Rumunski izborni scenariji plaše Brisel: Nijedna od opcija nije dovoljno "manje zlo" po EU i NATO

Sve oči uprte su u Rumuniju. Ta članica EU izlazi 4. maja na prvi krug kontroverznih predsedničkih izbora, nakon što su zabrinutosti zbog ruskog mešanja dovele do poništavanja originalnog glasanja u novembru prošle godine.

Sada kada je moskovski miljenik, ultranacionalista Kalin Đorđesku, diskvalifikovan iz ponovljenih izbora, Đorđe Simion, lider krajnje desničarske Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR), izbio je na prvo mesto u anketama, uoči glasanja koje bi moglo uzdrmati EU i NATO ako Bukurešt skrene s proevropskog kursa, analizira Politico.

Trenutno postoje četiri kandidata — prema anketama, koje (važna napomena!) nisu uspele da predvide iznenadni uspon Đorđeskua prošle godine — koji izgleda imaju realne šanse da stignu do ključnog drugog kruga 18. maja: Simion; kandidat vladajućih stranaka Krin Antonesku, centristički nezavisni kandidat Nikušor Dan i levičar koji je postao nacionalista Viktor Ponta. Svaki od njih je u nekoj od poslednjih anketa bio na drugom mestu.

Evo šta bi moglo da se desi u svakom od mogućih drugokrugnih scenarija među ovom četvoricom... uključujući i one zbog kojih Brisel posmatra izbore iza zatvorenih vrata.

Simion protiv Dana

Nakon što je Đorđesku isključen iz trke, Simion se pozicionirao kao kandidat svih nacionalista — i izgleda da mu to uspeva. Njegovih 30% u poslednjim anketama otprilike odgovara zbiru glasova koje su prošlog novembra osvojili Đorđesku i on zajedno.

Samoproklamovani fan italijanske premijerke Đorđe Meloni, Simion se predstavlja kao agent promene, a njegov AUR, koji je započeo kao antivakserski pokret, danas je moćna politička sila u stilu Trampa. Obećao je da će se suprotstaviti Briselu i obustaviti vojnu pomoć Ukrajini.

Prema analitičaru Remusu Štefureaku, Simionovu bazu čine stanovnici malih i srednjih gradova i ruralnih područja, mlađi od 45 godina, sa nižim primanjima i obrazovanjem. Poput Đorđeskua, i Simion cilja glasove dijaspore, koji se obično ne beleže u rumunskim anketama.

Nasuprot njemu, Dan je matematičar koji je osnovao stranku Savez za spas Rumunije (USR), ali sada nastupa kao nezavisni kandidat. Ima snažnu podršku u Bukureštu, gde je gradonačelnik, i u većim gradovima, ali mnogo manje u manjim mestima i na selu.

Iako Dan ima potencijal među biračima iz dijaspore, van Bukurešta ga mnogi i dalje ne prepoznaju. "Deset odsto populacije ne zna ko je Nikušor Dan", rekao je Štefureak — što mu može presuditi u neizvesnom drugom krugu protiv Simiona.

Anketa agencije CURS iz Bukurešta objavljena u ponedeljak pokazala je da bi Simion u takvom duelu imao prednost od 54% naspram 46%.

Međutim, Štefureak naglašava da je kampanja još u ranoj fazi i da bi emocije i šira koalicija mogli znatno promeniti tok drugog kruga.

Simion protiv Antoneskua

Antonesku, suprug bivše evropske komesarke Adine Valean, ima podršku vladajućih stranaka — socijaldemokratske PSD, nacionalno-liberalne PNL i mađarske manjinske stranke UDMR.

U ovoj kombinaciji, podrška sistema je njegova glavna prednost. Ipak, slab je među dijasporom — biračima koji čine između 5 i 7% glasova i koji uglavnom glasaju "protiv sistema", kaže Štefureak.

Dijaspora je ranije u ogromnom broju podržala bivšeg predsednika Klausa Johanisa, a prošlog novembra Đorđesku je stekao njihovu naklonost porukama poput: "Vi ste tamo (u inostranstvu) jer vas je loša vlada oterala."

