Ključa na Bliskom istoku: Kojim arsenalom oružja raspolažu Izrael i Iran?

Foto-kolaž: Profimedia Middle East Images/ABACA/Abaca Press / Menahem KAHANA/AFP

Ključa na Bliskom istoku, region je na ivici eskalacije. Kada je u pitanju najubojitije oružje Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) do je godišnji budžet od oko 23,6 milijardi dolara i veći je budžeta armija Egipta, Irana, Libana i Jordana zajedno.

Iran ima najveći arsenal balističkih raketa i bespilotnih letelica na Bliskom istoku, uključujući krstareće i protivbrodske rakete, kao i balističke rakete kratkog i srednjeg dometa, koje mogu da pogode pogoditi bilo koju metu na Bliskom istoku, uključujući Izrael. Iran takođe ima veliku zalihu bespilotnih letelica s dometom od 2.000 do 2.500 kilometara, koje mogu da lete nisko kako bi izbegle otkrivanje.

Preporučujemo

Bespilotne letelice tipa "šahid 136", poznate i kao kamikaze ili dronovi samoubice, imaju jedinstvene karakteristike, što ih čini i isplativim i smrtonosnim oružjem. Ovaj dron ima domet od 2.500 kilometara i može da nosi malu bojevu glavu od 40 kilograma, koja eksplodira pri udaru. Ima sposobnost autonomnog letenja do 12 sati i samouništenja nakon udara, što je čini posebno efikasnom u gađanju statičnih ciljeva poput vojnih objekata i zgrada. Mogu se lansirati pojedinačno ili kao roj s kamiona lansera. Nisu jako brzi (180 km/h), ali mogu da lete na vrlo maloj visini (60 metara), što otežava radarskim sistemima da ih otkriju.

Postoje razne varijante ovih dronova, svaka sa svojim specifikacijama i mogućnostima. Međutim, imaju određene karakteristike koje su im gotovo svima zajedničke. Svi su opremljeni kamerama i senzorima kako bi prikupljali obaveštajne podatke i pratili aktivnosti na terenu. Mnogi su dizajnirani tako da ostanu u vazduhu tokom dužeg perioda i mogu da nose i ispaljuju oružje, poput raketa vazduh-zemlja ili bombi.

Borbeni dron "Mohajer-6" iranski je pandan turskom "Bajraktaru TB-3", ali je nešto je kraći i ima manji raspon krila. Prvenstveno je zamišljen za izviđanje na frontu, ali može da nosi i do četiri navođene bombe, ukupne težine do 150 kilograma. Iran se u avgustu pohvalio i naprednom bespilotnom letelicom domaće proizvodnje pod nazivom "Mohajer-10" s operativnim dometom od 2.000 km, mogućnošću letenja do 24 sata i nosivošću do 300 kg.

Devet tipova projektila koji mogu pogode Izrael

U iranskom vojnom arsenalu nalazi se najmanje devet tipova projektila koji mogu da pogode Izrael, navodi iranska novinska kuća IRNA. To uključuje balističke rakete srednjeg dometa "Sejil-2", koje mogu leteti brzinom većom od 17.000 km/h i imaju domet od 2.000 km, "Khaibar" (poznata i kao "Khorramshahr-4") s dometom od 2.000 km i s bojevom glavom teškom 1.500 kilograma, kao i projektil "Haj Qasem", koji ima domet od 1.400 km i nosivost od 500 kg, a nazvan je po nekadašnjem komandantu elitnih iranskih snaga Al Kuds, Kasemu Sulejmaniju, koji je ubijen u napadu američke bespilotne letelice u Bagdadu pre četiri godine.

Trebalo bi izdvojiti i balistički projektil "Emad", koji ima domet od oko 1.700 km i prva je iranska precizno vođena balistička raketa zemlja-zemlja srednjeg dometa, s mogućnošću odvajanja bojeve glave i kontrolom do kraja putanje. Balistički projektil "Shahab-3" ima domet od 1.000 km kad je opremljen teretom od 1.200 kg odnosno 2.000 km bez tereta. Zasniva se na severnokorejskoj raketi "Nodong-1", ali je Iran upotrebio kinesku tehnologiju navođenja kako bi poboljšao preciznost. Koristi se za napade na velike ciljeve, poput gradova. Raketa "Kheibar Shekan" balistička je raketa srednjeg dometa treće generacije kojom upravlja Iranska revolucionarna gasrda. Predstavljena je 2022., a ima domet od 1.400 kilometara.

