Surova istina protiv obe strane: Hamasov pristanak na prekid vatre ne znači i kraj rata sa Izraelom

Foto-kolaž: Yasser 24 / SplashNews.com / Splash / Profimedia, Tanjug/AP

Kada je Hamas u ponedeljak uveče saopštio da je pristao na sporazum o prekidu vatre, mnoge je zatekao nespremne. Izrael to očigledno nije očekivao, a čak odmah nije bilo ni potpuno jasno na šta je to Hamas pristao.

Kako prenosi CNN, Hamasovo saopštenje je prvobitno dočekano sa oduševljenjem u Pojasu Gaze, kao i sa opreznim optimizmom regionalnih lidera nakon što je predstavljeno kao prihvatanje izraelskog predloga. Ali ubrzo je Izrael ustuknuo, saopštivši da je Hamasov stav daleko od ispunjavanja njegovih zahteva.

Istovremeno, nastavljena je vojna operacija u Rafi, južnom delu Pojasa Gaze, izvodeći vazdušne napade i preuzimajući kontrolu nad palestinskom stranom graničnog prelaza sa Egiptom. Istovremeno, Izrael je saopštio da će poslati delegaciju u Kairo da proceni stav Hamasa. Direktor CIA Vilijam Berns takođe je stigao u Kairo u utorak ujutro.

Postavlja se logično pitanje - Šta se dešava i šta znamo o Hamasovoj ponudi.

Hamas je u ponedeljak saopštio da je prihvatio egipatsko-katarski predlog za sporazum o prekidu vatre i taocima u Gazi, koji uključuje prekid vatre, potpuno povlačenje izraelskih trupa iz Gaze, razmenu zarobljenika, rekonstrukciju teritorije i podizanje Izraelska blokada enklave.

Ponuda Hamasa bi počela oslobađanjem 33 taoca iz Izraela u zamenu za stotine palestinskih zatvorenika u periodu od 42 dana, a završiće se obnovom Gaze tokom "perioda održivog mira“, prema dokumentu koji je za CNN podelio regionalni izvor upoznat sa pregovorima.

Diplomatski izvor upoznat sa razgovorima rekao je ranije za CNN da je pominjanje održivog mira "način da se pristane na trajni prekid vatre bez pozivanja na to". Sporazum bi bio podeljen u tri faze, od kojih bi svaka trajala 42 dana. To bi uključivalo eventualno izraelsko povlačenje iz Gaze u drugoj fazi.

Ali američki zvaničnici su odbili Hamasovu tvrdnju da je "pristao" na sporazum o prekidu vatre, umesto toga okarakterišući odgovor kao kontrapredlog sa promenama. Za taj protivpredlog će biti potrebni dalji pregovori, rekli su oni, i naveli da se on tretira kao komunikaciona taktika da se javno pokaže da je Hamas spreman da sklopi sporazum.

Kakav je bio odgovor Izraela i drugih?

Izrael kaže da dogovor koji je ponudio Hamas nije ono što Izrael ponudio prošle nedelje u dogovoru sa Egiptom, a član ratnog kabineta Beni Ganc rekao je u ponedeljak da Hamasova verzija "ne odgovara dijalogu koji se do sada vodio sa posrednicima i da ima značajne praznine".

Izrael, međutim, šalje delegaciju na radnom nivou da se sastane sa egipatskim i katarskim posrednicima kako bi bolje razumeli predlog i utvrdili da li se može sklopiti dogovor. Najveća prepreka u dogovoru je pitanje trajnog prekida vatre i kako ga navesti u sporazumu. Predlog Hamasa poziva na prekid rata, što je crvena linija za izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, rekao je visoki američki zvaničnik.

Frank Lovenštajn, koji je radio kao specijalni izaslanik za izraelsko-palestinske pregovore pod američkim predsednikom Barakom Obamom tokom rata između Izraela i Gaze 2014, rekao je za CNN da bi ovo mogao biti "trenutak istine za igru okrivljavanja koju su igrale obe strane tokom pregovora o prekidu vatre".

"Hamas je očigledno prihvatio konstruktivnu dvosmislenost o trajanju koju su posrednici predložili, zajedno sa garancijama o trajnom prekidu vatre koje očigledno nisu primenjive“, rekao je Lovenštajn, dodajući da je sada na potezu Netanjahu:

"On bi mnogo radije izvršio invaziju na Rafu zbog svoje ekstremističke koalicione politike nego da ima prekid vatre koji bi mogao da okonča rat i verovatno dovede do novih izbora".

Kako su pregovori povezani sa izraelskom operacijom Rafe?

