Kako bi drugi mandat Donalda Trampa mogao da pocepa Evropu: Svi scenariji od kojih strahuju lideri EU

Foto: Tanjug/AP, Shutterstock/William Potter

Ovo bi mogao da bude trenutak za koji su većina evropskih lidera nadala da ga nikada neće videti: datum je 7. novembar 2024, dva dana nakon što je Donald Tramp pobedio Džoa Bajdena na predsedničkim izborima u SAD-u, i bivši i budući predsednik SAD već je najavio da će naterati Ukrajinu da postigne mirni sporazum s Rusijom i ustupi joj teritorije za koje je Kremlj tvrdi da su njegove, piše Politico.

Sakupljeni u Budimpešti na sastanku Evropske političke zajednice, lideri kontinenta gledaju prema veličanstvenoj reci Dunav s samo jednom stvari na pameti: Kako treba da reaguju?

Preporučujemo

Mogu li udvostručiti napore uprkos Trampovom otporu i napokon dati Kijevu šta mu je potrebno, kako tvrde lideri okupljeni oko ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i francuskog predsednika Emanuela Makrona? Treba li da prate Viktora Orbana, premijera Mađarske, i pozdrave Trampovu inicijativu da okonča konflikt? Ne bi li bilo bolje sarađivati sa Vašingtonom i pomoći u oblikovanju sporazuma, kako stalno ističu nemačke i italijanske delegacije? I najvažnije, kako lideri kontinenta mogu sprečiti oštar zaokret u američkoj spoljnoj politici koji preti da razdvoji njihove zemlje?

Kako Politico navodi u velikoj analizi, povratak Trampa u Belu kuću nije sigurna stvar, ali ta mogućnost prisiljava evropske lidere da razmatraju scenarije poput ovog i suoče se s pitanjima koja oni podrazumevaju. A kako se američki izborni ciklus pojačava, zvaničnici širom Starog kontinenta postaju sve otvoreniji po pitanju posledica drugog Trampovog mandata.

Povratak bivše rijaliti zvezde na vlast ne bi bio samo najveći test u transatlantskim odnosima u posleratnoj istoriji; mogao bi predstavljati egzistencijalnu pretnju za evropsko jedinstvo, dok tenzije oko toga kako sarađivati s najmoćnijom zemljom sveta razdvajaju kontinent po pitanjima koja se kreću od trgovinske politike do borbe protiv klimatskih promena i odbrane evropske teritorije.

"Ljudi u Briselu već se pripremaju za ono što bi moglo da se desi", rekao je jedan stariji diplomata EU koji je, kao i drugi u ovoj priči, dobio anonimnost da bi raspravljao o ishodu izbora u zemlji koja nije članica EU.

Evropa je preživela prvu Trampovu administraciju, naravno, ali sve ukazuje na to da će ovog puta stvari biti teže, dok dva ratna sukoba u blizini i kontinuirana energetska kriza vrše pritisak na kontinent. Po povratku na funkciju nakon dva opoziva i niza građanskih i krivičnih gonjenja, Tramp bi verovatno osećao manje potrebe da obuzda svoje impulse ili da okruži sebe zvaničnicima koji zagovaraju umerenost.

Ključno je da, dok je bilo moguće odbaciti Trampov prvi mandat kao anomaliju - odnosno geopolitičku oluju koja može biti prebrođena - njegov povratak bi cementirao promenu u američkoj spoljnoj politici kao činjenicu koju se više ne može ignorisati.

To bi zahtevalo od Evrope - i Evropske unije posebno - da uradi nešto što se istorijski pokazalo kao loše: da odluči o zajedničkom odgovoru i da se pridržava toga. Neuspeh u dogovoru mogao bi početi da razara blok.

"Ne postoji automatsko pravilo da će kriza dovesti do evropske integracije", rekao je Nikolaj fon Ondarca, stručnjak za EU politiku u Nemačkom institutu za međunarodna i bezbednosna pitanja, think-tanku za spoljnu politiku koji savetuje nemačku vladu.

"Postoje značajne prepreke koje bi trebalo prevazići da bi se drugi Trampov mandat pretvorio u trenutak evropskog jedinstva", rekao je on.