Balistička raketa "Ghadr-110" poboljšana je verzija projektila "Shahab-3", koja može nositi bojevu glavu težine do 1.000 kg. Iran proizvodi i krstareće rakete "Paveh", koje imaju domet do 1.650 km, i hipersonične rakete "Fattah-2", koje se sastoje od kombinacije hipersoničnih kliznih vozila i hipersoničnih krstarećih raketa. Imaju domet od 1.500 do 1.800 kilometara. Hipersonične rakete mogu leteti najmanje pet puta brže od zvuka i na složenoj putanji, što ih čini teškim za presretanje. Centralna komanda SAD procenila je 2022. godine da Iran u svom arsenalu ima više od 3.000 balističkih projektila.

Ima li Iran nuklearno oružje?

Iran u svom vojnom arsenalu ima i krstareće rakete kao što su "Kh-55", koje mogu nositi nuklearno oružje, s dometom do 3.000 km, i naprednu protivbrodsku raketu "Khalid Farzh" s dometom od oko 300 km, koja može nositi bojevu glavu od 1.000 kg. Uprkos tome što Iran konstantno povećava svoju proizvodnju visoko obogaćenog urana, američki obaveštajci procenjuju da Teheran trenutno nema nuklearno oružje. S druge strane, Izrael se smatra "neprijavljenom" nuklearnom silom koja raspolaže nuklearnim oružjem.

Balističkim projektilima ispaljenim iz Irana treba otprilike 12 minuta da dođu do Izraela, krstarećim projektilima dva sata, a bespilotne letelice lansirane iz Irana putuju oko devet sati da dostignu cilj.

Iran je u subotu uveče ispalio više od 300 balističkih projektila, bespilotnih letelica i krstarećih projektila prema Izraelu u tri talasa napada. U napadima je korišćeno više od 120 balističkih projektila, više od 30 krstarećih projektila i oko 170 dronova, piše Jutarnji list.

Izraelske oružane snage oborile su 99 posto svih ispaljenih iranskih dronova i projektila zahvaljujući višeslojnoj PVO razvijenoj u saradnji sa SAD, pomoći zapadnih saveznika koji su obarali rakete i bespilotne letelice iznad Sirije, Jordana i Iraka, kao i unaprijed najavljenoj operaciji koja je pružila Izraelcima i njihovim saveznicima dovoljno vremena da se pripreme.

Taktika kojom se Iran koristio slična je taktici kojom se Rusija koristi u napadima na Ukrajinu, a uključuje nekoliko talasa napada u kojima se lansira kombinacija balističkih i krstarećih projektila uz dronove kamikaze. Teheran je takođe iskoristio svoje saveznike Hezbolah i Hute, koji su istovremeno napadali Izrael, kako bi procenio delotvornost različitih udara i nadvladao američku, britansku i izraelsku odbanu.

Izraelski obrambeni sistem

Izraelski višeslojni sistem PVO uključuje Gvozdenu kupolu, Davidovu praćku i sisteme "Strela-2" i "Strela-3", koji su razvijeni u saradnji sa SAD. Gvozdena kupola je sustav specijalizovan za obaranje raketa kratkog dometa. Presreo je hiljade raketa otkad je aktiviran početkom prošle decenije, uključujući hiljade presretanja tokom rata protiv Hamasa i Hezbolaha. Izrael tvrdi da ima stopu uspešnosti iznad 90 odsto.

Sistem Davidova praćka namenjen je za obaranje projektila srednjeg dometa i takođe može presretati bespilotne letelice i taktičke balističke projektile. Izrael ga redovno koristi za obaranje projektila i dronova koje Hezbolah ispaljuje iz Libanona. Sistemi "Strela-2" i "Strela-3" mogu presretati pretnje u dometu do 1.500 odnosno do 3.000 kilometara, uključujući projektile naoružane nuklearnom bojevom glavom.

Izrael ima i sustav Gvozdeni snop, koji laserskim zracima uništava dronove i rakete. Izrael je naveo da će ovaj sistem promeniti igru jer je mnogo jeftiniji za rad od postojećih PVO sistema. Međutim, navodno još nije u funkciji. Za obaranje aviona i dronova Izrael koristi i američk raketni sustem Patriot.

S godišnjim budžetom koji premašuje 20 milijardi dolara i pristupom najnaprednijoj američkoj vojnoj opremi, Izrael kontroliše nebo i veći deo mora oko svoje teritorije. Veruje se da Izrael ima desetine  nuklearnih bojevih, iako to nikada nije priznao, i visokosofisticirane bespilotne letelice, borbene avoine, tenkove, podmornice i artiljeriju.

Izrael je započeo svoj raketni program još 1960-ih godina u suradnji s Francuskom, kada je razvila, testirala i prodala Izraelu raketu "Jericho", koja je postala operativna 1970-ih. Ovaj projektil ima domet od 500 km i može nositi nuklearno i hemijsko oružje. Sredinom 1970-ih Izrael je s Južnoafričkom Republikom razvio projektil "Jericho 2". Reč je o balističkom projektilu dometa oko 1.500 km. Izrael je izvršio nekoliko testova tog projektila u Sredozemnom moru, pri čemu su neki od njih stigli do Krita, a neki su pali nedaleko od Bengazija u Libiji.