Trenutno su Simion i Antonesku gotovo izjednačeni. CURS anketa Antonesku daje blagu prednost: 52% prema 48%.

Antonesku je odbacio anketu koja Ponta stavlja na drugo mesto kao "kampanjsku manipulaciju" s ciljem da motiviše birače da podrže Dana.

Simion protiv Ponte

Ovo je scenario koji najviše plaši rumunski mejnstrim i širu Evropu.

Ponta, bivši premijer i bivši lider PSD-a, bio je prinuđen da se povuče 2015. nakon požara u noćnom klubu u kojem je poginulo više desetina ljudi. Protesti su za tragediju okrivili korupciju.

Kampanju vodi pod sloganom "Rumunija na prvom mestu", obećavajući da će blokirati izvoz ukrajinskog žita kroz rumunske luke kako bi zaštitio domaće poljoprivrednike. Međutim, izazvao je negodovanje nakon što je Ponta priznao da je 2014. naredio potapanje četiri rumunska sela uz Dunav kako bi spasio Beograd od poplava.

Ponta ima jaku podršku među starijim biračima iz manjih gradova i sela, i pokušava da privuče bivše Đorđeskuove glasače.

Prošle nedelje, lideri USR podržali su Dana umesto svoje kandidatkinje Elene Laskoni, kako bi sprečili Ponta da uđe u drugi krug. Upozorili su da bi duel Simion – Ponta bio "toksičan".

Iako su obojica nacionalisti i evroskeptici, Ponta bi ipak mogao biti percipiran kao "proevropskiji" od Simiona, smatra Štefureak.

Simion je ranije optuživan da se sastajao s ruskim špijunima (što negira), zabranjen mu je ulazak u Moldaviju i Ukrajinu zbog teritorijalnih izjava, i protivi se slanju dalje pomoći Ukrajini. U kampanji se međutim ograđuje od Putina i povezuje sa Trampovim MAGA pokretom.

Njegov proruski imidž mogao bi ga skupo koštati: prema anketama, gotovo 90% Rumuna podržava članstvo u EU i NATO.

Rumunija je jedna od najmnogoljudnijih zemalja EU, ključna tačka istočnog krila NATO i ozbiljna vojna sila. Pobeda političara skeptičnog prema EU i NATO mogla bi ugroziti strategiju podrške Ukrajini.

Prema Štefureaku, ukoliko bi se Simion i Ponta suočili u drugom krugu, trka bi bila neizvesna.

Ponta protiv Antoneskua

S obzirom na to da je Simion trenutno iznad 30% u anketama, gotovo je sigurno da će ući u drugi krug. Zato su ovi scenariji samo teorijski, ali iznenadni uspon Đorđeskua pokazao je da je sve moguće.

Ponta je napustio PSD i osnovao Pro Rumunija, ali još ima ličnu bazu i značajnu podršku bivših glasača PSD.

I Antonesku i Ponta mogu da privuku širi spektar birača, ali Ponta ima prednost jer se više dopada pristalicama Đorđeskua i Simiona, kaže Štefureak.

Ponta protiv Dana

Ponta bi zbog šire podrške verovatno imao prednost nad Danom, iako je malo verovatno da će se ova kombinacija dogoditi.

Danova baza je i dalje prilično ograničena. Odluka USR-a da ga javno podrži može mu čak i odmoći jer se time povezuje sa partijom centra, što može ograničiti njegov potencijal da proširi bazu podrške.

Ipak, anketa CURS pokazuje da bi borba bila izjednačena: 50–50.

Dan protiv Antoneskua

U ovom, trenutno malo verovatnom duelu, obojica bi se borili za sličnu biračku bazu.

Dan ima podršku USR-a i obrazovanih, imućnijih Rumuna iz velikih gradova; Antonesku pak okuplja pristalice vladajućih stranaka širom zemlje. Nijedan nije popularan među nacionalistima.

CURS anketom Antonesku vodi s 52% prema 48%, dok Štefureak smatra da bi rezultat bio "mrtva trka".

(Telegraf.rs)