napad iranskih saveznika ili njihovih vlastitih snaga rizikuje uvođenje Sjedinjenih Država u sukob, ishod koji Iran verovatno želi da izbegne jer ga trenutna ekonomska kriza, izazvana razornim sankcijama, ostavlja slabo pripremljenim za rat sa SAD.

Džo Bajden, predsednik SAD, ponovio je svoju "neopozivu" obavezu odbrane Izraela u odgovoru na strahove ove nedelje zbog iranskog napada. Times of Israel je izvestio u četvrtak da SAD nisu isključilw lansiranje zajedničkog odgovora s Izraelom protiv Irana, ako meta bude izraelska teritorija.

Takođe se navodi da su u toku diplomatski napori američkih zvaničnika da ubede Saudijsku Arabiju, koja pokušava da održi svoj vlastiti detant s Iranom, i druge zalivske države da lobiraju kod Teherana za deeskalaciju.

Psihološki rat?

Postoji i mogućnost da, suprotno proceni američke obaveštajne službe i medijskim izveštajima, napad nije neizbežan.

Mogao bi biti deo šireg napora za vođenje psihološkog rata protiv Izraela, a možda i ispitivanje slabih tačaka njegove protivvazdušne odbrane, tako što će uputiti pretnje usmerene na održavanje izraelske vojske u stalnom stanju pripravnosti. Strah od iranskog napada već je naterao Lufthansu da privremeno obustavi letove za Teheran.

"Uprkos svoj buci koju pravi iranski režim, direktni udarac na Izrael od strane Islamske Revolucionarne Garde (IRGC) ostaje vrlo neverovatan", rekao je Kasra Arabi, stručnjak za iransku vojsku u grupi United Against a Nuclear Iran.

"Umesto toga, IRGC je trenutno angažovana u vođenju masovne operacije psihološkog rata s ciljem da strah od napada bude gori od samog udara", rekao je.

Kako će Izrael odgovoriti na iranske pretnje?

Benjamin Netanjahu, izraelski premijer, verovatno bi razmotrio odgovor u istoj meri ako bi izraelski vojni ili vladini ciljevi bili pogođeni od strane Irana. To bi uključivalo ciljeve poput sedišta IRGC-a u Teheranu, ili potencijalno drugih baza IRGC-a kao što su njegove nove instalacije u provincijama Sistan i Balučistan.

Pod ogromnim pritiskom unutar Izraela da se fokusira na oslobađanje talaca iz Gaze, premijer će verovatno biti nevoljan da vodi rat s Iranom, osim ako to nije apsolutno neophodno i u odgovoru na neposrednu, egzistencijalnu pretnju.

Izrael već godinama gaji ambicije da potpuno demontira iranski nuklearni program, što ga čini još jednim očiglednim ciljem u potencijalnom ratu između Irana i Izraela. Međutim, njegovo rukovodstvo još smatra diplomatske ili, ako je potrebno, tajne vojne akcije kao izvodljive alternative.

Ako dođe do direktnog vojnog napada od strane Irana, pripreme za izvođenje udara najverovatnije će biti uočene unapred od strane američkih i izraelskih obaveštajnih agencija - poput raspoređivanja velikih trupa ili lansera raketa.

"Ko god nam nanese štetu, mi ćemo im naneti štetu. Spremni smo da zadovoljimo sve sigurnosne potrebe države Izrael, kako odbrambene, tako i ofanzivne", rekao je Netanjahu u četvrtak.

Totalni rat

Na prvi pogled, totalni rat između Irana i Izraela možda izgleda kao da ide u korist Irana zbog njegove znatno veće brojnosti trupa - 1,2 miliona - i njegovih hiljada artiljerijskih sistema.

Ali kad je reč o tenkovima, Izrael ih ima 3.000 - dvostruko više od Irana.

I u svakom slučaju, ovaj rat bi se verovatno odigrao na nebu, a ne na zemlji: dve nacije su odvojene Sirijom, Irakom, Jordanom i Saudijskom Arabijom. Ove dve poslednje države nemaju nikakvog interesa da dozvole da se sukob proširi na njihovu teritoriju.

Iran bi potencijalno mogao pokušati da pošalje svoje trupe da izvrše invaziju na Izrael preko Iraka, gde ima značajan politički uticaj, i svog ključnog saveznika Sirije, ali bi ih dočekao snažan odgovor američkih snaga stacioniranih u tim područjima.

Pretpostavlja se da Izrael ima veće i moćnije vazduhoplovstvo od Irana, iako Iran pokušava da nabavi nove borbene avione od Rusije u zamenu za naoružavanje Moskve dronovima za borbu protiv Ukrajine.

Nejasno je kolika bi bila podrška susednih arapskih država, ako bi Izrael trebalo da koristi njihov vazdušni prostor za udare na iransku teritoriju. Odnosi između zalivskih država i Izraela značajno su se ohladili od početka rata 7. oktobra zbog izuzetno visokog broja civilnih žrtava u Gazi.

Međutim, pre masakra od strane Hamasa, Saudijska Arabija je postajala bliži sigurnosni partner Izraela. I, malo dalje unazad, 2020. godine, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein potpisali su istorijske sporazume o normalizaciji s Izraelom.

(Telegraf.rs)