Raketa "Jericho 3"

Krajem 1990-ih Izrael je počeo sa razvojem todelnog interkontinentalnog projektila "Jericho 3" dometa do 15.500 km, s mogućnošću da nosi nekoliko nuklearnih i termonuklearnih bojevih glava snage između 800 kilotona do 12 megatona, što je 650 puta veća snaga od atomske bombe koju su Sjedinjene Države bacile na Hirošimu. Procenjuje se da je projektil postao operativan 2008. Prema tajnom izveštaju Kongresu SAD, projektil daje Izraelu mogućnost da izazove nuklearnu štetu svim zemljama Bliskog istoka, Afrike, Europe, Azije, gotovo cele severne Amerike i velikim delovima Južne Amerike i Okeanije.

Izrael takođe navodno razvija sledeću generaciju rakete "Jericho 4", čije će mogućnosti uključivati nošenje rasprskavajućih bojevih glava. Uz mogućnost nošenja nuklearnih projektila, Izrael je opremio svoju seriju podmornica "Dolphin" krstarećom raketom nazvanom "Popeye Turbo SLCM", koja ima domet od 1500 km i sposobna je da nosi nuklearnu bojnu glavu. Prema američkim obaveštajnim izvorima, Izrael je 2000. godine izveo testiranje ove rakete u Indijskom okeanu. Svrha projektila je da se izvrši protivudar u slučaju da neka zemlja odluči da izvrši nuklearni napad na Izrael. Prema stranim publikacijama, svaka podmornica "Dolphin" ima četiri krstareće rakete "Popeye Turbo SLCM".

Osim toga, Izrael razvija nove rakete za podmornice "Dolphin" koje uključuju sistem vertikalnog lansiranja. Projektili koji će biti na novoj podmornici su balistički projektili koji se lansiraju iz podmornice u isto vreme kad i krstareće rakete.

Uz to, Izrael poseduje bombe dugog dometa za razbijanje bunkera, koje mogu pogoditi neka od iranskih nuklearnih postrojenja, oštetiti institucije, terminale za gorivo i paraliziovati iranski izvoz nafte napadom na luku Bandar Abbas.

Dron koji u vazduhu ostaje 30 sati

Projektili nisu jedina opcija za napad dugog dometa koju Izrael ima. Još od 1990-ih ima mogućnost dalekometnog napada iz aviona. IDF ima i arsenal dronova koji uključuje serije "Heron", "Hermes" i "Skylark". Od toga treba izdvojiti dron "Hermes 900", koji ima operativni domet od 1.000 kilometara i može ostati u vayduhu više od 30 sati, a naoružan je preciznim projektilima vazduh-zemlja za gađanje ciljeva. "Heron TP" je strateški UAV koji ima domet od 1.000 km i maksimalnu visinu od oko 14.000 metara. Može nositi gorivo i senzore ukupne težine oko 2,7 tona.

Njegov povećani kapacitet nosivosti omogućio je dizajnerima da integrišu elemente koji mu daju značajnu prednost pred protivnicima opremljenim naprednim PVO sistemima. To ga čini najboljim za delovanje u udaljenim područjima kao što su Iran, Sudan i Jemen. Izrael proizvodi i manje bespilotne letelice "Skylark", koje se uglavnom koriste za nadzor, špijunažu i prikupljanje informacija.

Iranski vrhovni vođa Ali Hamenei izdao je dekret 2008. godine kojim se PVO izjednačava s programom balističkih projektila i uspostavljaju se jedinstvene snage PVO. Od tada se Teheran posvetio protivvazdušnoj obrani u gotovo jednakoj meri kao i proizvodnji napadačkog oružja, ali njegovi PVO sistemi nisu toliko sofisticirani kao izraelski.

U poslednjih nekoliko godina Iran je udvostručio svoje napore da opremi Hezbolah i druge regionalne saveznike naprednim sistemima PVO, pa je ranije ove godine predstavio i dva nova sistema PVO. Protivbalistički sistem "Arman" ima srednji domet i može identifikovati mete na 180 kilometara i uništiti ih na 120 kilometara. Sistem može gađati šest meta istovremeno.

Sistem PVO "Azarakhsh" može se montirati na više tipova vozila, a koristi radar, elektro-optički sistem i termalni sistem za otkrivanje i praćenje meta. Osim ovih novih PVO, Iran se u velikoj meri oslanja na "Khordad-15", modernu PVO predstavljenu 2019. godine, koja je slična američkom Patrtiotu. Ovaj sistem može istovremeno da gađa do šest ciljeva veličine borbenog mlaznjaka iz raspona od 120 kilometara.

(Telegraf.rs)