Namere Trampa prema NATO

Plan Trampa za Ukrajinu već se oblikuje, rekle su dve osobe upućene u razmišljanja bivšeg predsednika SAD. On bi gurao Zelenskog da ustupi Krim i delove Donbasa kako bi ubedio ruskog predsednika Vladimira Putina da okonča rat, što je plan koji je prvi put objavio Washington Post.

Manje je jasno šta su njegove namere prema NATO, savezu koji je garantovao evropsku bezbednost od kraja Drugog svetskog rata. Dve osobe upućene u Trampovo razmišljanje rekle su da je cilj da smanji američko angažovanje, možda odbijanjem da prisustvuje samitima ili uzdržavanjem američke vojske od zajedničkih vežbi.

Brige o tome šta bi Tramp mogao da uradi naterale su Kongres SAD da u zakonu propiše zahtev da zakonodavci odobre svako formalno povlačenje SAD iz saveza. Ali to neće biti uteha za Evropljane koji zavise od Trampove stvarne posvećenosti obavezama Vašingtona prema tom vojnom savezu.

"Činjenica da je Kongres osetio potrebu za tim i da je predsednik Bajden bio voljan da to potpiše govori da postoje realne zabrinutosti u Vašingtonu", rekao je Bred Boumen iz Fondacije za odbranu demokratije, think-tanka sa sedištem u Vašingtonu.

"I govori vam da je ustavni okvir nejasan kada je reč o njegovoj moći da to uradi", dodao je on.

Foto: Ina FASSBENDER / AFP / Profimedia

Trampu ne bi bilo potrebno da se povuče iz Alijanse da bi efikasno doveo do njenog kraja. U februaru je doveo u pitanje pridržavanje Vašingtona članu 5 NATO o međusobnoj odbrani, koji zahteva da se saveznici okupe u podršci ako je jedna od članica napadnuta, izjavljujući da će "pobuditi" Rusiju da napadne one članice koje ne troše dovoljno na odbranu.

U svakom slučaju, član 5 ne zahteva vojnu podršku, samo zahteva da članica NATO "preduzme radnje koje smatra potrebnim da pomogne napadnutom savezniku." Tramp bi mogao jednostavno "smatrati potrebnim da podigne zabrinutost na Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, i to je to", rekao je Boumen, "ili da izda saopštenje ili kaže: 'Hej, Putine, to nije dobro. Trebalo bi da prestaneš'."

Da će EU teško da usaglasi zajednički odgovor na Trampovu administraciju jasno je iz reakcije na invaziju Rusije na Ukrajinu.

Dok su ruske trupe napredovale ka zapadu, političari EU su se postavili da zahtevaju hitno preispitivanje evropske bezbednosti. Dok je Nemačka – uspavani vojni gigant bloka – proglasila novu eru u politici odbrane, lideri iz cele EU su se zakleli da će ojačati svoje vojske i pojačati saradnju.

Iako je blok napravio neki napredak, složivši se da se sredstva za kupovinu oružja za Ukrajinu i povećanje proizvodnje oružja, sprovođenje ovih politika je bilo sporo zbog neuspelih plaćanja, sporova o načinu prikupljanja novca i prepirki o tome gde ga potrošiti.

Zajednički plan pozajmljivanja za povećanje vojnog budžeta, podržan od Estonije i Francuske, izazvao je žestok otpor u drugim prestonicama, posebno Berlinu. Dok politički zamah za takav plan raste, nemački otpor sada vodi blok ka razmišljanju o drugim alternativama.

"Postoji saglasnost da nam je potrebno više investicija. Sada je diskusija: kako ćemo pronaći novac?", rekao je jedan diplomata EU.

Zamena za američki nuklearni kišobran

Stvari su se toliko sporo kretale da neki veruju da će biti potreban veliki šok da se prekine taj zastoj.

"Kada je reč o osećaju hitnosti u EU po pitanjima kao što su konkurencija ili odbrana, Tramp bi mogao za blok biti ono što je bila finansijska kriza: buđenje koje pokreće stvari", rekao je belgijski ministar finansija Vinsent Van Petegem, koji trenutno predsedava sastancima ministara finansija EU na kojima se razmatra viće potrošnja na vojsku.

"Ako bude izabran, to će pokrenuti mnogo toga", smatra on.

