Haos u Novoj Kaledoniji, Francuska poslala dodatne policijske snage: Domoroci pobesnili zbog glasačkih prava

Foto: Delphine Mayeur / AFP / Profimedia

Francuska je poslala dodatne policijske jedinice da umiri nerede na Pacifičkom ostrvu Novoj Kaledoniji u utorak, ali je takođe otvorila vrata za pregovore o dogovoru sa grupama koje su za i protiv nezavisnosti, javlja Rojters.

Tokom noći, huligani su palili automobile, desetine preduzeća, sukobili se sa policijom i postavljali barikade u znak protesta protiv planova da se omogući većem broju ljudi da učestvuje na lokalnim izborima u francuskoj teritoriji koju vode, a protiv čega domoroci Kanak protestuju.

Preporučujemo

Predložene promene, o kojima će Nacionalna skupština u Parizu glasati kasnije u utorak, omogućile bi francuskim stanovnicima koji žive u Novoj Kaledoniji 10 godina da glasaju na provincialnim izborima - što je potez za koji lokalni lideri strahuju da će razblažiti glasove Kanaka, ali vlada tvrdi da je potreban kako bi izbori bili demokratski.

"Ulice su bile u plamenu, bilo je nereda na ulicama, zaista zastrašujuće iskustvo," rekao je novozelandski turista Majk Lafut za TVNZ televiziju.

Uprkos policijskom času, nasilje se nastavilo u utorak uveče na ostrvu, koje se nalazi oko 20.000 km od kontinentalne Francuske, izvestio je lokalni emiter NC La 1ere.

Glavni grad ostrva, Numija, bila je pokrivena oblakom crnog dima, prenosi NC La 1ere, dodajući da je lokalni sportski objekat bio zapaljen. Takođe je izvestio o neredima u zatvoru.

Jednu od pet ostrvskih teritorija koje se protežu od Indijskog do Pacifičkog okeana i koju drži Francuska, Nova Kaledonija, treći je najveći proizvođač nikla na svetu i centralni deo plana francuskog predsednika Emanuela Makrona da poveća uticaj Pariza na Pacifiku.

Premijer Gabriel Atal je rekao da glasanje treba da se održi popodne kako je planirano, ali je potvrdio da Makron neće žuriti sa sazivanjem posebnog kongresa dva doma parlamenta koji je potreban da bi se usvojio zakon.

Umesto toga, pozvaće predstavnike stanovništva teritorije - kako one koji su za, tako i one koji su protiv nezavisnosti - u Pariz na razgovore o budućem statusu Nove Kaledonije, nakon decenija napetosti oko uloge Francuske.

"Kroz razgovor, i samo kroz razgovor, možemo naći rešenje," rekao je Atal poslanicima. "Sve što želimo je da pronađemo opšti politički dogovor, sa onima koji su za i protiv nezavisnosti."

Nije precizirao šta takav dogovor mogao da obuhvati.

Nasilje

Na skupu u Parizu, pristalice nezavisnosti su rekle da zakon treba povući.

"Ako danas ima nasilja (na Novoj Kaledoniji), to je odgovor na nasilje koje smo trpeli od kolonizacije," rekao je lider mladih Kanaka Daniel Vea (43) Reutersu, navodeći da planirane izborne promene ostavljaju Kanake izolovane na njihovom ostrvu.

"Ovde smo da pokažemo... borićemo se dok ne dobijemo ono što želimo: nezavisnost," rekla je 24-godišnja Vendi Gove, čiji su dedovi umrli kada je nasilje eskaliralo na ostrvu 1980-ih.

Nova Kaledonija se nalazi 1.500 km istočno od Australije, sa populacijom od 270.000 stanovnika, uključujući 41% Melanežana i 24% tanovnika evropskog porekla, uglavnom francuskog.

Noumea sporazum iz 1998. godine pomogao je okončanju decenije sukoba utvrđujući put ka postepenoj autonomiji i ograničavajući glasanje na domoroce Kanake kao i ljude koji su stigli u Novu Kaledoniju pre 1998. godine.

Sporazum je omogućio tri referenduma da se odredi budućnost zemlje. Na sva tri, nezavisnost je odbijena, ali to nije okončalo debatu o statusu ostrva ili ulozi Francuske.

U međuvremenu, francuska rudarska kompanija Eramet saopštila je da je njihova lokalna jedinica SLN podigla nivo bezbednosti usred nemira i da njegova fabrika radi sa minimalnim kapacitetom.

"Naše rudnike su zaustavili, baš kao i većinu rudnika na Novoj Kaledoniji", rekao je portparol Rojtersu.

Proizvođač nikla Prony Resources saopštio je da je aktivirao krizni tim da "održi industrijske objekte i spreči bilo kakvu štetu na resursima".

Francuska vlada pregovara o paketu za spasavanje gubitaškog nikl sektora Nove Kaledonije, uključujući obavezu snabdevanja evropskog lanca za proizvodnju baterija, ali su pregovori zapeli usred trenutnih političkih tenzija.

(Telegraf.rs)