Izrael tvrdi da je Rafa poslednji bastion Hamasa u Gazi, a prošle nedelje je Netanjahu obećao da će tamo pokrenuti kopnenu operaciju bez obzira na dogovor sa Hamasom i uprkos pritisku SAD da ne nastavilja sa vojnim operacijama. U ponedeljak uveče, izraelska vojska je sprovela vazdušni udar na, kako je rečeno, mete Hamasa u istočnoj Rafi. Do utorka ujutro zauzela je granični prelaz zamenjujući palestinske zastave sa izraelskim.

Ovaj potez je usledio nakon naređenja izraelske vojske da se oko 100.000 stanovnika severne Rafe odmah evakuiše.

"Granični prelaz je strateška lokacija za Hamas", rekao je Barak Ravid, analitičar CNN za političke i globalne poslove, dodajući da se na njega gleda kao na simbol stalne kontrole Hamasa nad Gazom.

"Izraelsko zauzimanje prelaza možda je narušilo imidž Hamasa pred palestinskim narodom u Gazi, i deluje kao poluga da Hamas učini fleksibilnijim u pregovorima o taocima", dodao je on.

Ta operacija u Rafi nije bila na nivou velikog kopnenog upada na koji su upozoravale Sjedinjene Države, ali je možda bila osmišljena da umiri neke od ministara u Netanjahuovom kabinetu, koji su ga pritiskali da nastavi sa invazijom na grad i preti da će urušiti koalicionu vladu ako im se ne povinuje.

Američki zvaničnici rekli su u utorak da Bajdenova administracija ne veruje da je izraelska vojna aktivnost u Rafi početak velike operacije i izvor upoznat sa izraelskim planovima rekao je da je ograničeni upad u Rafu imao za cilj da zadrži pritisak na Hamas da dogovori sporazum koji bi doveo do prekida vatre i oslobađanja talaca.

"Operacija Rafa može biti u interesu i Izraela i Hamasa", smatra je Lovenštajn, bivši američki pregovarač.

"Bibi (Netanjahu) želi da pokaže koliko je čvrst suprotstavljajući se nama (SAD) i svetu u odbrani Izraela. A Hamas misli da ulazi u zamku u Rafi koja će Izrael ostaviti još izolovanijim, uključujući i od SAD, i podložan još većoj međunarodnoj osudi".

Koliki je ulog za Netanjahua, a koliki za Hamas?

Hamas i Izrael se optužuju međusobno da ometaju sporazum i produžavaju rat. Stručnjaci kažu da se obe strane zalažu za maksimalističke zahteve jer od toga zavisi njihov politički opstanak. Netanjahu se našao u teškoj situaciji. Suočen je sa intenzivnim pritiskom najbližih međunarodnih saveznika i porodica izraelskih talaca da pristane na sporazum o prekidu vatre i izbegne invaziju na Rafu.

Istovremeno mora da zadovolji tvrdolinijaše u svojoj krhkoj koaliciji, a koji ne žele da se rat zaustavi dok Hamas ne bude eliminisan. Hamas takođe pazi na svoju sudbinu ako se rat završi bez garancije o trajnom prekidu vatre.

"Od kratkog sporazuma o prekidu vatre u novembru, Hamas nije bio zainteresovan za dogovor sa Izraelom koji ne uključuje trajni prekid neprijateljstava", rekao je Lovenštajn, pošto grupa veruje da je to jedini scenario koji obezbeđuje njen opstanak.

Izraelski tenkovi na graničnom prelazu Gaze i Egipta Foto: Potparol IDF-a

"Obe strane žele samo sporazum o prekidu vatre koji obezbeđuje njihov politički opstanak", uveren je Lovenštajn i nastavlja:

"Za Hamas je to trajni prekid vatre koji im omogućava da zadrže neke vojne sposobnosti. Za Bibija, to je samo privremena pauza na putu ka potpunoj pobedi".

Husein Ibiš, viši stalni naučnik na Institutu arapskih zalivskih država u Vašingtonu kaže da iako i Hamas i Netanjahu veruju da su imali političku korist od nastavka sukoba, raste pritisak u zemlji da obe strane prekinu neprijateljstva.

"Hamas je pod ogromnim pritiskom, uključujući u izvesnoj meri svoje lidere koji žive van Gaze, da prihvati predloge o prekidu vatre od Egipata i Katara kako bi dobili malo predaha za organizaciju i olakšanje za Palestince u Gazi", rekao je Ibiš i dodao:

"Hamas je možda svestan da ima veće šanse za opstanak od Netanjahua, čak i ako se grupa ponovo pojavi u drugačijem obliku. Hamas će preživeti. To je politička organizacija i brend. To nije lista pojedinaca koji mogu biti ubijeni ili infrastruktura i oprema koja se može uništiti. Netanjahu, s druge strane, i lično i politički neće opstati zauvek".

(Telegraf.rs)