Za zemlje koje se graniče s Rusijom, briga je o tome da li će "mnogo" biti dovoljno, ali i da li će biti prekasno.

"Ako Tramp bude izabran, moramo se maksimalno potruditi da izbegnemo najtragičnije posledice onoga što on govori", rekla je Rasa Juknevičiene, bivša litvanska ministarka odbrane koja je sada evropski zakonodavac.

"Nećemo biti spremni za povlačenje SAD. Premalo je vremena", rekla je ona.

Foto: Tanjug/AP

I ako se konvencionalna vojna potrošnja pokazala teškom, još veće implikacije povlačenja SAD mogu biti, pa, radioaktivne.

Kada je reč o nuklearnoj odvraćanju, većina Evrope se oslanja na američki kišobran, s Velikom Britanijom i Francuskom koje poseduju svoje bojeve glave. Ujedinjeno Kraljevstvo ima oko 200 bojevih glava, koje delimično doprinose kišobranu NATO. Francuska ima oko 300, ali su posvećene samo nacionalnoj odbrani.

U poslednjim godinama, Pariz je ponudio da raspravlja o ulozi svog nuklearnog odvraćanja unutar evropskog konteksta, ali Nemačka do sada nije prihvatila tu ponudu.

Nijedan francuski ni britanski sistem ne bi predstavljao verodostojnu odvraćanje ako bi nuklearno odvraćanje SAD nestalo, rekao je fon Ondarca, stručnjak za EU spoljnu politiku.

Strahovi od ostavljanja na cedilu izloženih pokreću rasprave o tome da li zemlje treba da se naoružavaju, potencijalno pokrećući globalnu trku u naoružanju dok se lomi taj tabu. U Nemačkoj, bivši ministar spoljnih poslova iy redova Zelenih Joška Fišer rekao je da bi EU trebalo da ima svoje nuklearno oružje, a glasovi u Poljskoj tražili su domaću "artiljeriju".

Kako bi se to uklapalo u evropski bezbednosni okvir, ostaje nejasno.

"EU trenutno nije sposobna da odgovori na veoma osnovna pitanja: Ko bi zapravo aktivirao crveno dugme?", rekao je fon Ondarca. "Da li je to samo predsednik Francuske? Može li to biti EU? Ako jeste, da li je to predsednik Evropske komisije ili predsednik Evropskog saveta?"

Trampova agenda "Prvo Amerika"

Da stvari budu gore, čak i dok se bore da predstave zajednički front, lideri Evrope verovatno će biti pod pritiskom mnoštva politika koje bi Tramp mogao da vodi, a koje bi takođe mogle biti dizajnirane da ih razdvoje.

Drugi Trampov mandat, rekao je još jedan zvaničnik EU, postavljen je da bude baš kao 2016. godine, "ali u isto vreme, mnogo gori."

I dalje noseći ožiljke iz Trampovog prvog mandata, Evropska komisija ne želi da bude uhvaćena nespremnom ovog puta: Brisel radi na planu koji će predstaviti posledice novembarskog glasanja, uključujući i kaznene trgovinske mere ako Tramp nametne svoje tarife na evropski blok.

"Komisija postavlja struktuirani unutrašnji proces da se pripremi za sve moguće ishode izbora za predsednika SAD", rekao je zvaničnik Komisije.

Što se tiče trgovine, bivši predsednik SAD nije krio svoje planove da obnovi svoju "Prvo Amerika" agendu. Njegova pretnja prošlog leta da će nametnuti 10% tarifu na sve uvoze tokom njegovog drugog mandata poslala je trnce širom Evrope, gde se ekonomija jako oslanja na izvoz u SAD.

Rat u Ukrajini, i želja da se prekinu ekonomske veze s Rusijom, takođe je ostavila Evropu zavisnom od SAD za snabdevanja energentima, sa gotovo 50% njenih potreba ya prirodnim tečnim gasom koji dolazi iz te zemlje - što je gotovo dvostruko više nego pre pune ruske invazije na Ukrajinu.

Drugi zvaničnik Komisije izrazio je zabrinutost da bi Tramp mogao pojačati proizvodnju fosilnih goriva, koristeći cene gasa kao polugu u svojim pregovorima s Evropom, te tako vršeći pritisak na američke kompanije da povećaju cene ili ograniče snabdevanje kroz licenciranje.

Iako bi ovo moglo biti da uzrokuje poremećaje za ekonomiju, evropski zvaničnici pokušavaju da projektuju poverenje da povratak Trampa neće poremetiti borbu protiv globalnog zagrevanja. Njegova prva izborna pobeda možda je uzdrmala razgovore o klimatskim promenama šokom poput komete koji dolazi iz pravca Sunca, ali ovog puta to neće biti iznenađenje, niti će imati isti uticaj.

"To je nekada bilo važno" kada su SAD bile u Pariskom sporazumu o klimatskim promenama iz kojeg je Tramp izašao 2017. godine, rekao je drugi zvaničnik Komisije. Ali sada "tranzicija ka čistoj energiji je potpuno nezaustavljiva." Takmičenje za dominaciju u čistoj ekonomiji znači da EU, Kina, Indija i drugi neće biti obeshrabreni od strane novog američkog obrta, dodao je zvaničnik.

Dublje pukotine u Evropi

Sudbina Evrope tokom drugog Trampovog mandata uglavnom će zavisiti o tome da li može ostati ujedinjena, naglasili su zvaničnici i diplomate.

"Treba da pokažemo jedinstvo kao što smo to uradili poslednji", rekla je Alva Fin, izvršna direktorka Evropskog liberalnog foruma, think-tanka sa sedištem u Briselu.

"Rešili smo to prošli put i nadamo se da ćemo moći ponovo, ako ostanemo ujedinjeni kao blok, kao što smo bili do sada", smatra ona.

Najveći rizik za to jedinstvo je Orban, koji će imati ulogu u postavljanju dnevnog reda u mašini za donošenje odluka EU tokom druge polovine godine. Orban, koji je posetio Trampa u njegovom odmaralištu na Floridi prošlog meseca, dugo je zagovarao oblik mirnog sporazuma za Ukrajinu. Mađarski lider takođe se nada većoj podršci širom bloka nakon očekivanog pobeda krajnje desnice na junskim izborima za Evropski parlament.

Orban će verovatno biti više ohrabren, rekla je Majda Ruge iz Evropskog saveta za spoljne odnose. Ona je naglasila da će EU trebati strategiju o tome kako "postupati s problematičnima."

Ali Orban takođe može da se pokaže kao najmanji problem kontinenta. Iako je postalo kliše u EU politici reći da blok nastupa zajedno u krizi, istina je da evropski lideri teško sarađuju čak i u najboljim vremenima. Da to učine kada se istorijski zaštitnik regiona ne samo povukao već i aktivno vrši pritisak bio bi nezabeležen izazov.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je naglasio zaobilazak evropskih institucija i direktno je komunicirao s nacionalnim liderima. S neizvesnošću nad evropskom politikom odbrane i Rusijom koja povećava svoje prednosti u Ukrajini, neke zemlje, posebno one koje ispunjavaju svoje NATO obaveze, lako bi mogle da odluče da se približe ekscentričnom američkom predsedniku kao boljem izboru nego da se suprotstave njemu u Ukrajini ili negde drugde.

Pitanje je koliko će određene EU zemlje biti otvorene za transakcionalizam s SAD, rekao je fon Ondarca. Postoje već poznate pukotine unutar EU, po pitanjima od trgovine do proizvodnje energije do spoljne politike prema Bliskom istoku ili Kini. Tramp bi mogao, na primer, da zapreti tarifama na ciljane evropske proizvode kako bi vršio pritisak na određene evropske prestonice da postupe na njegov način u Ukrajini ili negde drugde.

Šta bi Nemačka uradila u takvom scenariju, otvoreno je pitanje koje brine neke diplomate iz drugih evropskih zemalja. Isto važi i za italijansku premijerku Đorđu Meloni. U međuvremenu, Pariz već koristi mogućnost Trampovog drugog mandata da poziva na veću evropsku autonomiju, često na načine koji koriste francuskoj ekonomiji.

"EU je bila ujedinjena prema Velikoj Britaniji u postbregzitovskim pregovorima, ali to je potrajalo mnogo vremena i zahtevalo truda", rekao je jedan zvaničnik EU.

"Ovog puta, ulozi će biti mnogo viši, a pritisak mnogo veći", zaključio je taj zvaničnik.

(Telegraf.rs)